недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

У свету ласерских пиштоља

Аутор: Марина Рихтерпонедељак, 07.05.2012. у 22:01
Клас Олденбург (Фото М. Бауер)

Специјално за Политику

Беч – „Преврнули смо сваку фиоку, извукли смо све кутије из архива”, изјавио је пред препуном биоскопском салом МУМОК-а кустос Ахим Хохдерфер на подијумској дискусији са Класом Олденбургом, једним од најутицајнијих уметника данашњице.

У једноипосатном разговору организованом поводом изложбе „Олденбургове хиљаду деветсто шездесете”, сада већ осамдесет трогодишњи шведски уметник је одговарао на питања о својим почецима, о трагању за идентитетом, о захтевној њујоршкој динамици и аутономном духу Лос Анђелеса који му је отворио апетит за винилом – тренди материјалом шездесетих који је постао његов заштитни знак у креирању такозваних меканих скулптура. 

Централни експонат изложбе је „контејнер” драгоцености, легендарни Миш музеј у облику главе Микија Мауса која се као таква, у својој елегантној симетричности познатог стрип профила, мат-црне површине, може у пуном сјају видети са највише платформе МУМОК-а.

У том музеју тричарија, у стакленим витринама је изложена мешавина материјала од 385 студија, модела авиона и аутомобила, играчкица и скулптура које је уметник сам израдио, али и таквих објеката које је годинама добијао на поклон од пријатеља, колега и познаника. Настао 1965, Миш музеј је постао пројекат у прогресу који је требао да „стави под опсаду” читаву зграду чикашког Музеја савремене уметности, са све џиновским мишјим ушима на фасади.

Овај пројекат је показан на „Документима 5” у Каселу 1972. као „музеј популарних објеката”, да би свега пет година касније добио своју финалну форму додавањем физички одвојеног крила названог Ласерски пиштољ. „Читав свет је био сачињен од ласерских пиштоља. Ту постоји књижевни елемент јер сам у то доба желео да постанем песник, али та амбиција ме је прошла”, објаснио је на дан отварања изложбе. Доста Олденбургових радова има једноставне форме које се понављају у неколико варијација. То је очигледно и у Миш музеју.

У МУМОК-у су изложени и делови Олденбургове чувене инсталације Улица, први пут постављене 1960. у галерији Џадсон. За овај „графити” рад Олденбург је био јасно инспирисан шетњом улицама Њујорка. „То што нисам имао довољно средстава за живот навело ме је на решење да се уметност може правити од ствари које не коштају ништа.” Сакупљајући све што би пронашао на улици – картон, дрво, отпатке, ситне предмете... почео је своју непосредну околину да претвара у „сиво-браон зону” скулптура користећи се картонском браон бојом и сивилом плочника у приказивању урбаног живота доње источне стране Менхетна (аутомобила, пешака, саобраћајних знака, билборда...).

После неколикогодина Олденбург почиње да доживљава Њујорк као град треш система и 1962. одлази у Лос Анђелес. У Малибуу открива мотел чије су собе дизајниране мустрама различитих егзотичних животиња и развија фасцинацију према новом кич материјалу којим је намештај тапациран. Испоставља се да је управо Л. А. центар производње винила и рађа се идеја за мекане скулптуре у чијој му реализацији, шијући реквизите од винила, помаже прва супруга Пети Мушински.

Радови пролазе кроз неколико фаза: одабир намештаја и израда скица и детаљних цртежа (укључујући и један тродимензионални) и напослетку – шнита. Олденбург сашивене форме пуни гипсом који потом масира до жељене форме и конзистенције. „Мекани јавни телефон” (1963) изложен у МУМОК-у једна је од првих скулптура од винила у историји уметности

Иако превасходно прослављен скулптурама објеката из свакодневне употребе – намирница, кућних апарата, алата, намештаја, санитарија, Олденбург са годинама постаје све алергичнији на етикету поп-арта. Сматра да његова уметност није „бучна” у смислу да се никада није бавио конзумеризмом и капитализмом: „Ја о поп-арту више размишљам као о сликарству РојаЛихтенштајна или Мела Рамоса... Скулптура, ако мене питате, није поп-арт”,признајући да би његова „посла” са МикијемМаусом можда могла да се протумаче у том духу.

Стимулисан цртежима Ханса Холајна средином шездесетих, Олденбург почиње да се интересује за архитектуру и креће да осмишљава објекте великих размера у јавном простору градова широм света. Први изведени пројекат те врсте јесте„Кармин на тенковским гусеницама”,подигнут 1969. у склопу комплекса Јејл универзитета, настао по наруџби дипломаца одсека за архитектуру.

После Беча изложба „Олденбургове хиљаду деветсто шездесете” креће на турнеју која ће почети у Келну и даље тећи преко Билбаоа и Њујорка где ће се показати у МоМи.


Коментари0
d548b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља