среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.05.2012. у 22:00 А. Телесковић

Штедети не значи и – стајати

(Но­ви­ца Ко­цић)

Светска привреда ушла је у четврту годину кризе, а економска памет широм света још није нашла решење за излазак из рецесије. Стручњаци су већ годинама подељени око тога да ли је рецепт за опоравак у штедњи или потрошњи, али је очигледно да мере које се примењују нису довољне да обезбеде стабилан привредни раст, па се из године у годину чују оцене како опоравка има, али су ризици и даље присутни.

Нобеловци Џозеф Штиглиц и Пол Кругман, на пример, решење виде у подстицању потрошње, наспрам званичника Међународног монетарног фонда који заговарају друге мере. И српски економисти су се током ове кризе поделили у два табора. Па је тако познато да су стручњаци окупљени око „Кварталног монитора”, публикације Економског факултета, заговорници политике штедње. У тој идеји их углавном подржавају аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови”, али не баш сви. Истомишљеници политике штедње у Србији су и економисти либералне оријентације, док је најжешћи заговорник политике стимулисања потрошње Млађан Динкић, бивши министар економије. У томе га је подржавао и Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

Михајло Црнобрња, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, каже да подржава ставове Штиглица и Кругмана, јер сматра да само инсистирање на штедњи може да делује рецесионо.

– Наравно, треба водити рачуна о томе колико новца се троши, али се истовремено мора направити заокрет када је о инвестицијама реч. Држава мора да повећа улагања у инфраструктуру, енергетику и подстицаје за малу привреду како би се подстакло запошљавање и привредни раст. Кључ је дакле, у промени структуре потрошње. Треба повећати инвестициону, а не личну потрошњу – објашњава и додаје да би после формирања владе волео да види такав ребаланс у коме се штеди на свим ставкама осим на капиталним издацима.

Србија је током кризе на инсистирање Млађана Динкића пробала рецепт стимулисања потрошње, па је тако становништво добило прилику да по нижој камати позајми новац код банака кроз субвенционисане кредите. Један од жестоких критичара тог начина подстицања потрошње био је Милојко Арсић, професор Економског факултета, који је истицао да за Србију не важе иста правила као и за Америку или ЕУ, и да се на тај начин стимулише куповина увозне робе. И наш саговорник Михајло Црнобрња сматра да то решење није било баш најбоље, јер треба стимулисати инвестициону, а не било коју, односно личну потрошњу.

На питање могу ли у Србији тезу – да штедња продубљује рецесију – политичари да искористе као алиби и избегну неопходне резове, Црнобрња одговара:

– Сигурно да може и тако да се тумачи, али нема само једног доброг решења. Ниједно решење није идеално, али ако већ бирамо између два зла, онда треба да изаберемо мање – објашњава Црнобрња. 

Економиста Милан Пејић, сарадник МАТ-а, у свом ауторском тексту написао је да „превише скромно прилагођавање може послати лош сигнал на тржишту капитала чији актери то могу протумачити као нарушавање фискалне одрживости земље”. Са друге стране и превише оштро прилагођавање може покренути рецесионе трендове, као што су смањење тражње и пад запослености, што би онда за резултат имало успоравање привредног раста или увођење привреде у рецесију.

– Између ова два екстрема треба тражити средње решење. Ако за то постоји фискални простор, увек је пожељније да прилагођавање буде постепено и да мере штедње не буду нагле и оштре – каже Пејић. 

Међутим, ако је држава већ принуђена да се задужује по високим каматним стопама, то више није опција, па је хитно спровођење оштрих мера готово немогуће избећи, додаје. Србија је, каже, у баш таквој ситуацији, због тога је и он у случају наше земље за политику штедње.

– Бојим се да код нас не постоји фискални простор за стимулисање потрошње, јер у последњих неколико година минус у буџету није смањен. Дакле, тај посао нам тек предстоји. Земље које су то урадиле, сада, за разлику од нас могу да попусте мало фискалне стеге – оцењује.

Коментари5
9ffab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Cuj ekonomska pamet, pa ta pamet je i dovela svet ovde gde jeste. Godinama se zivelo iznad stvarnih mogucnosti, to jest, trosilo se nezaradjeno i danas se taj zapadni svet nalazi u zacaranom krugu, gde je potrebno istovremeno stedeti i trositi sto je nemoguce. Zapadu predstoje godine depresije dok se vrednos rada ne priblizi zemljama u ekspanziji i zapad eventualno ponovo postane konkurentan.Evropa i SAD ovo ne mogu spreciti osim izazivanjem nekog velikog sukoba, sto nije iskljuceno.
ogi og
O kakvoj svetskoj ekonomskoj krizi pričamo kad Kina doživljava enormne ekonomske pluseve i povećanja. Stvar jer mnogo prosta, više proizvodnje i izvoza a manje uvoza i onda nema recesije, stagnacije i pada, nego razvoja, napretka, rasta, povećanja standarda i ekonomske moći. Ekonomisti u našoj Vladi su pokazali nemoć i neznanje, zasto imamo najniži standard u Evropi, vreme je da se završi sa tom filozofijom i filozofima propadanja.
Том Талични
Каква је економија наука , која нема одговор на питање рецесије, већ нуди два решења. Замислите нпр. математику која за 1+1 даје два решења.
stole bobic
kolege citaoci, pazite i kad prolazite pored (neke) banke u srbiji, da vam ne zaracunaju kamatu na tu "uslugu"!o kakvoj stednji da sanjate, bicete milion posto opljackani. evo mog slucaja kod erste banke.clanarina za karticne proizvode-150,00 din, naknada za usluge sms-20,00 din (koliko naplacuje telekom, mnogo manje), naknada naplate za novomob-40,00 din. naknadan za vodjenje racuna 150,00 din.nominalna kamata za dozvoljeno prekoracenje na racunu je 31%, a na nedozvoljeni minus 4% mesecno!!!pokusajte da stedite i onda da pitate bilo sta, odmah sleduje-naplata usluge. pa da li smo normalni mi u ovoj zemljhi?ako jesmo, onda neka nas globe jos gore i deru do ispod koze, jer su kozu skinuli...
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Pol Krugman, cije se ime se s pravom pominje u ovom tekstu, zavrsava knjigu "Povratak ekonomije depresije" (2009) sledecim recima: "Zbog toga je veoma vazno shvatititi gde se nalazimo. Mozda smo izbegli ponavljanje Velike depresije, ali i dalje i te kako zivimo u svetu u kom ne vrede uobicajena pravila ekonomske politike. Odnosno, zivimo u svetu kojim upravljaja ekonomija depresije - a razumevanje logike ekonomije depresije, u kojoj vestina moze biti mana a razboritost glupost, nasa je jedina odbrana od ekonomske propasti." Neznam sta je sa tim cudnim recima ovaj ekonomista, nobelovac i pisac hteo tacno da nam kaze, ali znam da je potrebno, sto pre, upravljanje ekonomijom vratiti drzavama, a ne finansijskom sektoru; ekonomiju ponude zameniti ekonomijom potraznje; i suociti se sa tehnoloskom nezaposlenoscu, tj. cinjenicom da automati, kompjuteri i roboti uveliko zamenjuju ljude na trzistu radne snage.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља