недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:33

Забрањена „Свечана слика” поново пред публиком

Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 10.05.2012. у 22:00
„Свечана слика”, Мића Поповић (Фото З. Кршљанин)

Фотографија са свечане вечере коју је у част Титове посете организовала холандска краљица Јулијана у краљевској палати у Амстердаму, на којој се у средини налазе Тито и Јованка, док су поред њих домаћини а у другом реду принцезе Беатрикс и Маргарета са својим супружницима,објављена је 1970. године у дневној штампи и сама по себи није изазвала посебну пажњу јавности. Неколико година касније управо супротно десило се са делом којем је она послужила као предложак – радом Миће Поповића „Свечана слика”, које ће београдска публика после дужег времена имати прилику да види током Ноћи музеја, 19. маја, у Националној галерији у Доситејевој улици, где ће то бити и једини изложени експонат.

На дан када је 1974. требало да буде отворена поставка чији је део била управо ова слика десио се преседан – управа Културног центра Београда, после притисака власти, изложбу је „одложила”. Многобројни посетиоци, који су се окупили да би присуствовали отварању, остали су испред затворених врата КЦБ-а. А ево и зашто.

 „Свечана слика”, великих димензија, која одише луксузом и раскоши владајуће елите, налазила се у централном делу галерије. Око ње су у круг били распоређени призори из тематског циклуса о гастарбајтерима, сцене које приказују раднике са несрећним, збуњеним и уморним изразима лица у чекаоницама и у возовима, мртве природе са устајалим хлебом. Преко пута „Свечане слике”, како објашњава Никола Кусовац, историчар уметности, налазило се дело на којем је приказана, ни мање ни више, него породица мајмуна.

– Сама „Свечана слика”, није била спорна али је био споран контекст у који је тада постављена, што је било у складу са ставовима Миће Поповића, још 1967. проглашеног за дисидента, али не и у складу са ставовима Комунистичке партије. Његов став према актуелној политичкој стварности Србије овим је постао јасан. У очима представника власти који су током постављања слика обишли КЦБ, изложба је постала провокативна и опасна – присећа се Кусовац.

Остатак модела по којем су се решавале сличне ситуације свима је познат. Уметник, који открива скривену страну система, опасан је по режим. Треба брзо интервенисати. О целом случају обавештена је и тадашња влада.  Поповић је, потом, одбио сваки компромис и није прихватио предлог да се са зида уклони слика са Титовим ликом, рекавши тада да призори које је одабрао чине јединствену целину коју је недопустиво нарушавати.

Слика је, према речима Мирослава Родића, директора Националне галерије, данас део приватне колекције фирме „Atlas group” и екипа „Политике” ексклузивно је имала прилику да је фотографише. Оно што је чини различитом од новинске фотографије по којој је урађена јесу присуство боје као и незнатно увећање фигура, док је распоред особа идентичан. Централно место композиције заузима Титова фигура, што је, како кажу познаваоци, први пут да је Мића Поповић увео лик недодирљивог маршала, и то у години када је Тито проглашен за доживотног председника СФРЈ.

Како објашњава извор „Политике”, овај догађај једини је пример потпуног отказивања изложбе од стране комунистичке власти у Југославији. У ликовном стваралаштву познате су још само две забране изложбе слика Милића од Мачве, прва у Београду 1962. и друга у Сремским Карловцима 1986. Разлика је у томе што су његове изложбе забрањене дан после отварања, док је Поповићеву изложбу видело само неколико најближих пријатеља, и то у строгој тајности.

После одлуке да изложба дефинитивно неће бити приказана јавности, слике су враћене уметнику а „Свечана слика” први пут је била изложена тек 1989. године, и то у Бијељини, у галерији „Миленко Атанацковић”. Дело је у Београду могло бити виђено тек после смрти аутора, и то 1997. године, у Центру за културну деконтаминацију, у Павиљону Вељковић. 


Коментари9
be97b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

John Dagan
Naravno da slika „сама по себи није изазвала посебну пажњу јавности“. Takvih slika ima i danas i bice ih i u buducnosti. Da li neko broji koliko puta se recimo Boris Tadic DNEVNO pojavljuje u dnevnoj stampi? Ipak, ti monarsi i velikodostojnici svih vrsta su po najmanje stetni za ovo drustvo. Religija prednjaci u stetnosti, lazima, huskanju na rat i ubijanje ljudi. Slika je samo jedno od sredstava vladanja. Jedno je tacno i zabrinjavajuce: satira nikome vise nista ne znaci. Satira ima za cilj da kritikuje i da smeta i da dovodi do poboljsanja. Ako je satira ignorisana od svih, onda tek imamo problem. A tako je upravo danas u Srbiji. Konstruktivna kritika ce se naci samo na marginalizovanim sajtovima, satira nikog nece zanimati, a bicemo trovani i mozak ce nam biti ispiran besomucnim objavljivanjem slika Borisa Tadica ili nekog drugog slicnog po svim medijima. Satiru vidimo samo kao umetnost i humor. Satire je upravo bilo ONDA, danas je tek mrak. Jednostavno nemamo sanse.
John Dagan
@Djordje Konjikovic. Ima nas koji se secaju „Vunenih vremena“ te nema smisla da nas obmanjujete. Secam se kad su na sudu pitali Gojka Djogo (autora te zbirke satiricnih pesama) zasto je koristio metaforu „stari pacov sa Dedinja“, a ne recimo „sa Karaburme“, on je odgovorio: nisam se setio. Zato nemojte predstavljati stvari iz proslosti po vasem cefu. Kritike drustva je i te kako bilo. Cime se molim vas bavio recimo Brana Crncevi, „Knjizevne Novine“, ili ondasnji „JEZ“? Naravno, ako ste citali, gospodine, onda samo „Borbu“ i „Komunist“, to niste mogli znati.
Djordje Konjikovic
U vreme "vunenih vremena" nije se mogao cuti ni kriticki GOVOR, ni procitati kriticki TEKST. Ovde vidimo da je i SLIKA bila opasna jer je (uz druge Micine slike - porodica majmuna, tuzni gastarbajteri . . .) mogla izazvati razlicita razmisljanja i asocijacije, sto tadasnja vlast nikako nije zelela.
Novosađanin NS
A zašto ste vi toliko opterećeni srpskim dinastijama i vrhom SPC? Postoje i druge dinastije i druge crkve.
Marija Bruštulin
Koliko vidim: ova „Svečana slika” je KOLAŽ. A zna se da kolaž(e) taj i.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља