недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.05.2012. у 22:00 Аница Телесковић

Рано је за испраћај рецесије

Криза док трака у Крагујевцу не постигне максималну брзину (Фото Танјуг)

Неколико добрих вести из Европе, као што је повећање кредитног рејтинга Грчке и појефтињење задуживања Француске, нису довољне да Европа и свет рецесији кажу „довиђења”. Званичници Међународног монетарног фонда (ММФ) пројектовали су да ће раст светске привреде ове године бити 3,5 одсто, али је и Кристин Лагард, директорка ММФ-а, истакла како се глобална економија опоравља после тешког периода, али да и даље није довољно ојачала и да су ризици још присутни. Све време кризе са пролећних и јесењих заседања ММФ-а и Светске банке упућиване су мање-више идентичне поруке.

Економска активност у приватном сектору еврозоне опала је у априлу бржим темпом него што се очекивало. Најновији извештај лондонског института „Маркит” показао је пад активности у индустријском сектору, а композитни индекс европске берзе у последњих месец дана је у паду око 3,6 одсто, приметио је Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

– То указује да се економски пад, који је почео у последња три месеца прошле године и скоро се извесно наставио у првом тромесечју ове, по свему судећи наставља и у другом кварталу. „Кресање” буџета, које спроводи већина чланица еврозоне, чини се да узима свој данак. Јасно је да слаба тражња и пад трговине међу чланицама еврозоне негативно утичу на бруто домаћи производ и запосленост. Разлози за забринутост су и снажне стопе пада производње италијанских, шпанских и грчких компанија – каже Николић и додаје да је почетком маја евро ослабио према долару и јену.

У случају да су оптимисти који најављују економски опоравак у праву, то ће се наравно осетити и у Србији. Поготово што су Италија, Немачка и Грчка наши највећи трговински партнери.

– То ће се најпре осетити у прехрамбеној индустрији, јер је она најдоминантнија. Мада је нама раст цена хране и током кризе ишао на руку. Уколико до опоравка дође, позитивни помаци осетиће се и у области металургије – сматра Николић.

И Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије, сматра да не би требало превише закључивати на основу кракткорочних промена како на тржишту тако и код рејтинг агенција.

– Грчка има дуг пут пред собом, а стање у европској привреди мало зависи од ње, осим наравно када је реч о најгорим исходима. Што се Француске тиче, независно од свих проблема, њој тренутно не прети рецесија, а и стање у јавним финасијама није знатно погоршано. Но, све то још не говори да се кренуло на пут опоравка, како у Француској тако у ЕУ. Нема разлога за славље ни сада, а неће га бити ни у скоријој будућности. Много тога тек треба да се реши – упозорава Глигоров.

Глобални ризици још зависе од евентуалног веома рђавог развоја у Европи, каже и додаје да и опоравак у Америци није претерано убедљив.

– Земље у развоју пролазе боље, мада се у једном броју њих појављују проблеми када је реч о макроекономској стабилности (Кина), али и у привредном расту (Индија). У суштини, ништа се посебно позитивно није променило у глобалном привредном систему да би се могло говорити о трајнијем опоравку. ММФ по природи ствари мора да буде нешто оптимистичнији, јер је то ипак међудржавна организација – сматра Глигоров.

Мала земља као Србија, уколико има шта да прода, не суочава се са великим проблемима код тржишног пласмана, додаје.

– Проблем српске привреде је што нема шта да прода. Потребна су улагања у извозни сектор, а томе највише погодује тренутно ослабљени динар и успорена инфлација. Ако би се то одржало, требало би очекивати повећани интерес за улагање у извозни сектор и то би онда био почетак опоравка заснован на расту извоза – закључује Глигоров.

Владимир Круљ, виши саветник у фирми ,,Креб, Гавин и Андерсон” из Брисела, такође сматра да је још рано говорити о глобалном опоравку.

– Позитивни резултати у расту производње и друштвеног производа у САД, раст кредитног рејтинга Грчке и други знаци благог опоравка и даље су у сенци веома озбиљне кризе у еврозони. Недавно је кредитни рејтинг Шпаније смањен за два степена и ова земља пролази кроз изузетно тежак период, са незапосленошћу од огромних 25 одсто и ризиком да се нађе у сличној ситуацији као и Грчка, али са много већим проблемом. Озбиљне проблеме имају и Италија, Португалија, Ирска и друге земље ЕУ. Треба озбиљно схватити упозорења појединих економиста попут Штиглица или пак великих играча на финансијском тржишту попут Џорџа Сороша, да политика радикалне буџетске штедње, без стимулисања привредног раста, економије еврозоне може гурнути у још већу рецесију – забринут је Круљ.

Треба видети и какве ће резултате у економској сфери донети избори у Грчкој, али и у Француској, додаје. Забрињава и успоравање привредног раста у неким од најдинамичнијих светских економија, попут Кине. У сваком случају, превише је ризика, а премало позитивих показатеља да бисмо могли да говоримо о озбиљнијем позитивном помаку у светској економији, закључује наш саговорник.  

----------------------------------------------

Шанса за извоз хране

Српску економију очекује и даље тешка борба, пре свега у сегменту успостављања буџетске равнотеже. И даље ћемо имати отежане услове за задуживање на међународном тржишту капитала. У наредном периоду требало би искористити позитивна кретања на међународном тржишту када су у питању пољопривредни производи и у том сегменту покушати остварити боље резултате, кроз повећан извоз хране, сматра Круљ.

Коментари7
1023f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Aca Sumadinac, opet na dajete komunisticke bisere, sa debele hladovine kapitalistickog sveta. Ipak Vam je tu bolje, inace bi ostali u mestu porekla, mada sumnjam da je to Sumadija. Sumadinci su posteni i cestiti ljudi. Privreda, kako jedne zemlje tako i medjunarodna malo drugacije rade, to je mnogo komplikovanije nego sto mislite, ali u stvari jednostavno, dobro planiranje i dobar rad. Jos uvek SAD ima najmocniju ekonomiju sveta, a slede je Japan i Nemacka. Nemojte molim Vas o Kini, ne radi se o izvozu lutaka i farmerki, nego o masinama i citavim fabrikama.
pulpfiction
@ vox populi "Никако да коментатори помену или бар мало узму у обзир Маркса и Капитал, а помогло би им". Немојте само Карла Маркса и Капитал, то у Србији, никако ! Па чему онда дивизија либералних економиста економиста и њима склоних аналитичара. Знају они екомомску историју, знају како је решена велика економска криза 30-их, знају они да је Марксов "Капитал" уграђен у екомомски систем сваке озбиљније капиталистичке земље, и да је он био једина брана да алава профитна стопа не поједе свог власника, саму себе. Но, до претеране алавости берзанских махера и пирамидалног богаћења било је смисла да се предузетнички дух форсира. Овако, остаће они без посла, а онда куку леле, ево, нама комуниста опет. Свака искључивост води уназад. Нису добри ни ови наши острашћени либерали али нису добри ни пролетери. Свака економија мора наћи себи меру. Као што то раде Немци. Једини њихов проблем је што нису талентовани за политику. Иначе, недре они и Маркса и Хегела и.....
Aleksandar Mihailovic
Glavni recesioni talas jos nije ni stigao do nas pa su sve ove price o skorom ispracaju recesije samo gubljenje vremena i samozavaravanje, umesto da se okrenemo sebi i svekolikoj, pre svega izvozno orijentisanoj proizvodnji. Nemamo ni planove ni programe za docek udarnog talasa krize i moze nam se desiti da nas ona zatekne na brisanom prostoru. Cuvanje socijalnog mira na osnovu kredita i rasprodaja je dugorocno jako opasno i pogubno i direktno ide u prilog osiromasivanju i nestajanju drzave. Ocigledno je da je citav prethodni mandat prosao a da se na planu podizanja proizvodnje i stvaranja takvih programa i projekata skoro nista nije uradilo. Na drugoj strani tolika trka i gramzivost da se ostane na vlasti samo pokazuje kakvi smo i od cega satkani. Narod za sada disciplinovano trpi i cuti. Do kada? Da li smo svesni da sa svakim danom nasim potomstvima uskracujemo godinu dana srecnog i normalnog zivota?
vox populi
Никако да коментатори помену или бар мало узму у обзир Маркса и Капитал, а помогло би им.
aca sumadinac
Rano je za ispracaj reciisije....ne razumem ovo kriza je pocela u USA 1996,u UE pre pet godina, tako da se iz godine u godinu to pretvorilo u recisiju,u kojoj se Japan nalazi vec 20 godina.Prica se o ispracaju recisije a ustvari prava recisija samo sto je pocela i to niko zivi nije spreman da odgovori....dokle ce trajati. U sustini,mozemo reci da teska kriza koja pogadja Svet iskljucivo u UE i USA,ostali deo planete je takoreci kao i uvek manje vise mrda istom ekonomskom brzinom,Kina,Rusia,Brazil buduce vodece sile ekonomije idu dobro.Sa USA UE nemoze ocekivati oporavak,zato sto dojucerasnja masina svetke ekonomije vise ne funkcionise,samim tim u narednih nekoliko godina se ocekuju ogromne promene u vrhu svetske ekonomije,samim tim Svet ce najverovatnije dobiti novog vodju svoje ekonomije,jer ovaj sistem ekonomije nema oporavka,ovaj sistem je propao.Slusam jutros vesti,ovde na zapadu koje kazu ovako,ovo je pocelo krizom,nastavilo recesijom zavrsice se katastrofom sto nista nije cudno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља