Први пут откако Удружење узгајивача и љубитеља цвећа Србије организује изложбе, манифестација посвећена цвећу одржава се у парку Мањеж. Једни до других, на тридесетак штандова, разбашкарили су се кактуси, мушкатле, тује, јелке, зачинско биље, орхидеје, замије, кротоне, красуле, антуније... Цене зависе од врсте и величине биљке. На сајму који ће трајати до 19. маја, сваког дана, од 9 до 20 сати, могу да се пазаре саксије, лампе од дрвета и керамике и украсна зидна грнчарија, али и да се добију савети о узгајању цвећа.
– Сa кактусима другујем већ десет година. То је посао за стрпљиве и „луде”. Многи не знају да бодље немају баш сви кактуси. Једна од врста коју можете погледати јесте и Старчева брада. Пореклом је из Мексика и спада у двадесетак заштићених врста биљака у тој земљи. Чула сам да онај ко покуша да илегално извезе овај кактус из Мексика, може да добије и 20 година робије. Иначе је врло отпоран, жилав и виталан за једног „старца”. А воли „чича” и да га мазе, да га гладе по „бради и брковима”– описује Јелена Ковачевић ову биљку, чија је цена 600 динара.
На штанду поред кактуса, као за смотру постројене су тује, сребрне јелке, чемпреси елвуди, тисе...
– Цене садница зимзеленог дрвећа су од 500 динара, колико коштају такозвани полегли четинари, па до неколико хиљада динара. Муштеријама су најинтересантније плава јелка, која настаје калемљењем и златножута тиса која има необичан облик – истиче продавац Миле Игњатовић.
Купце маме и кактус еуфорбија, чуваркуће обојене у јарке боје, врисела, бенџамин и такозвано цвеће среће, које кошта око 400 динара, објашњава Марина Меденица, на чијем се штанду могу добити корисни савети о неговању биљака.
Фонтаница од бамбуса кошта око 3.000 динара и у последње време прави је хит међу баштованима.
– Бамбус не трули у води, а некада су се у Јапану фонтане користиле у пољима како би растерале птице, јер бамбус под притиском воде удара о камен. Данас се готово ниједан врт у овој земљи не може замислити без ове фонтане – прича Небојша Вукин, који је у парку Мањеж изложио жубореће оазе које сам креира.
----------------------------------------------
Парк добио име по школи јахања
Парк Мањеж, кога омеђују улице Немањина, Ресавска, Краља Милана и Светозара Марковића, Назван је по школи јахања, јер је на тој локацији до 1931. године био смештен Гардијски коњички пук са шталама и касарнама.
Ова зелена оаза подигнута је између 1931. и 1933. године на основу поставке Генералног плана из 1923. Пројектант парка, који је првобитно назван „Парк Његовог величанства престолонаследника Петра” је инжењер Александар Крстић, пионир модерне хортикултуре на нашим просторима. Парк представља једну од ретких зелених површина ужег дела града, обликовану у класицистичком стилу.
