среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Мексичка „Старчева брада” у Мањежу

Аутор: Б. В.четвртак, 10.05.2012. у 23:59
Осим цвећа, мо­гу да се па­за­ре сак­си­је, лам­пе од ке­ра­ми­ке и укра­сна грн­ча­ри­ја (Фо­то Д. Јевремовић)

Први пут откако Удружење узгајивача и љубитеља цвећа Србије организује изложбе, манифестација посвећена цвећу одржава се у парку Мањеж. Једни до других, на тридесетак штандова, разбашкарили су се кактуси, мушкатле, тује, јелке, зачинско биље, орхидеје, замије, кротоне, красуле, антуније... Цене зависе од врсте и величине биљке. На сајму који ће трајати до 19. маја, сваког дана, од 9 до 20 сати, могу да се пазаре саксије, лампе од дрвета и керамике и украсна зидна грнчарија, али и да се добију савети о узгајању цвећа.

– Сa кактусима другујем већ десет година. То је посао за стрпљиве и „луде”. Многи не знају да бодље немају баш сви кактуси. Једна од врста коју можете погледати јесте и Старчева брада. Пореклом је из Мексика и спада у двадесетак заштићених врста биљака у тој земљи. Чула сам да онај ко покуша да илегално извезе овај кактус из Мексика, може да добије и 20 година робије. Иначе је врло отпоран, жилав и виталан за једног „старца”. А воли „чича” и да га мазе, да га гладе по „бради и брковима”– описује Јелена Ковачевић ову биљку, чија је цена 600 динара.

На штанду поред кактуса, као за смотру постројене су тује, сребрне јелке, чемпреси елвуди, тисе...

– Цене садница зимзеленог дрвећа су од 500 динара, колико коштају такозвани полегли четинари, па до неколико хиљада динара. Муштеријама су најинтересантније плава јелка, која настаје калемљењем и златножута тиса која има необичан облик – истиче продавац Миле Игњатовић.

Купце маме и кактус еуфорбија, чуваркуће обојене у јарке боје, врисела, бенџамин и такозвано цвеће среће, које кошта око 400 динара, објашњава Марина Меденица, на чијем се штанду могу добити корисни савети о неговању биљака.

Фонтаница од бамбуса кошта око 3.000 динара и у последње време прави је хит међу баштованима.

– Бамбус не трули у води, а некада су се у Јапану фонтане користиле у пољима како би растерале птице, јер бамбус под притиском воде удара о камен. Данас се готово ниједан врт у овој земљи не може замислити без ове фонтане – прича Небојша Вукин, који је у парку Мањеж изложио жубореће оазе које сам креира.

----------------------------------------------

Парк добио име по школи јахања

Парк Мањеж, кога омеђују улице Немањина, Ресавска, Краља Милана и Светозара Марковића, Назван је по школи јахања, јер је на тој локацији до 1931. године био смештен Гардијски коњички пук са шталама и касарнама.

Ова зелена оаза подигнута је између 1931. и 1933. године на основу поставке Генералног плана из 1923. Пројектант парка, који је првобитно назван „Парк Његовог величанства престолонаследника Петра” је инжењер Александар Крстић, пионир модерне хортикултуре на нашим просторима. Парк представља једну од ретких зелених површина ужег дела града, обликовану у класицистичком стилу.


Коментари1
0aec1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

malo secanje
E da g. Krstic koji je ovaj park projektovao moze sada da ga vidi, ne bi ga prepoznao jer su mu poslednjom rekonstrukcijom potpuno unistili tak 'klasicisticki' duh. Ja sam vec u poodmaklim godinama i odrasla preko puta tog parka i bila sam strasno razocarana kada su krug u njegovom centru, koji je bio uzdignut (da bi se vizuelno premostio nagib terena) i zamenjen je oktagonom koji je ravan i tako nemastovito uredjen. Time je smanjena zelena povrsina i u parku je sada moguce organizovati manifestacije poput ove (sto me tesi), ali je steta svih onih cvetajucih zbunova koje sus sasekli i retkog drveca prema Nemanjinoj koje su takodje nepotrebno 'podmladjivali'. neke je moralo da se seku, ali ne sve. I kad ce nasi hortikulturisti da 'otkriju' lepotu ornamentalnih tresanja u gradskim parkovima. U prolece u vremne njihobog cvetanja u Vasingtonu to je glavna turisticka atrakcija. Nema maste, a ni znanja--ali posao preko veze, ima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља