понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Живота за науку живот дао

Аутор: Бранко Пејовићсубота, 12.05.2012. у 22:00
Нуклеарни физичар Радојко Максић предаје награду Милошу Јанковићу (Фото С. Јовичић)

Ужице – Од овог маја опет ће најбољи млади физичари међу матурантима Гимназије у Ужицу, према некад установљеној па потом заборављеној овдашњој пракси, добијати награду из Фонда Животе Вранића. Научника, бившег ђака ове школе који је пре више од пола века, при крају студија Природно-математичког факултета, са свега 24 године, страдао озрачен у акциденту на нуклеарном реактору у Институту Винча. Живота је, мада кратко поживевши, вредноћом и знањем оставио трага, у свему што је радио предњачио и живот за науку дао, па фондација њему посвећена с разлогом оживљава.

Обнову овог фонда – основаног у школи пре више деценија, те угашеног деведесетих кад је сав новац у њему прогутала хиперинфлација – Гимназија је прексиноћ пригодно обележила. Сећање на Вранића освежено је документарним филмом „Диплома за Животу”,ауторке Јелене Божовић, новинарке РТС-а, а међу присутнима били су и др Радојко Максић, нуклеарни физичар и најближи Вранићев пријатељ, као и амбасадор Француске у Србији Франсоа Гзавије Денио. Овом приликом награду обновљеног фонда, као најбољи физичар у овој генерацији матураната, примио је из Максићевих руку ученик гимназије Милош Јанковић.

Животна прича Животе Вранића(1934-1958) води у слике једног давног времена, обојеног амбицијама скромног младића са села да се образује и крочи у науку, али и у почетке истраживања на нуклеарном реактору у Винчи, те прве кораке светске медицине у трансплантацији коштане сржи. Живота је родом из Мојсиња код Чачка, а у Ужицу је, као најбољи у генерацији, са свим петицама из свих предмета, завршио гимназију. Уписао је ПМФ у Београду, катедру за физику, и ту опет био најбољи. Привлачила га је нуклеарна физика која је тада била у повоју, па је, припремајући дипломски рад, у јесен 1958. године с колегама радио експерименте на нуклеарном реактору у Винчи.

Али нешто је тог 15. октобра у овом институту кренуло како не треба, наједном се из реактора осетио јак мирис озона. Догодио се акцидент и шесторо младих научних сарадника, међу којима је био и Вранић, усред радног заноса озрачени су високом дозом радиоактивног зрачења. Неке касније непроверене приче наводе да се баш он попео на реактор, свесно се жртвујући, да заустави неконтролисану реакцију и спречи теже последице. Било како било, свих шесторо су убрзо по акциденту пребачени у болницу „Кири” у Паризу да им развијена европска медицина помогне ако може. А у нашој јавности, наравно, заташкано је то што се у Винчи догодило, деценијама је овај догађај прекривао вео ћутања.

Вранићев колега Радојко Максић, који је био међу тих шесторо озрачених, сећа се данас да је тада у Паризу пресудила умешност и храброст француског лекара проф. Жоржа Матеа, који се, да би их спасао, усудио да изврши прву трансплантацију коштане сржи, изузетан медицински изазов. Додаје да је исказана и хуманост петоро грађана Француске(међу њима су била четири мушкарца и једна мајка четворо деце) који су пристали да непознатим научницима из друге државе буду даваоци коштане сржи,иако се у то време није знало шта ће бити са здрављем оних који је дају. Петоро озрачених успешно се опоравило, али Живота Вранић није, преминувши месец дана после акцидента.

– Французи су тада направили чудо. Наше лечење трајало је четири месеца, мој организам је успео да то прегура. Али Животин, нажалост, није. Лепо је што Гимназија обнавља фонд њему у част, хвала француском амбасадору што је дошао, да могу, загрлио бих све вас овде присутне – видно потресен говорио је прексиноћ Ужичанима Радојко Максић. Директор Гимназије Живојин Павловић изразио је задовољство што је обновљен фонд човека који може да буде идол новим генерацијама, а прва средства у ту фондацију приложили су „Импол Севал”, „Службени гласник” и Пословни клуб западне Србије.


Коментари5
4f1a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Олкга Н. Ружић
Лепо је што се таква традиција обнавља али, као што примећују и други коментатори проду- жава се и" традиција" латиничарења кумровач- ких ђака."Најважнији циљ и начело језика је ње- гова разумљивост,те се треба држати народног језика и писама.Природно је дакле да у језку има онолико писмена колико и гласова.На што ће једном простом гласу два или три знака".М. Селимовић ":За и против Вука",српски великан и писац (стр.12/13.) Зато са своје стране проте- стуејем због накарадног обнављања ове тради- ције и поздрављам"Ћирилицу" и Немању.
Мата Лабор
@Удружење Ћирилица Београд : ја већ отупех зубе од указивања да се пише и говори српским писмом и језиком. Волео бих да се придружим људима који се баве заштитом ћирилице, мислим да само заједнички можемо сачувати језик. Ако имате неку адресу где бих вас могао наћи радо бих вам се придружио.
Удружење Ћирилица Београд
Зашто је награда штампана на неуставном писму?
Miro Markovic
Milose, cestitam ti na osvojenoj nagradi. Budi ponosan na sebe, svoje roditelje i svoje profesore! Pred tobom je divna buducnost, samo ako tako lepo nastavis da radis i negujes svoju naklonost prema prirodnim naukama. Ti si biser tvojih roditelja, ali istovremeno si deo pametnog srpkog naroda. Ziveo na mnogaja ljeta!
Американац
ало бре!!!! шта је АКЦИДЕНТ???????????????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља