петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

„Руски цар” мења име у „Вапијано”

Аутор: Н. Белић – Д. Мучибабићнедеља, 13.05.2012. у 22:00
Зграда је одузета породици Антонијевић после Другог светског рата и претворена је у друштвену својину, а потом и приватизована (Фото А. Васиљевић)

Смена на трону задесила је један од најпознатијих престоничких ресторана – „Руски цар” – власништво над овим отменим стециштем Београђана и њихових гостију преузео је међународни ланац угоститељских објеката „Вапијано”. У овој компанији најављују да би после прилагођавања ентеријера здања у Кнез Михаиловој улици кафана која је затворена пре неколико дана требало поново да проради крајем јуна и да неће променити досадашњи изглед.

– Зграда је као споменик културе под заштитом, спољна и унутрашња форма неће бити мењана. Посебна пажња биће посвећена пројекту прилагођавања унутрашњости. Све радове обављаћемо по условима Завода за заштиту споменика културе. Старо име – „Руски цар” нисмо у могућности да задржимо. Званично овај угоститељски објекат зваће се „Вапијано”. Инвестиција за нови ресторан вредна је око 1,2 милиона евра и биће запослено 100 младих. На јавном конкурсу за нова радна места стигло је око 600 пријава, а међу њима су и оне који су послали бивши радници ресторана – истичу у компанији „Вапијано”.

Досадашњи власник „Руског цара”, Драган – Аца Булић још се није огласио на тему продаје ресторана, али јесте Зоран Антонијевић чији су отац, стриц и тетка подигли здање у којем се данас налази ресторан и укњижени су као власници још 1934. године. Антонијевић је због тога поднео захтев за повраћај ове имовине на основу Закона о реституцији. Зграда је одузета његовој породици после Другог светског рата и претворена је у друштвену својину, а потом и приватизована.

– Због тога сам 2006. тужио Угоститељско предузеће „Стари град” које је раније управљало овим местом. То предузеће је 2002. и званично продало ресторан Снежани Булић, супрузи Јусуфа Булића, која је као закупац у „Руски цар” дошла 1998. године – истиче Антонијевић којем је осим кафане одузет и цео спрат изнад ње.

Он каже да је кафана била у саставу Угоститељског предузећа „Стари град” које је након што су Булићи стигли било приватизовано и припало је фирми „Мидленд”. Из ове продаје био је изузет „Руски цар”, па га је након тога у договору са „Старим градом” као власница преузела Снежана Булић, а Антонијевић тврди да овај посао није био легалан.

Србољуб Панић из републичке Дирекције за имовину тврди да му нису познати детаљи приватизације угоститељског предузећа „Стари град” ни то како је „Руски цар” дошао у посед породице Булић. У начелу, каже Панић, ако је неко законито стекао право својине над непокретношћу која је била у државном власништву он има право да је прода. Старим власницима она неће моћи да буде враћена у натури него ће њих држава да обештети.

– Прошлогодишњим Законом о повраћају одузете имовине и обештећењу забрањено је да се отуђује или оптерећује државна имовина до одлуке о праву својине по захтеву бивших власника. Али сви они који су пре тога легално дошли до власништва на некретнинама које потражују изворни власници, могли су да као сваки приватни власник таквом имовином слободно располажу – поручује Панић.

----------------------------------------------

Без формалности и „дрес кода”

Када је реч о амбијенту, али и јеловнику, карти пића и винској карти нови власници напомињу да ће они бити конципирани тако да одговарају индивидуалним жељама гостију. У „Вапијану” кажу да ће инсистирати и на амбијенту који није оптерећен формалностима, без „дрес кода”, а неће бити обавезне ни резервације.

У „Вапијану”, чији се ресторан већ налази у Тржном центру „Ушће”, поручују да је „Руски цар” прешао у власништво ланца који је у конкуренцији ресторана са свежом и здравом храном, проглашен за најбрже растући у Европи. У свету постоји више од 100 угоститељских објеката у склопу ове компаније, од Бризбејна и Тајпеја, преко Лондона, Париза, Беча, Берлина, до Чикага и Њујорка.

----------------------------------------------

Ресторан „Загреб” уместо Романових

„Руски цар” завладао је међу престоничким отменијим стециштима одмах по отварању које се одиграло још 1890. године, а назван је у част владара Александра Другог Николајевича Романова који је Русијом управљао од 1855. до 1881. године. Готово од оснивања, на овом месту окупљала се престоничка елита и угледни гости из иностранства. Колико је култно састајалиште временом постао овај ресторан најбоље описује реченица да се „овде долазило, да би био виђен”.

Здање у којем се и данас кафана налази саграђено је између 1922. и 1926. према идејном пројекту Петра Поповића и уз сарадњу Драгише Брашована. „Руски цар” је после Другог светског рата „развлашћен” и 1960. претворен у друштвену својину. Отворен је тада нови угоститељски објекат – експрес ресторан „Загреб”. У тим годинама овде се припремала кувана храна и гости су се сами служили, а луксузни намештај и есцајг заменили су пластични послужавници на линији.

Деведесетих година Угоститељско предузеће „Стари град” је овај простор дало у закуп Србину из Аустралије Џеку Самарџији који је преуредио ресторан и вратио му стари назив „Руски цар”.


Коментари51
be201
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Damjan B
U posljednjih 15 godina zatvoreno je oko 90 % starih kultnih beogradskih restorana i kafana od Sumatovca preko kafane Prolecece pa Trandafilovica, Grgeca, Dusanovog grada i Ruskog cara i mnogih drugih, da bi se danas doslo do modernih kafica bez starog beogradskog kafsnskog duha i stranih ugostiteljskih firmi sumljivog kvaliteta. Stranci ne dolaze u velikom broju u nas grad kako se hvale u turistickoj organizaciji. zbog Mcdonadsa i slicnih cuda od restorana ne go zbog skadarlije jer nju ovi pametnjakovici ne mogu da prodaju pod zastitom je kao ambijentslna celina inace bi i ona postala proslost grada. Za mene je odlazsk na kultna mesta zavrsen nova me ne privlace jedino Svratim u Burdelj na paliluskoj pijaci.
Jagoda Holjevac
Često sam pre rata išla na sastanke u Savezni zavod za statistiku i uvijek navratila u kafanu Zagreb, bila mi je super. Valjda će biti i sada. Nisam dugo bila u Beogradu, vjetrovi rata sve su poremetili. S poštovanjem Jagoda
Milan Kari
Strasno...vapiano je Kanta od restorana,kao Mc Donalds samo malo bolje sredjen....steta sto nema vise ruski car...Inace vapiano ima italijansku kuhinju,a u italiji nema bi jedan restoran,jel je katastrofa.....
zoran nikolić
mislio sam da je vlasnik ruskog cara bio svetozar adamović od 1890, ili je držao u zakup. voleo bih da se čujem z. antonijevićem, baš me interesuje jer sam praunuk s. adamovića
Marsela R.
I ja sam za to da nam se vrati "Ruski car".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља