субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:00

Перформанс

Аутор: Игор Симићуторак, 15.05.2012. у 22:00

На затварању протеклог Белдокс фестивала приказан је документарни филм ,,Уметник је присутан” о уметници Марини Абрамовић. Најзначајнија жива уметница перформанса успела је да учини дуготрајно седење, самоповређивање, ударање главом о зид легитимним уметничким делима. На граници Марининих физичких могућности сусрећу се уметност, медији и капитал. На крају, мислим да увек буде како систем усмерава, а то увек буде ка спектаклу и прављењу пара – у уметности и политици. Пошто је кроз двадесети век, нужним развојем историје, уметност престала да буде условљена вештином или лепотом, можемо и наше кандидате на изборима сматрати уметницима перформанса.

Био сам два пута у МОМИ у Њујорку када је Марина изводила перформанс у којем седи три месеца на столици, а посетиоци наизменично седе преко пута ње и у тишини је гледају у очи. Перформанс је енглеска реч за изведбу. Марина постаје огледало осећања других људи који проводе време гледајући је у очи. Филм показује како се та Маринина ретроспектива претворила у спектакл. Људи чекају у реду да би сели преко пута Марине, узимају се бројеви као када смо чекали за визу, извештавају медији и долазе познате личности. Ги Дебор објашњава да се све што је некада било директно проживљавано сада доживљава кроз репрезентацију слика, све постаје спектакл који пасивно гледамо. Дакле, од снимака ратова, вести, реклама до амбалаже – све те слике су постале нова суштина ствари. Погледајте само Београд облепљен плакатима који праве привид демократичности, а на изборима у ствари бирамо између странака које имају сличне програме, финансијере и утицаје из иностранства. Плакати не приказују то, па пошто то и није у видокругу, бирачи бирају између кампања које су пролонгирани перформанси.

Парадоксално, Маринини перформанси који би требало да буду радикални одговори на стање у свету, постају инструмент истог спектакла. Људи седну преко пута ње и гледају је, док се то све уживо преноси преко интернета јер ако није на видео-запису као да се није ни десило. Један од начина да перформанс постане мејнстрим, што значи и да зарађује, јесте да се премести у театар и нашминка. Тиме постаје признат од галерија тo јeст крупног капитала. Перформанс је настао као одговор на комерцијализацију света уметности, где се уметност изједначава са робом. Али постао је још једна атракција. Циљ седења са Марином је да искусите директан контакт са другом особом, а претворио се у још једно мало, себично, конзумеристичко искуство да се седи са познатом уметницом у чувеној МОМИ. Маринино физичко мучење је у МОМИ претворено у још једну шансу да посетиоци задовоље свој квазиспиритуални хедонизам.

На политичкој сцени, врхунац је Обамина кампања за изборе као један огроман перформанс, где су усклађени Обамин имиџ, тежак економски тренутак, и празне, али лепо дизајниране речи. Домаћи извођач перформанса, Томислав Николић је гладовао. Ипак, на крају, иза тога стоји само борба за власт. За разлику од Обаме, ту перформанс и имиџ нису били усклађени. Дачић је самоувереним перформансима на конференцијама за новинаре преобратио свој имиџ, док Тадићев џентлменски перформанс није ништа друго до спајањe имиџа Европе са својим. Перформанс је неопходан данашњим политичарима јер они су ипак само бирократе, нису вође и политички ствараоци. Визуелно је неопходно да бирократу претвори у нешто узвишено. Ми се томе наравно смејемо, као Чедином постеру на коме пише „Истина”, али у великој мери на бази тога и одлучујемо. Иза кампања и партија је новац, иза новца је крупни капитал, а и иза тога су одлуке о нашој судбини.

Имиџ је енглеска реч за слику. Баратaмо сликама у предизборном спектаклу. Гласач је посматрач. Он донекле утиче у току изборног дана, али када се избори заврше, гласач опет само посматра како се одвија спектакл на домаћој и светској позорници.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк


Коментари0
3443a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Колумнисти
Колумнисти
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља