субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.05.2012. у 22:00 Аница Телесковић

Свака криза има своје зеленаше

(Новица Коцић)

Чињеницу да сваки 12 грађанин касни са отплатом дугова банкама – неки су изгледа искористили да добро зараде. „Треба вам новац”, „Не испуњавате услове за кредит код банака, дођите код нас”, поруке су које се врло често нађу на лецима у поштанским сандучићима грађана. Осим компанија, позајмице уз камату нуде и појединци. Чачанска полиција саопштила је недавно да је ухапсила Марија С. (31) осумњиченог за зеленашење и изнуду. Од јануара 2009. године он је упућивао озбиљне претње дужнику из Ариља приморавајући га да му даје новац и покретне ствари чиме је зарадио око два милиона динара. Марио С. се такође сумњичи да је од краја 2008. године једној особи из села Тијање позајмио 6.000 евра, а касније од њега примио око 10.000 евра као камату на позајмљени новац.

– Што је криза већа то је више и зеленаша и оних који на тај начин покушавају да зараде – каже криминолог Златко Николић. – Интерес оног ко позајмљује новац није да дужник може да му врати зајам. Већ да услови позајмице буду такви да онај који зајми никада из тога не може да се извуче.

Иако у Србији не постоји закон о зеленашењу, ово дело је кажњиво по важећим прописима. Па је тако Кривичним законом за ово дело предвиђена казна затвором. „Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног, казниће се затвором до три године и новчаном казном”, каже се у овом закону. Ако су уз то „наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристо педесет хиљада динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном”. У случају да је прибављена имовинска корист већа од милион и петсто хиљада динара учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

– Проблем је, међутим, што се у пракси зеленашење веома тешко доказује – објашњава Златко Николић. – Јер, код тог кривичног дела постоји и допринос жртве која свесно позајмљује новац по неповољним условима, а после се због тога каје. У сваком случају кад дође до пријаве усмени договори на суду ништа не значе. Нечије „да” или „не” није доказ да је неко починио кривично дело. Потребно је да оштећени има писани уговор у коме се јасно види да су услови неповољни по дужника. Такође, као доказ на суду се могу искористити и СМС поруке и претње. Осим лаковерних жртава врло честа појава је да коцкари, који су запали у финансијске проблеме, зајме новац од свакојаких да би се „извукли”. Оно што им се у пракси догоди је да све дубље и дубље тону у проблем – каже наш саговорник.

Статистички подаци о томе колико је проблем зеленаштва присутан у Србији не постоје, међутим, познаваоци тврде да да је број оваквих случајева у велики, али да их жртве зеленаштва ретко пријављују полицији. Према неким подацима расветли се 80 одсто пријављених случајева.

Током кризе на овај проблем је указивала и Народна банка Србије тако што је упозоравала грађане на то да поједине фирме противзаконито нуде кредите. Централна банка не може да их контролише, јер нису банке и немају дозволу за такву врсту послова. Кредити се рекламирају преко летака и усмерени су нарочито ка пензионерима и онима који не испуњавају услове да добију позајмицу у банци. У НБС су тада подсећали грађане да се давањем кредита могу бавити само банке и Фонд за развој Републике Србије.

– Давање кредита од стране других лица која немају дозволу за рад НБС или за то нису овлашћена законом по одредбама Закона о банкама сматра се кривичним делом за шта је прописана казна затвора. НБС саветује грађане да буду опрезни и да не ступају у уговорне односе са таквим лицима, јер последице могу бити далекосежне и озбиљне у смислу да се понуђени услови промене у току трајања уговора, да постану крајње неповољни, па и да угрозе егзистенцију грађана који су узели тако понуђена средства – саветују у НБС.

И Верољуб Дугалић, председник Удружења банака, свестан је да је проблем зеленашења у Србији присутан.

– Удружење банака није место у коме се тај проблем може решавати, јер се ми не бавимо постојањем таквих институција. Код нас не постоји посебан закон који то питање регулише, али постоје надлежне институције које се баве таквим пословима. Били смо сведоци великих скандала и како су власници таквих фирми које позајмљују новац уз велики интерес били недоступни истражним органима – констатује Дугалић.

----------------------------------------------

Купац зеленог жита

Зеленаш је у изворном значењу особа која од сељака купује жито у зеленом стању, у фази док оно није сазрело. Користећи тешку ситуацију земљорадника коме је новац неопходан за плаћање пореза, зеленаши могу да обарају цену. Уговор склопљен под оваквим условима назива се зеленашки уговор и под одређеним околностима сматра се ништавним. При томе, зеленаш има одговарајући ризик да ли ће година бити родна, да ли ће евентуално невреме уништити род и каква ће бити цена зрелог жита на берзи. Зеленаши тргују на берзи и њихове акције се зову фјучерси, јер је стварна наплата планирана за будућност. За разлику од пренесеног значења речи зеленаш, трговина фјучерсима је легална.

Коментари2
25abf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Najveci zelenasi u Srbiji su srpske banke. Sa takvim kamatama bi te banke u demokratskom svetu odavno bile zatvorene.
M M
MMF i Svetska Banka su najveci zelenasi na svetu i njih treba kazniti. Zasto najveci? Zato sto pozamljuju odstamani novac i to rade sve dok ne uniste ekonomiju i preuzmu sve vredno u toj zemlji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља