понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:57

Бришемо наше признате научнике, а губимо младе потенцијале

Аутор: Славко Трошељсубота, 19.05.2012. у 22:00
Др Владимир Кањух са супругом др Снежаном Кањух

Академик, професор на последипломској настави Медицинског факултета у Београду, председник Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ и оснивач те медицинске гране и школе у Југославији, и Удружења за атерoсклерозу Србије др Владимир Кањух, добио је с академиком проф. др Миодрагом Остојићем и доцентомдр Бранком Белеслином Награду града Београда за медицину, за коуредништво и коауторство последипломског уџбеника „Кардиологија 2011”.

Члан је саветодавних одбора Европског и Међународног удружења за атеросклерозу, гостујући је професор Регистра за кардиоваскуларне болести „Џеси Е. Едвардс” у Сент Полу (САД), а једна урођена срчана мана данас се назива Кањухова мана.

Живи у Београду у браку с др Снежаном Кањух.

Шта је атеросклероза?

Она је у 80 одсто случајева, у основи свих кардиоваскуларних болести, које су убица број један човечанства.То је обољење код ког, због утискивања лошег холестерола из крви у зидове артерија, долази до њиховог сужавања, па настаје мањи прилив крви у органе и, још опасније, до стварања атеросклеротичних плоча које могу да прсну и моментано доведу до тромбозе артерије која затвара њен лумен. Тада се потпуно прекида прилив крви у одговарајући орган и његове ћелије изумиру, односно – настаје инфаркт.

Како живети да би се ово избегло?

Потребно је одржати сталну психо-физичко-сексуалну активност. Наставити сваки креативни рад, исправно се хранити, без пушења и с једном чашом црног вина дневно. Требало би успоставити баланс између рада и одмора, жеља и могућности, али и избегавати стрес у друштву, на радном месту, у породици, сексуалном животу. Још је Гете казао да се живи „ђавоље брзо”, а Елиот да против стреса постоје два златна правила. Прво: „Не смемо се нервирати због малих ствари”. И друго: „Све ствари су мале”! Никад се не би требало препустити напетости, депресији и агресији. Потребно је задржати оптимизам, смех и радост живљења.

Од кога сте највише научили?

Патологију од професора др Живојина Игњачева, берлинског и прашког ђака, у Институту за патологију Медицинског факултета у Београду, а кардиологију од академика Божидара С. Ђорђевића са Интерне Б клинике истог факултета. Субспецијализацију кардиоваскуларне патологије имао сам срећу да завршим у чувеној школи „Минесота”, којом је почела модерна светска кардиологија, код доајена светске кардиопатологије америчког научника Џесија Е. Едвардса, иностраног члана САНУ, у Сент Полу у Минеаполису. Затим, у Паризу, Лондону и Амстердаму.

Зашто нисте остали у Америци?

У оно време, код нас би се то тумачило – „продао се за доларе”, а не због успешне светске науке. Желео сам да се вратим у земљу и да своје знање пренесем у нашу средину, што сам и учинио.

Којим људима се дивите?

Чарлсу Дарвину јер је открио порекло врста и човека; Вотсону и Крику који су пронашли структуру и функцију ДНК; Рудолфу Вирхову, највећем патологу 19.века, који је срушио догме средњовековне медицине и поставио темеље за модерну медицину 20. века и мом ментору Џесију Е. Едвардсу који је у другој половини прошлог века створио основе за модерну кардиологију.

Чиме се још бавите?

Историјом. Настојим да покажем значајне научне доприносе наших лекара који су мање познати и у Србији. Лекар, научник и књижевник Лаза К. Лазаревић први је открио дијагностички знак код ишијаса тзв. Лазаревићев знак, а не француски неуролог Ласег.Српски патолог онколог Ђорђе Јовановић, редовни професор патологије на бечком Медицинском факултету, један од оснивача београдског Медицинског факултета, светски је пионир у открићу процеса аутоагресије у медицини. Наш Александар Игњатовски, професор интерне медицине Медицинског факултета у Београду, пре Аничкова из Санкт Петербурга изазвао је експерименталну атеросклерозу животиња.

За шта се још борите?

Против дискриминације признатих научника према узрасту. Од времена Бизмарка обавезно се одлази у старосну пензију са навршеном 65. годином живота. С друге стране наша омладина одлази у свет без повратне карте, па двоструко губимо!Бришемо наше признате научнике, који хоће и могу да се и даље успешно баве науком, а губимо младе потенцијалне научнике, које смо скупо школовали за богате земље. То не раде САД. Американци чувају своје научнике док год је њихов рад користан. Навешћу и мој лични пример. Са навршеном 65. годином имао сам 513 библиографских јединица и 10 књига, а са навршеном 82. написао сам још 638 библиографских јединица и 10 књига!

Који су Вам омиљени писци?

Моји афинитети су конзервативни: Достојевски, Толстој, Шолохов, Шекспир, Кронин, Иго, Зола, Цвајг, Казанцакис. А од наших: Андрић, Селимовић, Црњански, Ћосић, Михаиловић...

О чему размишљате?

Да ли ће Србија успети да онемогући нелегално богаћење обавезном годишњом пријавом порекла имовине сваког грађанина, као и да ли ћемо сузбити белу кугу и вратити дијаспору матици.

Које је Ваше највеће откриће?

Прошле године на Конгресу Европског друштва патолога у Хелсинкију, на свечаној вечери, била нам је уручена књига о достигнућима финске медицине. Захваљујући се на поклону и поздрављајући колеге, упитао сам их да ли знају које је моје највеће откриће. Док су очекивали моју следећу реченицу показао сам им, покретом руке, моју супругу др Снежану Кањух! Уследио је буран аплауз.

--------------------------------------------------------------

Од боксера до шахисте

Колико сте били у спорту?

У 14. години био сам боксер мува категорије у Српском мачу. Мршав, висок, са дугим рукама, добрим ескиважама и игром ногу. Борио сам се на дистанци и, углавном, побеђивао на поене. Повукао сам се због удараца у главу. Потом сам био један од десеторице најбољих омладинаца Београда у шаху, али то сам напустио кад сам схватио које време тражи студирање медицине. Играо сам и тенис. Сада играм стони тенис и пливам.


Коментари1
57f4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JESS
Oh dear, cak i vrapci znaju da su Votson i Krick ukrali DNA sekency of coleginince. Nazalost ona je umrla a Nobelova nagrada se ne daje posthumano.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља