субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Нису све јесени тужне

Аутор: Милорад Ћириловићпонедељак, 12.02.2007. у 19:39
Жарко Петровић (Фото Д. Јевремовић)

Старе градске песме и романсе баш и нису више у моди. Чују се, као ехо прошлост, још само у скадарлијским или неким сличним кафанама, онако "на увце" или углас, заједнички, кад читаво друштванце пева "У рану зору" или " Тихо ноћи...". Млади их више не слушају по београдским журкама, само ретки носталгичари још уздишу и сузе роне над тужњикавим моловима и речима љубавног неспокоја. Старији знају да је од педесетих, па можда све до деведесетих година двадесетог века, познавање старих градских песама било питање друштвеног престижа, малтене. Ова музика добијала је све већи број обожавалаца као знак припадности грађанству. То је био друштвени покрет чија је масовност озбиљно претила да угрози владајуће социјалистичке норме. Мало ко зна да је оснивач и предводник овог "покрета" био Жарко Петровић, композитор и књижевник (рођен 1932. у Ужицу).

"Тврдим да сам први снимио, записао и аранжирао за ’Југотон’ велики број староградских песама и тако их спасао од заборава", каже он. Поред тога, у истом жанру компоновао је многе тадашње хитове од којих је најпознатији "Све моје јесени су тужне". Био је веома радостан када се педесет и неке враћао из Ужица и пошао Балканском улицом, узбрдо према Теразијама.

– На једном ћошку су звиждукали моју песму, код посластичарнице ’Пеликан’ је певушили, а када сам је чуо и у ’Прешерновој клети’ схватио сам да је мелодија постала популарна. До тада је стајала у фиоци једног уредника Радио Београда, све док је није извадио и снимио Мирослав Бепо Рамбосек, у извођењу Душка Јакшића.

Од тада нису све јесени биле тужне, а већ уважени композитор је компоновао и шлагере ("Београд волим", Боба Стефановић, "Две црвене руже", Ђорђе Марјановић, "Збогом", Габи Новак...). Проглашен је за апсолутног победника фестивала "Београдско пролеће" који је престао да постоји 2000. године. И на том, последњем "Пролећу", Жарко је песмом "Писмо" (Екстра Нена) освојио све награде. Али, та врста музике више није била комерцијална.

Жарко Петровић се никад није обогатио, у финансијском смислу, али живот му је био пребогат, захваљујући дивним људима, махом уметницима, које је познавао. Његова трошна дорћолска мансарда у Душановој 24 била је стециште уметника: Мира и Бојан Ступица, Стево Жигон, Зоран Ристановић, Олга Спиридоновић, Оливера Марковић, Жика Лазић, Бранко Миљковић, Божа Тимотијевић, Рајко Чукић, Душан Јакшић, Ђорђе Марјановић...

И многи други који су налазили топлоту у овом, никад довољно загрејаном, музичком кутку. Уз звуке клавира или гитаре.

Памти како му је, средином шездесетих година, у Ужицу одузет клавир, због неких нејасних имовинскоправних односа. Тада је Жика Лазић, видећи муку свог пријатеља, желео да напише репортажу с насловом "Клавир пред судом", али га је Жарко спречио. О обожаваном инструменту, клавиру, написао је: "Жене никад нису обожавале толико друге музичаре као клавиристе. Више него и диригенте. Онакав какав му је инструмент – богат, раскошан, оркестарског звука (јер садржи све тонове читаве оркестрације) такав је и живот пијанисте..."

"Педесетих година код неких ужичких омладинаца нисам уживао симпатије, јер сам свирао џез и тада проскрибовану музику, ’боса нова’ и ’бегин’."

На неки начин је и 1970. године његов рад био забрањен. Тада је бележио, аранжирао, снимао и претворио у књиге (с нотним системом) "солунске" песме: "Марш на Дрину", "Тамо далеко", "Креће се лађа француска", "Низамски растанак", "Млади капетане", "На северу ледено је море"... Српске фабрике плоча су одбиле, али их је зато објавио директор загребачког "Југотона" Славко Копун. "Плоча се продавала као алва у Србији, Војводини и Босни...".

Док говори, Жарко Петровић свира прстима по столу, као по клавиру. Сада путује у викендицу на Златибор, тамо га чека клавир "хофман" и још много посла.

Коментари0
7b99d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља