понедељак, 02.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Сиромашни смо да бисмо имали младе пензионере

субота, 26.05.2012. у 22:00

Да није спроведена реформа пензијског и инвалидског осигурања, пензијски систем би запао у још тежи економски положај, што би се одразило на садашње и будуће пензионере, каже у разговору за „Политику” Радина Тодовић, државни секретар Министарство рада и социјалне политике.

Пензијска реформа је започета у мандату прошле владе, али ММФ инсистира да се настави с започетим променама. На чему ће се базирати будућа реформа ПИО?

Претходна влада је наставила реформу пензијског система започету још 2002. године, а економска ситуација у земљи и демографска кретања довели су до реформе система ПИО. Србија је исувише сиромашна да бисмо дозволили да релативно млади људи одлазе у пензију, што је довело до тога да све мањи број запослених финансира трошкове ПИО. Да  је реформа започета почетком деведесетих, систем ПИО свакако би био у бољем положају.

Управо због тога што систем пензијског и инвалидског осигурања непосредно зависи од демографских кретања и укупне економске ситуације, нарочито новог запошљавања, реформа система ПИО је континуирани процес.

Да ли реформа значи само пооштравање услова за пензију?

Реформа не значи искључиво пооштравање услова за одлазак у пензију. Када  би наша земља остваривала убрзанији привредни развој са високом стопом раста бруто домаћег производа, запослила већи број незапосленог становништва, свакако да би се то непосредно одразило и на систем ПИО и утицало на мере реформе и у обрнутом смеру.

Међутим, пре свега због мањка инвестиција и високе незапослености реформа се сводила на пооштравање услова за пензионисање и друге рестрикције. Пооштравање услова за пензионисање, међутим, има своју границу.

Сматрам да би будући реформски кораци нове владе првенствено требало да се односе на повећање прихода Фонда ПИО, што значи ново запошљавање и побољшање односа броја осигураника и броја пензионера, контролу наплате доприноса. У складу с тим је основан Централни регистар обавезног социјалног осигурања, који би требало да заживи 2013. године.

Само развој земље може непосредно позитивно да се одрази и на систем ПИО, смањење дефицита у фонду, побољшање висине пензије актуелних пензионера, а све друге мере могу да дају позитиван ефекат на кратак рок, али не решавају основни узрок кризе пензијског фонда, а то су смањени приходи фонда.

Шта ММФ очекује када је у питању наставак реформи?

Реформе система ПИО биле су саставни део преговора око кредитног аранжмана са Међународним монетарним фондом који је прихватио све предлоге српске експертске групе која је водила преговоре. И без аранжмана са ММФ-ом, наша земља треба да настави реформу пензијског и инвалидског осигурања, како би овај систем заштитио и садашње и будуће пензионере.

Одјануара 2013. године жене ће одлазити старије у пензију?

Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању од 1. јануара  2011. године, промењени су услови за остваривање права на старосну пензију. Тако је, када је о женама реч, прописано да право на старосну пензију стичу кад наврше 38 година стажа осигурања и најмање 58 година живота, уместо досадашњих  35 година стажа и бар 53 године живота. Међутим, у циљу омогућавања поступног преласка на нове услове, прелазним одредбама Закона прописано је постепено подизање оба наведена услова на годишњем нивоу, и то почев од 1. јануара 2013. године, закључно са 31. децембром 2022. године.

У складу са трајањем овог прелазног периода, утврђена је и динамика повећања прописаних услова у погледу година стажа осигурања и година живота. Тако се оба наведена услова најпре истовремено повећавају за по четири месеца на годишњем нивоу до 31. децембра 2015. године, а од 2016. године надаље, прописани услов у погледу година живота повећава се за по шест месеци на годишњем нивоу, док ће се услов када је реч годинама стажа и даље повећавати за по четири месеца годишње.

Према томе, жене ће још ове године право на старосну пензију моћи да остварепо старом, односно кад наврше 35 година стажа и најмање 53 године живота, а од 1. јануара 2013. године, када почиње повећање наведених услова за по четири месеца, у мировину ће моћи пошто наврше 35,4 године стажа и најмање 53,4 године живота.

У 2014. години моћи ће да се пензионишу када наврше 35,8 година стажа и најмање 53,8 године живота, у 2015. години  с навршених 36 година стажа осигурања и најмање 54 године живота, а у 2016. години, с 36,4 године и 54,6 година живота, и тако постепено закључно са 2022. годином, када ће жене право на старосну пензију стицати кад наврше 38 година стажа осигурања и најмање 57 година и шест месеци живота.

Да ли су за одлазак у пензију потребна оба ова услова?

За одлазак у пензију потребно је да буду испуњена оба прописана услова, дакле, и године живота и стажа осигурања, а у стаж осигурања може се утврдити само период за који су уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, што се може благовремено проверити добијањем листинга у Фонду ПИО.

Треба рећи да су се постепено мењали услови за остваривање права и за мушкарце, па је данас старосни услов за мушкарце 65 година живота, а 60 за жене и за оба пола, најмање 15 година стажа осигурања. Дакле, за релативно кратко време је старосна граница подигнута за пет година. Поред тога, услови за остваривање права на инвалидску пензију веома су пооштрени, тако да инвалидску пензију могу да остваре искључиво радно неспособни осигураници.

Какви су ефекти досадашње реформе ПИО?

Ефекти досадашње реформе, која се спроводи од 2002. године позитивни су, јер је заустављен прилив нових пензионера, које би у постојећим економским условима било тешко финансирати. Тиме се непосредно утицало и на заустављање високог раста дефицита фонда, а што значи и средстава буџета којима се покрива дефицит. Позитивни ефекти реформе су и што је у условима економске кризе успостављена редовност исплате пензија и што су сви дугови пензионерима из претходног периода исплаћени. Поред тога, влада претходног мандата је заштитила висину пензије успостављајући формулу за усклађивање пензија са истим параметрима као и за зараде у јавном сектору, тако да раст пензија прати раст зарада у јавном сектору.

На тај начин је политика раста и пензија и плата у јавном сектору постала заједничка одговорност целе владе, а не само појединих ресора. Иако су просечне пензије релативно ниске, ипак је предузетим мерама сачувана њихова реална вредност и постигнут одређени раст у складу са растом бруто домаћег производа. И запослени и пензионери су у истом положају и њихов социјални статус непосредно зависи од развоја земље, тако да је пред будућом владом тежак, али решив задатак, да покрене нови инвестициони циклус и запосли становништво.


Коментари26
2f51d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

пајсије пајсије
Е ово ти је права тема. Најбоље ће бити кад се пензије не буду добијале тј. кад неко сличан вама донесе закон да се доживотно ради. Можете евентуално да прихвастите да нас мртве рециклирате о троишку државе да би заштитили јадне породице. То је изгледа оно чему тежите.
Jovana Dada
U Apsurdistanu(dobar naziv za nasu zemlju)sve je u stilu.Ili ljudi izigravaju invalide(i svi to znaju)da prestanu da rade i odu u privatluk(a drzava zeli da nema nezaposlene,pa loptu prebacuje penz fondu-praksa iz90.ih)ili te bolesnog,bez lekova,izrabljenog teraju da radis do smrti.Kod nas ljudi pre svega nisu motivisani da rade jer su im plate saljive.Ni za svecu.Razlika izmedju penzije ne opravdava odlazak na posao,a radno vreme je cist gubitak-bolje da se raducka u sivoj ekonomiji.Ipak,bice kako tata(MMF)kaze.
Bozana Stanic
Bonn Berlin niste u pravu kad kazete da radnici ne kreditiraju drzavu kad ulazu u fondove za penzije. Iz tih ulaganja izgradjene su mnoge bolnice, odmaralista, banje kojima ako bi se dobro poslovalo fond nikad ne bi bio u manjku. To sto je drzava obespravila PIO fond i ono sto se uzima od danasnjih zaposlenih odmah izadje iz kase da se postojecim penzionerima isplate penzije govori samo o losem poslovanju za koje postojeci penzioneri nisu uopste krivi. Vi ste isto tako rekli meni da pricam kojesta kad sam napisala da placam $1000 mesecno za zdravstveno osiguranje za sebe i muza u USA. Nazalost ja ne pricam kojesta i ne radim to sto imam ogromnu platu, nego sto nemam izbora. Zato 50 miliona Amera nema uopste zdravstveno osiguranje i ako se, nedaj boze, ozbiljno razbole cesto im se u kuce oduzimaju da se naplate bolnicki troskovi. Lako mozete proveriti ako sumnjate. Znam da vama koji zivite u Nemackoj ovo izgleda nemoguce, ali, nazalost, jeste.
Bonn Berlin
@ Srem, nije tacno da Vi kreditirate drzavu 38 godina sa 22 % Vaseg primanja. Sta mislite odakle dolazi novac za osobe koje sada primaju penziju. Doprinos za penzije koji se placa svakog meseca ide u penziski fond i iz njega se placaju penzije penzionerima. To je novac koji ulazi i odmah izlazi iz kase. Samo bogate drzave imaju rezervi u fondu za godinu maksimalno dve godine.Zanimalo bi me da li Vi sami placate 22 %, ili polovinu snosi poslodavac kao kod nas u Nemackoj ? Isto je i sa zdravstvenim osiguranjem 50 % : 50 %.
Srem
Iz bruto zaradu potrebno je izdvojiti 22% za penzijsko i invalidsko osiguranje. Faktički 38 godina kreditiraš drzavu sa 22% da bi dobio svoje pare u vidu zaslužene penzije. Svaki mesec da ostavljaš na stranu te pare, da te država ne obavezuje uplatu u njihov PIO fond, za radni vek imao bi min 20.000 evra uštedjevine na konto penzije. Malo li je to? Na drugu stranu toliko je kupljeno penzija, a reviziju niko ne pominje, naravno trpe penzioneri koji su pošteno zaradili svoje penzije. Privreda u kolapsu koja izdržava i javni sektor i penzionere.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Пензионери у Србији

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља