недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Србија разговара: Да ли је наше здравство на европском дну

Аутор: Данијела Давидов-Кесар Оливера Поповићнедеља, 27.05.2012. у 22:00
Петар Булат и Драшко Карађиновић (Фото: Д. Јевремовић)

Србија је последња на листи 34 европске земље по квалитету здравствене заштите, показује истраживање експертске организације Хелт конзјумер пауерхаусза 2012. годину, које је недавно представљено у Европском парламенту у Бриселу. Према испитивању, којим се мери стандард европске здравствене заштите на основу 42 индикатора, Србија је добила 451 поен од максималних 1.000, а Холандија која је прва на листи, има 872 поена. О томе да ли је наша земља заслужила последње место у Европи мишљење су сучелили проф. др Петар Булат, помоћник министра здравља за европске интеграције и међународну сарадњу, и др Драшко Карађиновић, координатор Удружења „Доктори против корупције”.

Политика: Да ли сматрате да је ово истраживање прави одраз стања у здравству Србије?

Петар Булат: Због овог истраживања влада велика забуна у јавности, не знам да ли намерно или случајно. Испитивано је колико је систем окренут ка корисницима, а не квалитет здравственог система Србије. Наши лекари су се нашли повређеним.

Драшко Карађиновић: По броју параметара и озбиљности студије, може се рећи да се овде приказује и квалитет српског здравства. Овде нема потребе да бранимо или нападамо лекаре. Говоримо о квалитету система који није положио испит. Стопа опште смртности у Србији износи 14,2 одсто. То је индикатор не за Европу, већ за Африку. Зато мислим да је ова студија чак и била блага.

Булат: Тај податак уопште није био предмет истраживања. Студија је, иначе, дошла до неких података који уопште нису тачни. Ми смо анализирали комплетно све податке због којих смо стављени на 34 место.

Политика: Да ли је неко тражио податке од Министарства здравља?

Булат: Треба имати у виду да је прошле године дошло до промене министра здравља и у том прелазном периоду могуће је да је неко дао неке информације, а ми једноставно нисмо знали да је то урађено. Неко није одговорио на сва питања која су тражена и онда је тамо стављено да подаци нису достављени и познати. Очигледно да особа која је одговарала није добро знала енглески језик или није схватила питање па је дала погрешан одговор на постављено питање.

Политика: Да ли сте утврдили ко је та особа?

Булат: Ја нисам полицајац. Није поента да ми нађемо неког и да га јавно прозивамо. Кумуницирао сам и-мејлом са господином Арнеом Бјорнбергом, директором организације која је спровела истраживање, поводом тога, јер сам тражио да видимо ко је учествовао у истраживању. Он је рекао да они чувају своје „изворе”. Скренуо сам му пажњу да сам ја истраживач и да ми није идеја да будем полицајац. Кроз дискусију смо дошли до неких закључака и спремио сам му одговор да све што није ваљало може да види на неким линковима. Доста је неких ствари потцењено у његовом извештају.

Политика: Да ли сте се ви обраћали Арнеу Бјорнбергу?

Карађиновић: На директан начин не. Имамо интерну комуникацију као организација.

Политика: Мислите ли да има погрешних података у истраживању?

Булат: Има. То су све периферне ствари, али које „вуку” бодове. Највише „боде очи” то што смо оцењени лоше јер немамо податке о лековима на интернету. Наша Агенција за лекове и медицинска средства има све на српском језику ћирилично и латинично, и један број података на енглеском језику. Око тога сам се дописивао са Бјорнбергом, који је рекао да је гледао податке на енглеском и да тамо нема све. Рекао сам му да они у Шведској на сајту имају само податке на шведском, а немају на српском.

Политика: Да ли је држава Србија званично упутила писмо истраживачима или је то ваша лична преписка?

Булат: Ја сам представник Министарства здравља задужен за међународну сарадњу. Упутићу званичан захтев да се напише један деманти ових резултата. Он је рекао да су резултати такви какви су и да ту нема промена. То за мене није прихватљиво. Кад неко нешто погреши, онда треба то да призна. Није тачно да наши пацијенти не могу да закажу преглед путем интернета. Могу, али то није широко заступљено. Дакле, уместо „црвене”, требало је да добијемо „жуту” оцену. Оцењени смо као лоши за превенцију дувана, што није у реду .

Политика: Које фармацеутске куће стоје иза истраживања?

Булат: Овде се помињу „Фајзер” и „Новартис”.

Политика: Које су по вама спорне тачке?

Булат: Дужина чекања на интервенцију је болна тачка овог система. Али ту се не говори о квалитету. Ако хоћете да купите ауто, и кажу вам да можете „дачију” да добијете одмах, а за „ауди” морате да чекате неколико месеци, питање је да ли сте добили лош квалитет ако сте сачекали два месеца.

Карађиновић: Има ствари које су нетачне и које подижу бодове српском здравству. Једна од тих је неформално плаћање лекару, дакле ситна корупција.

Булат: Не знам како смо прецењени ако смо „црвени”, односно негативно оцењени. Не може нула да се добије.

Карађиновић: Постоје многе ствари за које ми нисмо ни могли да дамо податке. То само говори о степену несређености система. Имамо систем који реформишемо 10 година.

Политика: Зашто имамо највише неоцењених подручја? Ко није доставио податке?

Булат: Не знам ко није доставио податке. То је прича да је неко из министарства одговорио на 12 од 48 питања. Ова студија је директно усмерена ка ЕУ и њиховим потрошачима. Они се стално компарирају како би били бољи. Студија нам је важна јер нам је скренула пажњу где смо танки и где нас наши пацијенти виде лоше.

Политика: Прихватате да смо заслужили последње место?

Булат: Не прихватам, јер да је одговорено све како треба, не бисмо били последњи сигурно, али ни у првих 10. Били бисмо при крају листе, у складу са издвајањима за здравство.

Карађиновић: Не мислим да бисмо били бољи од последњег места. Онкологија је катастрофална код нас. Две трећине оболелих од малигних болести у Европи доживе пет година. У Србији је обрнуто: две трећине умре. Шта рећи после тога? Србије је убедљиво последња у једној таквој области као што је онкологија. То поприма облике епидемије, сваке године 37.000 оболи од малигних болести, а више од 20.000 умре, односно 10.000 више него што би требало. Радио-терапију не можете да остварите, јер половина пацијената оболелих од рака немају ни теоретску ни математичку могућност да обаве ову терапију.

Булат: Ово што причате није из студије, а ни наше државне институције немају такав податак. Поставља се питање извора тог податка. У нашој земљи се епидемиологијом баве људи који нису епидемиолози, а који користе болничке регистре као изворе података. И онда се на основу тога извлаче потпуно погрешни подаци. У студији не постоји питање броја умрлих од малигнитета.

Политика: Ко је Србију укључио у ово истраживање?

Карађиновић: Ми смо први пут ове године учествовали у истраживању јер смо добили статус кандидата за улазак у Европску унију и самим тим ушли смо у групу од 34 земље. То је цела истина.

Булат: Ми нисмо били кандидати до марта.

Карађиновић: Знало се да се ми придружујемо.

Булат: Ако се то све знало, онда се знало и да нисмо на 34. месту. Међутим, подаци у овој студији углавном нису из 2011. и има доста података из 2005. или 2006. године.

Политика: У овом истраживању приказано је да су неке земље са мањим издвајањима за здравство постигле боље резултате него Србија.

Булат: То сам детаљно анализирао, али поједине земље имају велики проблем са приказивањем података.

Политика: Хоћете да кажете да неке земље из региона нису дале тачне податке?

Булат: Апсолутно.

Карађиновић: Мислим да то није случај, али кад сте последњи, ви тражите било који начин да објасните да нисте последњи. Сума издвајања од 250 евра по глави становника није тачна, већ је много већа. Светска банка каже да Србија издваја за здравство близу 11 одсто свог бруто домаћег производа, па је онда издвајање по становнику око 450, 500 евра.

Булат: Ми знамо колико издвајамо, али ако обрачунамо оно што грађани за здравство дају кроз корупцију или оно што пацијенти купе сами, неки лек, онда сума која није приказана у студији апсолутно није она којом располажемо.

Политика: Да ли постоји нека област за коју прихватате негативну оцену, односно позитивну оцену, а у складу са тим да ли извештај прихватате или одбацујете?

Булат: Свакако да прихватамо да има области које су с правом негативно оцењене. На пример, немамо систем електронског прописивања рецепата, прихватамо средњу оцену за приступ изабраном лекару истог дана, као што прихватамо лошу оцену за нехитне, велике операције на које се чека дуже од 90 дана. Није спорно да неке здравствене услуге у нашем систему нису добре.

Карађиновић: Апсолутно сам сигуран да смо негативну оцену заслужили у све 42 индикације.

Политика: Зар негирате чак и позитивне оцене које смо добили у студији?

Карађиновић: Да. Пример је да смо позитивно оцењени за правно уређење права пацијената, а то показује да истраживачи нису ушли у срж проблема. Поверовали су папирологију и фабриковање правне стварности, јер ми у законима пацијентима збиља омогућујемо све, а стварност је другачија. Трговине листама чекања на онкологији дешавају се уз знање и одобрење Министарства здравља.

Булат: Карађиновић персонификује Министарство здравља као финансијера здравствених установа и да ми одобравамо неке ствари које апсолутно нису нити за одобравање, нити се раде са знањем Министарства.

Карађиновић: Ви сте регулаторно тело и управни орган.

Политика: Да ли Србија треба да учествује у наредном оцењивању?

Карађиновић: Ако хоћемо да идемо у Европску унију то се више не поставља као питање.

Булат: Није обавезно да ми учествујемо, али је препоручиво и ми хоћемо да учествујемо и наредне године. Извукли смо поуке из овог истраживања. Није проблем што ће нас поново анализирати, али мислим да ће нас то радовати, јер ћемо на следећем оцењивању много боље проћи, ако буду питања послали релевантним људима, установама и организацијама пацијената, јер сада не знамо којим су организацијама послали.

Политика: Да ли ће се организација „Доктори против корупције” понудити да учествује у наредној анализи?

Карађиновић: Ми смо у октобру прошле године добили награду за борбу против корупције, као прва земља ван Европске уније, и то говори о нашем кредибилитету и информацијама које имамо.

Булат: Не знам у ком својству би ваша организација могла да буде укључена, јер имате одговор само на питање у вези са корупцијом. Ако би вас укључили не би ме зачудило да следеће године будемо још ниже рангирани, јер је ваша организација врло негативна према Министарству здравља.

Политика: Шта је ваша порука грађанима, како да схвате ово истраживање?

Карађиновић: Баш онако како је вреднованоми смо на дну. Али истраживање је отворило и питање ко је одговоран за овако катастрофално стање. Грађанин треба да затражи одговорност оних који су водили систем прошлих 10 година. ПоследњеместосрпскогздравствауовомистраживањуизЕУпостављаипитањеконкретне, персоналнеодговорностипредграђанимаиструкомљудикојисуруководилисистемом 10 годинаипотрошили 15 милијардиевра, пресвихдвојицеминистараТомицеМилосављевићаиЗоранаСтанковићакаои њихових најближихсарадникаСнежанеСимић, ЗорицеПавловић, НевенеКарановић...

Булат: Наши грађани треба да прихвате истраживање како је написано: да наш систем није довољно окренут пацијенту, имамо оређене проблеме, које ћемо исправити. Међутим, чињеница је и да нисмо по свим тачкама оцењени исправно или чак погрешно, па не заслужујемо 34. место. Главном  истраживачу послаћемо примедбе и очекујемо неко званично реаговање на њих, а у наредном рангирању бићемо много боље оцењени.


Коментари23
6f532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sinisa
zgrada fonda nam je na evropskom vrhu,direktor ima kancelariju kao predsednik neke vece drzave i to sve od novca nas koji uplacujemo u fond.bolnice su druga prica,pa zar sav taj novac da se baca na lecenje bolesnika,kada moze da se potrosi na privatnestvari.sigurno smo na dnu kao i u mnogim drugim stvarima
Jovanka Jov. Jovanovic
U nasu zemlju uvoze se svakakve gluposti,luksuzne stvari,nepotrebne.Zidaju se zgrade koje su prevelike,niko ih ne koristi.Kupuju se sada i skupa vozila,koja su,sa nasim putevima(koji su za taljige,a ne automobile) i vozacima(nisu vise samo mortus pijani,vec ima i drogiranih,sto je jos gore)uzroci teskih saobracajnih nesreca.Srbi nikako da se oslobode manije letovanja,usadjene u komunizmu,kada se razvijao nas(jadranski)turizam,a iz prezaduzene zemlje putovalo na letovanja(i zomovanja)u inostranstvo.Ti isti ljudi,kada dodju sa letovanja iz Grcke,zale se da su bolnice prljave,kreveti prepotopski,i sl.Zato treba oporezovati pica,duvanske proizvode,luksuznu robu,jake automobile(i motore)prevelike kuce,skresati plate poslanicima i svim ostalim lezuilebovicima-i t e pare usmeriti gde je potrebno da ne umiremo od onoga sto mora da moze da se leci,da nam skole,ne budu bez WC-a i sl.Tako se radi u svim normalnim kapitlistickim zemljama.
dr mr prof
gosn profesore,vas kolega djukanovic ima kancelariju od dvesta kvadratnih metara ukrasenu ko saborna crkva a po bolnici mu gmizu bube i pacovi!ovaj drugi kolega iz vrha demokratske stranke ima privatnu radnju sa svom radioloskom opremom pa njegovi pacijenti mogu komotno da se bez cekanja pregledaju u njoj!
Simon simonovic
Mi nismo(samo)na evropskom dnu.Mi smo na svetskom dnu.
Simon simonovic
Jos negde na pocetku ove diskusije(ili neke druge,kakvih imamo dnevno u vasem listu,o nasem bolesnom zdravstvu)receno je da lekari,koji pristaju na nenormalne uslove rada(ukljucujuci plate,opste okruzenje,patoloski sistem zdravstva u nasoj zemlji i sl)ni sami nisu na mestu.Normalni.Zasto oni to rade?zasto neko ko moze da napusti profesiju koja nije posteno placena,koja je izgubila ugled i postovanje,koja ne daje nijakvu statisfakciju(kako mi,koji to gledamo spolja,mozemo da primetino)ostaju tu gde su?Niti manjaju profesiju,niti idu u privatnuke,niti odlaze u inostranstvo.Jansni su mi svi ovi drugi-samo ne razumem onekoji mazohisticki ostaju tu gde su(da izvinite a dijagnozu,gospodo lekari).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља