уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:40

„Златна палма” Ханекеу за „Љубав“

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 27.05.2012. у 22:10
Михаел Ханеке са "златном палмом" (фото Ројтерс)

Кан- У кишној канској завршници, каква се одавно не памти, „Златна палма“ за најбољи филм 65. Канског фестивала припала јеаустријском филмском маестру МихаелуХанекеу за изванредан филм „Љубав“, који се одмах после премијере нашао у самом врху свих критичарских листа на фестивалу, као једна од лепших емотивнихприча виђених на великом екрану, с којом је дао велику посвету љубави и омаж животу који неумитно пролази, сликајући достојанство и емоције осамдесетогодишњег брачног пара.

Ханекеу је ово друга, сасвим заслужена „Златна палма“, која је уследила после оне коју је у Кану добио за филм „Бела трака“ (2009) и после других награда које је током свих ових година освајао у Кану за својих шест филмова у конкуренцији, од 10. са колико је до сада укупно учествовао на најпрестижнијој филмској манифестацији на свету.У интервјуу који је пре пет дана дао „Политици“, Ханеке је истакао да није имао унапред задату тему, већ да се она „наметнула једним јединим питањем: како се носити са смрћу некога кога волите“…

Гран при фестивала уручен је, највероватније посебним залагањем председника Моретија његовом земљаку италијанском редитељу, Матеу Гаронеу за филм „Ријалити“ који се бави италијанском, али и свеопштом фасцинацијом „Великим братом“. Овај Гаронеов филм јесте за поштовање, али је и знатно слабији од његовог претходног дела „Гоморе“, за који је на овом фестивалу био награђен пре неколико година.

Матео Гароне (фото Ројтерс)

„Палма“ за најбољу режију додељена је мексичком редитељу Карлосу Рејгадасу за филозофско-метафизички и прилично позерски херметични филм „Посттенебракс лукс“, који је од стране критичара био прилично лоше оцењен, али се могло предвидети да ће његове мистификаторске ноте допрети до срца чланова жирија.Специјална награда жирија, сасвим заслужено, припала је британском ветерану КенуЛоучу за најведрији, комичан, али и социјално веома ангажован филм „Анђеоска деоба“, а председник Морети је ову награду уручио ( у Кану већ вишеструко награђеном) лауреату са пуно ентузијазма.

Награда за најбољи сценарио (презентовала ју је Настасја Кински) додељена је Кристијану Мунђију, редитељу и сценаристи румунског снажног филма „Иза брда“, који је уз Ханекеову „Љубав“ побрао најбоље критичарске оцене. Мунђијуове глумице Космина Стратан и Кристина Флутур равноправно су освојиле „палму“ за најбољу женску улогу, док је у мушкој конкуренцији ово признање освојио дански глумац за изванредну улогу у филму „Лов“ Томаса Винтерберга, такође једног од бољих у овогодишњем издану Канског фестивала )ове награде лично је презентовала кинеска глумица Гонг Ли).

Мунђију, Космина Стратан и Кристина Флутур (фото Ројтерс)

„Златна камера“ за најбољи дебитантски филм припала је „Звери из јужњачке дивљине“ младог америчког редитеља Бена Цајтлина, награда за најбољи кратки филм „Тишини“ турског студента Резлана Јесилбаса, док је награда Синефондасиона отишла у руке младој руској редитељки за филм „На путу за“.

Победник паралелног такмичарског програма „Известан поглед“, према одлуци жирија којим је председавао британски глумац и редитељ Тим Рот, јесте мексички филм „После Луције“ Михела Франка. Додељујући своја признања, жири је посебно поменуо и филм „Дјеца“ босанске редитељке Аиде Бегић којој је припала диплома, и то за дело у којем кроз ликове брата и сестре, слика све проблеме транзиционог живота у савременој Босни, критикујући бешћутну државу и њен однос према радницима. Награда жирија међународне критике Фипресци, чији је председник био београдски критичар Борислав Анђелић, припала је ратној драми „У магли“ украјинској редитеља Сергеја Лознице, који је оставио један од бољих утисака у, иначе, јакој конкуренцији овогодишњег Кана.

Мадс Микелсен (фото Ројтерс)

Овогодишњи фестивалски главни програм био је квалитетан и прилично снажан, крајње евроцентричан (доминирале продукције Француске, Немачке, Аустрије), добрим делом посвећен „филмским старцима“ и њиховим тмурним егзистенцијалистичким филмовима, који додуше јесу изазивали дивљење, али су и производили још суморније, тмурније и депресивније расположење од оног које глобално влада светом у време велике економске кризе.

Кански фестивал је протицао без оне уобичајене сјајне и узавреле атмосфере, због које је нормално кретање Кроазетом деценијама била немогућа мисија. Нерасположење и забринутост судбином, и Француза и пристигле интернационалне свите (више од 30 хиљада акредитованих странаца), „прелило“ се на фестивал. И обрнуто. Тмурне слике са великог платна утицале су на пад расположења фестивалске популације. Уз то, свих фестивалских дана углавном је падала киша и било је прилично хладно. Стога ни шетање Бреда Пита по црвеном тепиху, као и других блиставих холивудских звезда ( а било их је опет огроман број), није у довољној мери мотивисало људе да се од јутра тискају испред Театра Лимијер на Кроазети.

После церемоније додела овогодишњих „Златних палми“, за сам чин свечаног затварања 65. Канског фестивала, одабран је тестамент филм „Тереза Дескејру” недавно преминулог великог француског аутора Клода Милера, чији је одлазак одмах после завршетка монтаже овог филма, дубоко ожалостила и француску и европску филмску заједницу.

Милеров филм је у Кан довео и француску звезду Одри Тату, која игра насловну улогу - несрећно удату образовану и авангардну буржоаску жену, која покушава да побегне из баналног провинцијског живота - у овој, једној од многих филмских адаптација романа Франсоа Моријака. Премијери филма на свечаном затварању, присуствовала је Милерова породица, пријатељи, продуценти и дистрибутери и сви су заједно са публиком одали почаст успомени на њега и његово значајно филмско стваралаштво.
...............

Наш критичар подпреседник Федеоре

На годишњем конгресу Федеоре – Федерације филмских критичара Европе и земаља Медитерана – одржаном у Кану 20. маја, на предлог Израела и подршку Чешке, Норвешке и УК, тајним гласањем, за једног од пет подпреседника изабрана је Дубравка Лакић коментатор и филмски критичар „Политике“.

Федеора окупља европске и медитеранске филмске критичаре који своје критике објављују у штампаним медијима, а који својим ангажманом доприносе популаризацији европског филма и аутора и залажу се за што већу приступност европског ауторског филма у редовној биоскопској дистрибуцији...  К.Р.


Коментари0
64542
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља