среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Балкан није најважнији Русији

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 28.05.2012. у 22:00
Мирослав Јовановић (Фото С. Потић)

Православни богословски факултет у Београду, Институт за теолошка истраживања и Институт за новију историју Србије, на готово хиљаду страна, објавили су изузетну антологију текстова „Срби о Русији и Русима – Од Елизабете Петровне до Владимира Путина (1750–2010)”, чији је аутор проф. др Мирослав Јовановић, управник Центра за руске студије, Филозофског факултета у Београду. Реч је, пре свега, о путописима, о личном виђењу Русије, из пера Симеона Пишчевића, Александра Пишчевића, Саве Текелије, Захарија Орфелина, проте Матеје Ненадовића, Лазе Костића, Јована Суботића, Милана Ђ. Милићевића, Јакова Игњатовића, Светозара Марковића, Моше Пијаде, Иве Андрића, Милована Ђиласа, Борка Гвозденовића...

У штампи је студија „Срби и Руси 12–21. века (Историја односа)”, а у припреми је и други део антологије „Србија о Русима и Русији”, у којој ће бити више речи о политичким односима две државе.

Срби су о Русима, кроз векове, причали, певали уз гусле, писали, клели се у „великог православног цара”, потом бацали дрвље и камење на „тиранина из Кремља”, а данас Путина доживљавају као – суперстара. У којој мери је политика утицала на односе два народа?

Чињеница је да је политика, најмање од 18. века, била главни покретач и да је маркирала основне оквире међусобних односа. Но, мора се нагласити да су, историјски посматрано, односи два народа, иако им је политика одређивала динамику, ипак били (и још увек су) много разуђенији и комплекснији, и не могу се сводити искључиво на раван политике. Довољно је нагласити да константу односима дају пре свега културне и духовне везе, уочљиве још током средњег века, а континуиране од краја 15. и почетка 16. века, а потом и друштвени контакти два народа који су почели да се развијају од 17. века.

Интензивнија сарадња са Русијом почиње крајем 17. века, у време владавине цара Петра I Великог. Русија је тада била веома заинтересована за Балкан, а данас?

Када се говори о овако сложеним питањима треба бити свестан да постоје најмање два угла посматрања међусобних односа – српски и руски. Место Русије у српском друштву, култури, јавности, па и политици, много је значајније, но што то може бити место Србије у руској култури, друштву или политици. Балкан је, од времена Петра Великог, имао уочљиво место у руским спољнополитичким плановима и амбицијама. Но, како у прошлости – тако и данас, место Балкана (и у оквиру њега и Србије) готово никада није било, како то Срби често воле да себи представљају, кључно у сложеном мозаику руске дипломатије. Примера ради, руска дипломатија је данас изузетно активна у широком појасу од Далеког истока до Прибалтика и Северне Европе. Фокус њених активности је усмерен ка просторима који се у Русији називају „ближе заграничје” (тј. бившим совјетским републикама). А активна је и ка својим истуреним интересним тачкама широм света, у Азији, на Блиском истоку (Сирија), Северној Африци, Јужној Америци… Тек после тога, у сфери њених интересовања, налази се Балкан. У том смислу, Русија свакако има интереса и на Балкану, али ти интереси, ни приближно се не подударају са жељама, или страховима, који су у српском друштву присутни када се говори о руском присуству, активностима и интересима на Балкану.

Односи се мењају после Октобарске револуције, а до потпуног захлађења долази 1948, после разлаза Тита и Стаљина. Да ли је у том периоду било културних, научних, црквених веза?

Међусобне односе током 20. века обележиле су снажно изражене идеолошке искључивости. Још 1918. дошло је до потпуног прекида званичних односа са Совјетском Русијом. Такође, након Другог светског рата, поново је дошло до потпуног прекида политичких односа два тоталитарна режима (1948). Он је, за кратко, означио и прекид свих других веза – културних, духовних, друштвених, да би, после обнављања односа (1955), и црквене и културне и друштвене везе биле поново успостављене у мери у којој су то тоталитарни и идеолошки оквири дозвољавали. Но, паралелно са тим прекидима, у српској средини боравиле су, и изузетно дубок културни и научни траг оставиле, руске избеглице.

Срби су се селили у Русију, али су и Руси долазили у Србију, нарочито после Октобарске револуције. То је, очигледно, јачало везе два народа?

Миграције су важна саставница и константа у односима два народа. Срби су се селили у Русију од 17. века. У највећем броју током 18. века. Потом и после Првог српског устанка… Па и данас, у Русији ради око сто хиљада српских гастарбајтера. Карактеристично је, при том, да се Срби веома брзо, практично већ у другој или трећој генерацији, у потпуности асимилују у руску средину. Са друге стране, 40.000 руских избеглица, које су после Октобарске револуције (1917) и Грађанског рата у Русији дошли у нашу средину, оставило је изузетан траг и дало битан допринос развоју српске науке, универзитета, балета, опере, архитектуре, па и стрипа. Значај који су за развој српске културе и науке током 20. века имале руске избеглице, упоредив је са Другим јужнословенским утицајем из 14. века на развој руске културе.

Русија нису – Москва и Санкт Петербург, много је стереотипа, који се користе, и на једној, и на другој страни. Колико се стварно познајемо?

То је важно и сложено питање. Уколико говоримо о доминантним представама у јавности, поготово српској, оне су ретко засноване на реалним знањима. У исто време, као што и ова антологија јасно показује, у обе средине јасно је изражена свест о оном другом народу и о традиционалним међусобним везама. Али поготово када је реч о српској средини, то интересовање се попуњава садржајима заснованим на спорадичним информацијама, личним импресијама, стереотипним представама (и заблудама)… Срби у огромном броју мисле да, по природи ствари, Русију знају и разумеју и да ту никаква посебна знања нису потребна.

Дакле, у Србији се о Русији много и често прича и пише, али веома ретко засновано на знањима о томе шта се у Русији стварно дешава.


Коментари4
92d47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Робин Худ из гудура Западног Балкана
Ако сам добро схватио господина професора ми Срби ни Русију не знамо, а о Русима осим предрасуда и личних импресија немамо благе везе. Све нам је то уважени професор "зачинио" и професорски "сместио" последњом реченицом како су ретка знања данас шта се у Русији и са Русијом догађа у савремености. Није него! Нема интригантније теме у западним медијима, толики научно - истраживачки институти а о обавештајним и шпијунским службама да не говоримо - сви су на истом трагу и са истим питањем где је Русија данас и камо иде Русија а наш професор нас нагрди и рече да ни ми немамо појма! Није могуће! Ако неко зна онда смо то ми! Увек смо знали! И кад су Руси сами сумњали - ми нисмо! Је ли неко више веровао у Русију од нас? То је питање, мој уважени професоре! Веровали смо у Бога и Русију! А Ви би да смо безбожници... Нисмо! Још само Руси то да схвате...
Dejan Kovach
srbi nikako da shvate da svih srba zajedno nema koliko pola moskovljana..a kakve su tendencije, zamalo che ih biti za pod jednu krushku..Pa ko ozbiljno da rachuna na srbe?
Gale Trajkovic
Nije najvazniji ni Americi.
Jaroslav Streltsov
Super! Veoma interesantno! Pozdrav iz Moskve!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља