недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:18

На милион становника – 39 патената

Аутор: А. Апостоловскипонедељак, 28.05.2012. у 22:00
Једна од изложби проналазака у Етнографском музеју (Фото Д. Јевремовић)

Проналазачи у Србији се махом пореде са расејаним Проком Проналазачем, иновације су недовољно правно заштићене, а у поређењу са осталим земљама, код нас се на милион становника поднесе 39 патентних пријава, у Хрватској 58, у Немачкој више од 500. У Јужној Кореји и Јапану, број патентних пријава прелази 2.000.

Директорка Завода за интелектуалну својину Бранка Тотић каже да је прошле године у Србији регистровано 492 патента, од чега 119 домаћих и 373 инострана. Патенти регистровани током 2011. године, пријављени су раније, од 2003. до 2006.

Током прошле године, Заводу је поднето 229 пријава патената, што је чак 30 одсто мање у односу на претходну годину. Ипак, забележен је пораст у броју пријава са факултета и института (25 у односу на 2010. годину, када их је било 18) и од стране научних радника (26 у односу на 10 из 2010. године).

Поводом увођења наставе из интелектуалне својине на факултетима државних универзитета у Србији, током претходна четири дана у универзитетским центрима у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду одржани су семинари на тему „Образовање из интелектуалне својине на универзитетима у Србији”. Семинари су одржани у оквиру националног пројекта „Подршка оснивању Едукативно-информативног центра Завода за интелектуалну својину Републике Србије”, у вредности од 2,2 милиона евра, који финансира Делегација ЕУ, а спроводи Европски завод за патенте.

– У Србији се на систематски начин интелектуална својина изучава само на правним факултетима, али не и на онима где практично патенти настају. Слична је ситуација и на пословним школама. Зато домаћа предузећа недовољно користе механизме интелектуалне својине за постизање бољих резултата на тржишту. Јер патентна права и друга права интелектуалне својине обезбеђују њиховим носиоцима монопол на привредно искоришћавање њихових иновација, проналазака и индустријског дизајна и тиме стварају услове за повраћај инвестиција уложених у њихово стварање – напомиње Бранка Тотић.

Према њеним речима, Универзитет у Београду је од 2010. године основао Центар за трансфер технологије, који је последњих месеци радио на проналажењу резултата научно-истраживачких пројеката који могу да нађу примену у индустрији и које је могуће комерцијализовати. Пронађено је 12 врло добрих решења и предложено је да се адекватно заштите у сарадњи са институцијама где су настала. На основу пет проналазака створиће се и компаније.

– Један од проналазака је нова метода производња електричне и топлотне енергије из пољопривредне биомасе. Реч је о ложишту за сагоревање балиране биомасе, са аутоматским дозирањем горива, што омогућава ефикасан и контролисан процес сагоревања. Ово је, рецимо, проналазак Иновационог центра машинског факултета и Института за нуклеарне науке Винча. У области медицине, има нових дијагностичких метода као што је примена „раних лабораторијских биомаркера на побољшању ефикасности терапије гљивичних обољења”, што је резултат истраживања са Медицинског факултета, ауторке др Валентине Арсић-Арсенијевић – набраја директорка Завода.

Поражавајући је и податак да је између 15 и 25 одсто укупног истраживања у Србији сувишно, зато што је проналазак већ патентиран. Зато је, током семинара, представљена светска база патентних информација Еспаценет, помоћу које могу да се претражују патентна документа, проналазачи и проналасци из целог света.

----------------------------------------------

Мозгови Калифорније

За високо образовање се код нас издваја 0,9 одсто, а за научна истраживања 0,3 одсто БДП-а. Циљ земаља чланица ЕУ је да се за улагања у науку издваја три одсто, док неке државе већ сада улажу и више, попут Шведске која у ту сврху издваја чак четири одсто БДП-а. Универзитет Калифорнија има више пријављених патената него што их 160 земаља у свету има појединачно.


Коментари9
98450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Stefanović
Pronalazači su u pravu, u pitanju je pljačka intelektualne svojine ili pak opstrukcija od strane "akademske zajednice" (instituta, fakulteta i drugih "naučno obrazovnih" institucija i pojedinaca u njima; NE SPOSOBNOĆU da bilo šta KREATIVNO osmisle! Vrhunac hipokrizije, predstavlja to, što se u razne komisije, žirije i druge organe koji odlučuju i ocenjuju nečiju kreativnost, biraju ljudi sa vezama, a ne oni, koji su i sami kreativni stvaraoci, i koji mogu razumeti druge. Jedino kreativan stvaralac, a ne racionalni kakvulant može razumeti, pravog pronalazača ili tvorca nekog drugog (krativnog) autorskog rada! Na žalost kod nas je obrnuto, i to se vidi po tome, što se pronalazač tera da uđe u biznis, da je tako bilo sa Tesla, ostao bi na jednom (ili nekoliko) patenata (komercijalnih), i bili uskraćeni za mnogo toga genijalnog! Trenutno radim, na razradi jedne ideje, gde će se patentiranje, odlagati do dogovora sa nakom institucija ili kompanijom, a sve to neće koštati ništa! ZOST
Nenad Pronalazac
I sa dobrom idejom u pokušaju će te biti osuđeni ili odbačeni od okoline. Niko ne razmišlja da svaku stvar koju dotakne da je neko morao da je osmisli dizajnira i td. Ovde te smatraju da si budala ukoliko predložiš neko bolje rešenje za neki problem. To nema ko da čuje a kamo li da finansira. Koristimo dobrobiti pronalazaka i ned pitamo se - može li neko bolje ovo da napravi... Snaga ove zemlje treba da budu - inovacije. Ovaj bezobrazluk što je neko napred naveo da treba da se plati patentiranje 20000 e je vređanje mog dostojanstava. Ko je i kako došao do ove cifre - voleo bih da saznam. Kao da neko namerno hoće da omete pokušaj inovacija ili da na ovaj način prikupi sve zasluge ili moguću zaradu. . U takvim slučajevima - podržavam pronalaske u garaži i tražim da pronalazak prodam stranoj zemlji .. Idobro primeti neko .. i ljubora i zavist ovde cvetaju što govori koliko smo teški ljudi..
nauka nauka
Voleo bih da budem pronalazac, od radova mogu samo uvo da odsecem.U Srbiji monopol na patentima drze fakulteti i institucije , jer samostalno nemozes.Na fakultetima patent je njihovo vlasnistvo a ti imas pravo na nadoknadu.Ni jedna meni poznata firma nije nastala na fakultetu nego u garazi ...drzava se bavi infrastrukturom nano centri i ostalo a na fakultetima nema opreme za istrazivanja.Po meni poslednjoj informaciji cena patenta je 10 000 evra 2000 sad i 20 rata po 400 ja te pare nemam, i neznam kada cu ih imati a i da li bi dao tolike pare. treba da smanje cene proporcionalno bdpu. a na fakultetima ce pre neko da bude ljubomoran na tvoje delo nego sto ce da te pohvali
tt tt
Za zaštitu intelektualne svojine takođe se plaća previše - jedan naslov, 450 evra. Odakle?
stari znanac
Najveci broj patenata se u svetu prijavi ili iz firmi ( investicija u nove proizvode i tehnologije) ili iz akademije ( obicno ili direktno finansirano od privrede ili indirektno, od drzave za istrazivanje, tzv grantovi). Otuda nedostatak patenata najvise govori o : 1. opstoj slabosti srpske privrede i njenom malom izdvajanju za inovacije, opstoj slabosti akademije i njenoj sustinskoj odvojenosti od privrede kao i nedostatku direktnog finansiranja istrazivackog rada ( posebno primenjenog) od drzave. 2. nedovoljnoj obucenosti i kvalifikacijama stanovnistva ( mali broj strucnjaka po glavi stanovnika - posebno zaposlenih u struci) posebno iz oblasti primenjenih nauka, 3. losoj drustvenoj klimi za inovacije i izumevanje, 4. losoj drzavnoj pravnoj zastiti za patente i organizaciji patentne birokratije 5. opstoj finasijskoj iscrpljenosti pojedinaca koji ne mogu sebi da priuste patent .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља