Од извештача „Журнала”
Париз – Добре жетве се не понављају сваке године, а како Ана Ивановић игра ове године на Ролан Гаросу, делује као да се понављају сваке четврте – бар кад је она у питању. Од 2008, када је овде тријумфовала, Српкиња није тако сигурно започела један грен слем као сада.
Ако је неко за беспрекорну победу у првом колу против Шпанкиње Аруабарене могао да помисли да је случајност, друга у низу већ то демантује. Поготово јер је надиграла противницу од које је три пута губила. Израелка Шахар Пер је платила цех са 6:2, 6:2.
- Не сећам да смо икада играле – рекла је Ана, а кад јој је пренето да је прва три меча изгубила, гласно се насмејала.- Сад ми је јасно зашто сам заборавила.
Подсећање на 2008. је радује, али није довољно.
- То је свакако комплимент. Многи ме људи то питају, али буквално не желим да будем стара Ана, него нова, боља Ана која је напредовала, која је додала нешто игри и искуству. Поново сам срећна како играм и заиста мислим да сам вратила агресивност. Сервис ми је доста бољи, имам континуитет у игри што доприноси самопоуздању.
Супериорност је била евидентна - мање грешака (15:23), више винера (15:6) и све је било лако. Чак ни велика врућина у Паризу није сметала.
- Било је лакше данас, у првом мечу је било много топлије. Никада нисам играла на шљаци а да сам осетила толику топлоту. Не смета ми јер сам навикла у Аустралији на врућине.
Праве борбе није било, па је тешко и анализирати меч.
- Доста сам задовољна ударцима, можда је требало боље да се крећем напред. Тешко је бити критичан после оваквог резултата.
Две сјајне победе нису разбуктале Анине амбиције. На питање чиме би била задовољна после Париза, каже.
- Тешко питање, али први корак је да дођем до четвртфинала, јер од Ролан Гароса 2008. нисам на грен слему дошла до првих осам.
Трећа ривалка на Гаросу је Сара Ерани, годину дана старија Италијанка која на ВТА листи заузима 24. позицију. Два пута су играле, Ана никада није изгубила ни сет, а камоли меч.
