понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

Културни додатак у суботу 2. јуна доноси

Аутор: Културни додатакпетак, 01.06.2012. у 09:07

СРПСКИ ПИСЦИ У СОЛУНУ

Сајмови и коментари

Горан Милашиновић, Титика Димитруља, Гага Росић и Драган Великић

Након сваког наступа на неком од иностраних сајмова, највише полемике у домаћој чаршији поведе се око критеријума по којем су одабрани аутори који су заступали нашу књижевност. Можда и због тога овог пута није било никаквог званичног „жирија”. Ишли су писци који су у скорије време објавили књиге у Грчкој, или бар песме и приче у антологијским изборима. Селектори су, дакле, били грчки преводиоци, издавачи и читаоци

Весна Рогановић

---------------------------------------------------------------------------------------

КРАЈ ЦИТАТА

Отац породице мутних потока

Густав Климт је сликар Беча, премда на његовим платнима нема очигледних бечких призора. (Можда тек нешто од његове архитектуре, обичаја, традиција. Понека влат траве.) И Беч га данас слави, живећи од његове славе. Његово дело је, у исто време, величајна уметност, и сува кичерица са златних фолија, у које се увијају чоколадне бомбоне (душу дале да дете од њих направи златозубу протезу, моцартову куглицу). Елем, Климт је егземплар за оно што можемо назвати типичним артефактом врхунског, културног туризма

 Ласло Блашковић

----------------------------------------------------------

ПОРТРЕТ

Узнемирујући глас, горак као кукурек

Ибрахим Хаџић: Јединство човека и природе

На Сарајевским данима поезије, одржаним крајем маја, награду „Босански стећак” добио је Ибрахим Хаџић, песник који живи у Београду. Пре њега, ово признање добили су и Тадеуш Ружевич, Мирко Ковач, Абдулах Сидран, Луко Паљетак, Стеван Тонтић, Чарлс Симић... Овог месеца биће одржан и Округли сто о делу Ибрахима Хаџића, у његовим родним Рожајама. Ово слово писано је у ту част

Филип  Давид

----------------------------------------

ДВОРСКА ПОЕЗИЈА

Султанов Диван

Сулејман је писао поезију на персијском и турском језику, а његово песничко биће нарочито је надахњивала љубав према његовој жени, султанији Хурем. Писма која су једно другом упућивали у тренуцима раздвојености, били су својеврсни поетски бисери

Робиња испуњена чежњом: султанија Хурем

Султан Сулејман, кога су Европљани прозвали Величанствени, а османски историчари му због велике реформе закона коју је спровео, наденули надимак Кануни (Законодавац), био јепознат и као велики љубитељ уметности. За време његове владавине, Истанбул је, у исламском свету, постао познат као центар визуелне уметности, музике, поезије и филозофије. Управо је доба владавине султана Сулејмана Величанственог означено као „златно доба Османског царства”, како у политичком и економском смислу, тако у и погледу османске уметности. Султан Сулејман се и сâм бавио уметношћу. Поштујући традицију која налаже да сваки султан мора да познаје бар неки занат, Сулејман је изучио филигрански занат, и постао веома вешт мајстор филиграна који је своју вештину и даровитост исказао кроз израду накита.

Ништа мање вештине и дара није показао ни и у песничкој уметности

мр Ана Стјеља

------------------------------------------------------------------------- 

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Цензура на вашару идеја

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Зашто је један говор на ТЕД конференцији у Палм Бичу проглашен „политички неподобним” и бацио сенку на култна окупљања „лидера мисли” изазвавши умало скандал

 Милан Мишић


Коментари1
f44ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz
Milan Misic u tekstu "Cenzura na vašaru ideja" s pravom pominje i ekonomistu (nobelovca) Pola Krugmana koji u knjizi "Savest liberala" (2009) u poglavlju 12 "U kostac sa nejednakoscu" pise: " ... visoki nivo nejednakosti napinje veze koje nas drze na okupu kao drustvo. Postoji dugorocna tendencija smanjivanja poverenja Amerikanaca prema svojoj vladi i svojim zemljacima. Sezdesetih godna 20. stoleca vecina Amerikanaca slagala se sa tvrdnjom da se 'vecini ljudi moze verovati'; danas ih se vecina ne slaze s tom tvrdnjom. Sezdesetih je godina vecina Amerikanaca smatrala da vlada radi 'na dobrobit sviju'; danas vecina smatra da radi za 'nekoliko krupnih interesa'. Postoje uverljivi doklazi da je u pozadini tog rastuceg cinizma upravo porast nejednakosti ..." Uveren sam da i vecina gradjana Srbije misli i izjasnjava se isto kao i vecina Amerikanaca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља