уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Финансирање – најболнија тачка високог образовања

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 02.06.2012. у 22:00
Фото А. Васиљевић

Побољшање финансијског положаја универзитета, већа улога града Београда у покривању трошкова за нормално обављање наставе, стимулација за најбоље наставнике и истраживаче, враћање страних студената на УБ и наставак реформе наставног процеса, неки су од задатака који очекују професора др Владимира Бумбаширевића, новог ректора Универзитета у Београду.

Он ће од првог октобра, заједно са четири новоизабрана проректора, наредне три године водити најстарији и највећи српски универзитет. У разговору за „Политику” он каже да се дуго двоумио да ли да прихвати ову функцију, да је и у породици било оних који су били „за” и оних који су били „против”, јер је бити на челу водећег универзитета у земљи изузетна част, али и велика одговорност, нарочито када се погледа ко је све радио на УБ током ових 200 година, од Симе Лозанића, Милутина Миланковића, Слободана Јовановића,па до Батута и Суботића.

Који је најургентнији проблем на УБ, шта ћете прво решавати?

Не знам шта ће бити првог октобра, али је свакако најболнија тачка финансирање, као и повећање ефикасности студирања. Поновна процена студијских програма у погледу оптерећења студената расподелом ЕСПБ бодова, биће добра основа за побољшања уочи другог круга акредитације.

На чему ћете инсистирати у сарадњи са будућим министром просвете?

Финансије су кључне, јер смо ми буџетска установа. Стабилно финансирање је основа нормалног рада сваке установе, па и универзитета и факултета, а високообразовани људи су кључ за напредак сваке земље.

У јавности се стиче утисак да сваки факултет вуче „воду на своју воденицу” и у своју касу. Ви сте у свом програму рада инсистирали на функционалној интеграцији универзитета, шта ће то тачно значити за факултете убудуће?

Мислио сам пре свега на већу повезаност чланица универзитета кроз заједничке пројекте, било да се ради о истраживачким или пројектима који су у вези са наставном активношћу. С друге стране, ту се мисли и на институте који нису у довољној мери укључени у рад универзитета. Њихов значај би био у развоју и повећању квалитета докторских студија.

Када спомињете институте, не можемо а да се не сетимо и разлога зашто нисмо доспели на Шангајску листу 500 најбољих универзитета, јер многи истраживачи нису наводили да припадају УБ, због чега су и кажњени смањењем плате. Они кажу да се баш у платама, које су за 30 одсто мање од оних на факултетима, јасно види да нису равноправни део универзитета.

Не верујем да је само плата разлог,пре је то чињеница да се институти не осећају у довољној мери делом универзитета. За неадекватно потписивање радова криви су и факултети, као на пример Медицински.

Да ли сте ви као декан скренули пажњу на тај пропуст?

Да, више пута, а донета је одлука и на Сенату универзитета, тако да је сад далеко повољнија ситуација.Ми на Шангајској листи треба да будемо по свим показатељима, тако да се надам да ћемо то постићи већом дисциплином у писању афилијација, као и сталним унапређењем рада. Колико год мислили да смо квалитетни, увек можемо боље. Пре свега треба да се унапреди настава, да се даље унапређује научни рад, а тако ћемо постати атрактивнији и за стране студенте и моћи лакше да конкуришемо за међународне пројекте, што ће донети и финансијска средства.

Како мислите да привучете стране студенте? Некада их је било 20.000, сада их је једва 2.000, а њихова велика замерка је недостатак студија на енглеском језику.

То је једна од ствари које се налазе у мом програму – да нам је неопходно више програма на енглеском језику. Чињеница је да је тешка ситуација током деведесетих година удаљила стране студенте из Београда и сад је потребно да прође време да он поново постане атрактиван. Поред програма на енглеском језику, веома је важан и адекватан смештај за стране студенте, али за то су потребна велика средства, а смештај студената је у надлежности државе.

Да ли ћете сарађивати са приватним факултетима – Ви ћете по функцији бити у руководству Конференције универзитета Србије?

Са свима треба сарађивати, али и поставити јасне принципе. Ми јесмо конкуренција јер је ипак ограничен број студената, али ако се погледа и квалитет наставника и наставе који тренутно јесте далеко већи на државним факултетима, онда је јасно да ипак нисмо конкуренција. Осим тога и послодавци дају предност знању које се стиче на државним факултетима.

Најспорнији део Стратегије развоја образовања Србије управо је био део око односа државних и приватних факултета, на крају су нека решења и избачена из нацрта – какав је ваш став, да ли држава треба да финансира приватне факултете?

Ја могу да схватим да би у неком тренутку држава то могла да уради уколико би било довољно средстава, али да прво подмири све обавезе према факултетима чији је оснивач. Ипак су приватни факултети профитни, свако ко је отварао приватни факултет размишљао је о некој заради. Мислим да у овом тренутку, држава са малом количином новца који иде на високо образовање не може да подмири потребе и државних и приватних факултета.

Уписне квоте се тренутно одређују на основу акредитације, а не на основу потреба тржишта, што за последицу има велики број незапослених правника, економиста, лекара. Да ли је дошло време да се промени уписна политика?

Уписна политика је наслеђена, деценијама је слична и без неке добре анализе потреба. Међутим, не можете у сваком тренутку да правите добру анализу. Ако говоримо о лекарима на пример – школовање траје шест година, па би морали да правите пројекције за шест година, дакле та анализа није једноставна. С друге стране, она зависи и од економске ситуације у земљи, запошљавање зависи од тога колико има тренутно инвестиција и како се отварају нова радна места. Практично, не бисмо требали никога да уписујемо јер се тешко запошљавају дипломирани студенти, а са друге стране неопходно је да се повећа проценат високообразованих између 30 и 34 године старости.

„Врућ кромпир” који сваке године дочека ректора јесу школарине. Да ли по вашем мишљењу цену студија треба повећавати или су школарине, како кажу студенти, превисоке за оно што (не)добијају на факултетима?

На државним факултетима велики број студената се школује из буџета. Школарине на већини факултета су мање од онога што се од државе добија по буџетском студенту. Без обзира на то, та цена очигледно не покрива све оно што се даје за студента. Дуго цене нису повећаване, ево на Медицинском факултету је још 2004. године утврђено да је 125.000 динара.

Да ли ваши студенти знају шта плаћају?

Не верујем да тачно знају. На једном од Сената УБ студенти су рекли да и у продавници добијају фискални рачун. Питање је шта виде из тог рачуна –када купите хлеб, не знате шта тачно плаћате, колико кошта брашно на пример. Тешко је направити комплетну спецификацију свих трошкова. Студенти сигурно плаћају мање него што би било да је економска цена школарине. Треба подмирити плате наставника и све режијске трошкове.

Управо то студенти замерају – да се њихове школарине троше за плате, а не за побољшање услова студирања.

То је тачно, али без плата немате наставника који су најчешће плаћени значајно мање него што заслужују.

Велики проблем нашег образовања је и лоша ефикасност студирања, као и висок проценат строгих професора. Како то променити?Ви сте најавили ревизију студијских програма и оптерећености студената?

Ефикасност студирања је била веома, веома лоша пре увођења реформе и значајно се поправила. Тренутно је најбоља пролазност на фармацији и архитектури.

Значи „болоња” је ипак била добар пут?

Болоња или реформа курикулума, није битно како то називате. Пре реформе, многи наставници су на својим предметима једноставно додавали нова знања и повећавали фонд чињеница које је студент морао да савлада и то се увећавало геометријском прогресијом, па студенти једноставно нису могли да савладају толико градиво. Ми смо на Медицинском факултету урадили детаљну анализу када смо кренули у реформу: свега 3,5 – 4 одсто студената треће године је 2004. имало положене све испите, а сада је тај проценат скоро 80.

Да ли студент сада лакше савлада градиво или их професори пуштају на испиту?

Уведено је много више семинара, ради се у малим групама, има више интерактивне наставе, а мање предавања екс катедра, промењени су уџбеници. У сваком случају, студенти морају више да уче, а професори да прилагоде количину знања која у одређеном периоду може да се савлада.

------------------------------------------------------------

Чита „Политику”, вози бицикл на Ади

Професор Бумбаширевић је рођен 1951. године у Београду, редовни је професор за хистологију и ембриологију, декан Медицинског факултета и редовни члан Српске академије наука и уметности. Ожењен је, има сина.

– У слободно време најчешће читам штампу преко интернета, „Политику” у сваком случају, остала је навика и из породице, јер је отац увек куповао. Тренутно читам „Прашко гробље” Умберта Ека, али како немам времена не стижем да је завршим. Некада сам се аматерски бавио разним спортовима, од кошарке до тениса, сада када стигнем изнајмим бицикл на Ади.


Коментари4
2f08e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetski Akademik
Univerziteti poput Harvarda nude studiranje preko interneta pa student moze da ostane u rodnoj Srbiji bez da ikada treba da odlazi u Ameriku. Doduse trebaju mu ipak pare za kompjuter, internet i burek.
Univerzitetski Radnik
Najbolnija tacka visokog obrazovanja u Srbiji je nedostatak strucnih i postenih kadrova medju nastavnicima. Profesori fakulteta su se pretvorili u sujetne karijeriste i mini-politicare koji umesto o dobrobiti studenata pre svega misle kako da napakoste i smeste svojim kolegama.
Dr Mahmoud AlKhasawneh
Postovanom kolegi Bumbasirevicu cestitam izbor.A sto se tice stranih studenara,danas,na BU stvari stoje ovako.Vecina stranih studenata koji su studirali u bivsoj SFRJ pa i kasnije nije imala potrebu za studijama na engleskom,jer oni engleski nisu ni znali dobro.Da su ga znali studirali bi u svojim zemljama,gde su studije i bile uglavnom na engleskom.Problem je sto je Srbija,kao destinacija za studiranje postala skupa.Skolarina se izjednacia sa onom u mnogim drugim zemljama,a troskovi zivota u srbiji su iznad,npr Egipta.Pored toga postoje indicije da je kvalitet studija u Beogradu opao.Velika greska je bila(i ostala)sto su veze sa bivsim studentima prekinute kada su se oni vratili u svoje zemlje.Mnogi od tih bivsih studenata su bili ili su danas na mestima ministara,savetnika,vlasnika velikih priv bolnica i sl.
bs
prolaznost na arhitekturi je nazalost posledica snizenog kriterijuma. ako vecina studenata dobija desetke ne znaci da su dobri nego da je kriterijum nizak ...steta, jer se u moru desetki ne izdvajaju oni zaista dobri kojih i te kako ima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља