петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Поникли смо из гериле

субота, 02.06.2012. у 22:00

Секција за историју медицине (СИМ) Српског лекарског друштва (СЛД) одржава и ове године, од 7. до 10. јуна, начни скуп ,,800 година српске медицине”. Први је био у манастиру Студеница, други у манастиру Св. Прохор Пчињски, а предстојећи ће бити одржан у манастиру Св. Николај Српски, код Соко Града.

Откуда такав избор, питамо професора др Брану Димитријевића, председника СИМ од марта 2009. године, када је рад секције обновљен и када јој се акламацијом придружило Друштво за историју здравствене културе Војводине.

– Српска медицина је – подсећа професор Димитријевић – пре 800 година зачета у манастирима. Можда и пре тога. Али ми узимамо да она сасвим сигурно почиње Карејским и Студеничким типиком Св. Саве. Поштујући ту традицију и симболику, настојимо да свој годишњи скуп одржимо у каквом манастиру, увек под благословом „надлежног” епископа. Показало се да то веома повољно утиче на расположење и понашање свих учесника. Долази до неке врсте озарења предавача и слушалаца, до пораста неког наоко неутемељеног оптимизма, вере у мисију. Ни на једном конгресу нећете срести толико насмејаних и срећних, пресрећних лица, макар тог трена. Уверених да раде праву ствар.

Да ли су у то уверени и други, Здравствени савет и Лекарска комора који дају акредитацију?

– Сва три скупа до сада су акредитована. Први накнадно, други са нешто мало закашњења, а овога пута баш на време. Сваки предавач добија 11 бодова, а слушалац 5 бодова, што говори колико смо високо рангирани.

Задовољни сте због тога?

– Свакако, али не сасвим, пошто је оквир правилника за акредитацију, што се нас тиче, недовољно широк. Даћу вам пример: др Милорад Радусин, млад лекар запослен у једном бачком селу, написао је изврсну студију о „Шпанској грозници”, која је поморила више душа него цео Први светски рат, а данас се у научној литератури сматра – „заборављеном епидемијом”. У часопису „Војно санитетски преглед” добио је од рецензената највише оцене. Али, пошто др Радусин нема пет година праксе, а нема ни академских титула (проф. др сци, мр...), не може бити увршћен у предаваче. Ако га ипак уврстимо, лако се може десити да нас не акредитују. Он чак не може, ни као слушалац, да присуствује скупу – потребно му је одобрење установе у којој је запослен. Коме др Радусин да објасни да се бави – историјом медицине?

Заиста, какву корист од историје медицине могу имати лекари практичари?

– Боље би било да сте питали какву огромну штету има Србија од тога што је историја њене медицине запостављена. Ближи се 2014. када ће на све стране бити обележено 100 година од почетка Првог светског рата, који карактеришу до тада невиђено крвопролиће и потоњи, вишедеценијски суноврат Европе. Како сада ствари стоје, за све то ће бити окривљена Србија, јер је „помагала терористе” (Младобосанце), с тенденцијом да јој се „у тој одговорности” придружи и Русија, која је прискочила у помоћ Србији, и „била у све то умешана”...

Већ дуже од деценије упозоравам да ће баш 2014. године, после оптужбе за изазивање Првог светског рата, Србија нестати и из историје тог рата, да неће постојати ни њене битке, ни муњевит пробој Солунског фронта, који је изазвао капитулацију Бугарске а потом и Аустроугарске...

Већ има објављених дебелих књига које то црно на бело показују. Мање је познато, међутим, да је само десетак година после Првог светског рата, муњевит пробој Солунског фронта сматран „ситном услугом Савезницима”, те је мање-више само настављено у том правцу. Упркос томе што је Први светски рат до сада у светској историографији рашчивијан, могло би се рећи, до „ситних цреваца”.

О санитету у том рату, чак и у светским размерама, ипак је писано врло мало...

Зато је Академија медицинских наука СЛД још 2006. отпочела са одржавањем скупова о санитету, у првом реду војном. О своме руву и круву, то истичем, појединци су обрадили све ратне године (1914 – 1918), штампане су и монографије из којих се види какву корист од познавања историје медицине могу имати лекари практичари. Али не само они, него и многи други, од професионалних историчара, до политичара који су на власти.

Зашто помињете рад „о своме руву и круву”. Шта је радила СИМ?

Она је основана педесетих година прошлога века, али је касније дошло до застоја у њеној делатности. Истраживање историје српске медицине, међутим, није замрло. Настављено је – герилски. Појединци су о своме руву и круву истраживали и објављивали, али су ти доприноси (па и читаве књиге), по правилу – прећутани. Стога је дуже од деценије изгледало да се ништа не догађа. Онда је 19. марта 2009. рад СИМ обновљен, за шта је био пресудан долазак академика др Радоја Чоловића на чело СЛД. Ствари су се набоље измениле из основа.

Откуда то да академик Чоловић баш Вама повери тај нимало лак задатак, да обновите секцију?

Постојала је герила, о чему сам опширније писао у књизи „Моја герила”; што нам је било познато обојици. Књигу „У контејнеру – записи српског војног хирурга 1916 – 1918”, објавио сам још 2001, а исте године постављена је спомен-плоча проф. др Атанасију Пуљи, који је за српско зубно лекарство исто оно што и Гогољ за сву потоњу руску литературу. ,,Политика” је исте јесени, у више од 30 наставака објавила мој фељтон „Заборављени горостас”, настао на основу дневничких записа оца српске ратне хирургије др Михаила Мике Петровића из 1914. године. Наредних година у готово свим књижевним листовима објављивао сам чланке из историје српске медицине. Пресудна је, ипак, била сарадња успостављена почетком 2008. с „Растком”, највећом електронском библиотеком на Балкану, која је до сада учинила више за српску цивилизацију и културу од истоименог министарства и Народне библиотеке заједно. На овом порталу, у посебном одељку за историју медицине(www.rastko.net/medicina) данас је на хиљаде страница.

Један од циљева СИМ јесте и оснивање института за историју медицине. Докле сте стигли у том прегнућу?

У јануару ове године упутили смо писмо декану Медицинског факултета у Београду и Медицинском одељењу САНУ. Одговоре нисмо добили. Мада знамо да нам неће ни стићи. Незванично, Медицинско одељење САНУ одбило је да подржи наш предлог.

И шта сад? Одустајете?

Заборављате да смо поникли из гериле. Наш одговор биће нових 400 страница текста наредног „Соколског зборника”, и нових 1.000 страница на „Растку”.

Слободан Кљакић


Коментари0
59e6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља