петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58

Догодине у меморијалном центру Старо сајмиште

субота, 02.06.2012. у 22:00

Три објекта на Старом сајмишту – Централна кула, италијански и чехословачки павиљон – догодине ће бити обновљена и претворена у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту. То би требало да буде зачетак будућег меморијалног комплекса, у спомен на хиљаде Јевреја, Срба и Рома који су у току Другог светског рата ту страдали, каже Жељко Ожеговић, председник градске комисије за утврђивање стања на подручју споменичког комплекса и културног добра „Старо сајмиште”.

– Место мора да се сачува од заборава и то је људска и морална обавеза свих нас. Град је покренуо ту тему, али је неопходно и да се држава укључи, јер држава стоји иза свих сличних меморијалних комплекса у свету, пошто они надрастају ниво локалне заједнице – истиче Ожеговић.

Пројекат реконструкције и ревитализације куле и павиљона, који су у власништву града, поверен је Заводу за заштиту споменика културе. Александра Фулгоси, архитекта завода задужена за тај посао, каже да

ће се почети од Централне куле.

Идеја је да кула не буде само музеј, него иембрион будућег меморијала попут музеја „Јад Вашем” у Јерусалиму, „Топографија терора” и„Спомен парка жртвама холокауста” у Берлину,„Шоа” меморијала у Паризу...

– Кула би требало да буде место на коме ћемо се сећати жртава из логора и њихових починилаца. Друга намена је образовање: млади треба да сазнају шта се десило на Старом сајмишту у току Другог светског рата. Трећа функција је документациона, односно приказивање сачуване грађе из времена логора: филмскихзаписа, текстова, фотографија, сведочанстава... Простор треба да послужи и за научна истраживања кроз сарадњу са другим институцијама у свету које се баве холокаустом, али и страдањем цивила у Другом светском рату, без обзира на националност – закључује Фулгоси.

Старо сајмиште данас је затрпано нерешеним имовинским проблемима, дивљим објектима и коровом, иако је његовом изградњом 1937–1938. године започета урбанизација леве обале Саве. Архитекте Миливоје Тричковић, Рајко Татић и Ђорђе Лукић осмислили су га као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном – кулом као доминантним мотивом. До одржавања првог београдског сајма 1937. изграђено је пет југословенских павиљона, павиљон Задужбине Николе Спасића и национални павиљони Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске и холандске фирме „Филипс”. Осим сајмова, организоване су и изложбе аутомобила, књига, телекомуникација, концерти, конгреси и спортске активности.

Далиборка Мучибабић

----------------------------------------------------------

23. октобар 1941 – 26. јул 1944.

После окупације Југославије у априлу 1941, нацисти су у Београду стрељали више од 4.000 јеврејских мушкараца из читаве Србије. Жене, деца и стари завршили су у  „Југендлагер Семлин” (Јеврејски логор Земун) како је од 23. октобра био званични назив тамнице на Старом сајмишту. Логор се налазио на територији која је припојена Независној држави Хрватској. Врх НДХ је од окупационих власти тражио да међу стражарима не буде Срба и да се логор снабдева из Београда.

Југословенска државна комисија за истраживање злочина, формирана после Другог светског рата, проценила је, на основу сведочења, да је кроз Старо сајмиште прошло готово 100.000 људи, а да је убијено 48.000. Од тог броја, према овом извору, страдало је 7.000 Јевреја. Преживело је свега 50 жена, које су пуштене из лагера захваљујући томе што су биле удате за Србе. Прецизне цифре није могуће утврдити, будући да је изворна документација уништавана у фази затварања логора.

У другој половини 1942. Старо сајмиште мења намену и име, и постаје „Прихватни логор за политичке затворенике”. Већина њих је пре заробљавањабила у саставу партизанских, али и четничких јединица.

Логор на Старом сајмишту погођен је у току савезничког бомбардовања у априлу и мају 1944. Том приликом погинуло је између 80 и 120 заточеника. Немци су 17. маја предали управу над логором усташкој полицији, а Старо сајмиште коначно је распуштено 26. јула 1944, када је последња група заточеника пребачена у логор у Винковцима.

Н. Б.

----------------------------------------------------------

Културно добро на 20 хектара

Планом детаљне регулације из 1992. обухваћено је 20,5 хектара комплекса Сајма и 1,4 хектара водене површине. Приобаље површине 5,5 хектара намењено је меморијалном садржају који чине Савски трг, вода и споменик жртвама Сајмишта. Планом је предвиђена обнова преосталих и изградња нових павиљона на месту срушених.

----------------------------------------------------------

Подршка јеврејске заједнице

Осим Старог сајмишта у Београду има много меморијалних простора натопљених сузама и крвљу, истиче Др Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије.

– Било какве урбанистичке и архитектонске интервенције на подручју Старог сајмишта морају имати сагласност свих који су заинтересовани, укључујући и јеврејску заједницу. Нас итекако занима тај простор и подржавамо његову заштиту. Противимо се преграђивању или изузимању делова комплекса – истиче Фукс. 

----------------------------------------------------------

Обележавање ваља обавити педантно и јавно

Марко Поповић, редитељ документарно-играног филма „Сајмиште, историја једног логора”, каже да је гледаоце на фестивалима у свету где је филм приказан највише занимало да ли је Сајмиште обележено на одговарајући начин.

– Дискусије и сучељавања различитих идеја о концепту обележавања бившег логора странци су разумели као процес који је важно обавити искрено, педантно, јавно, узимајући у обзир све аспекте и различита мишљења, без обзира колико је за то времена потребно. Јер, било би најгоре да, после толиких деценија, добијемо меморијал који ће политизовати и приватизовати место сећања на холокауст и страшна страдања невиних у Другом светском рату у Србији – истиче Поповић, напомињући да се о логору на Сајмишту у иностранству врло мало зна.

Преживели логораши које је редитељ интервјуисао за филм немају личне фотографије, нити било које друге ствари из тог периода.

– Постоји тек неколико фотографија логорског живота и само један филмски снимак пристизања затвореника. Потресне исповести сведока, забележене и у нашем филму, могу бити од користи будућој поставци – наводи Поповић.

----------------------------------------------------------

Споменик жртвама геноцида

На седници Скупштине града, 2. јула 1987. одлучено је да се Старо сајмиште прогласи за културно добро.

Дугорочни план за Сајмиште обухватао је очување преосталих павиљона, рушење зграда изграђених после рата и трансформацију комплекса у меморијално место које би садржало паркове и велики музеј посвећен историји логора.

Скупштина града одлучила је и да подигне репрезентативни споменик у знак сећања на жртве логора: бронзана скулптура, висока 10 метара и тешка 20 тона, рад београдског вајара Миодрага Поповића. Поповић је скулптуру у облику „распукнуте форме круга чији део симболизује живот, а други смрт” пријавио на конкурс за споменик у Јајинцима и освојио друго место.

Одлучено је да обележје буде између куле и Саве, линијом дуж које је око логора била бодљикава жица.

Планирано је да споменик буде откривен 9. маја 1989. Због недостатка средстава, скулптура је откривена тек 1995.

----------------------------------------------------------

Спомен-плоче жртвама логора

Први споменик на Сајмишту била је спомен-плоча откривена 20. октобра 1974. године. Постављена је на зид зграде поред некадашњег улаза у комплекс. Уклоњена је 1984, а исте године постављен је нови споменик од црне мермерне плоче. Налазила се на наменски изграђеном правоугаоном бетонском постољу смештеном на травнатој површини између куле и некадашњег турског павиљона.

----------------------------------------------------------

Историја борбе за очување историје

1950. Генерални урбанистички план предвиђао је рушење Старог сајмишта јер се сматрало да комплекс није вредан обнављања.

1971. Међународни конкурс за изградњу Опере у Блоку 17 – Старо сајмиште. Прву награду освојиле су данске архитекте, али пројекат није изведен.

1985. Према пројекту „Савска грађевина” Михајла Митровића, рађеног у оквиру научног програма САНУ, од Старог сајмишта задржала би се само Централна кула и италијански павиљон. Послужили би као меморијал времену логора.

1986. У оквиру Међународног конкурса за унапређење урбане структуре Новог Београда предлагано је да на Старом сајмишту треба подићи ресторане, клубове, позорницу на води, станове, хотеле... па чак и спортски центар или – забавни парк.

1995. Пројекат „Еурополис – Београд на Сави”. Дарко Татић, син Рајка Татића, једног од аутора Сајмишта, предлаже да се у тај међународни конкурс уврсти и обнова комплекса Старо сајмиште. Он се залагао да један од павиљона буде претворен у музеј, а да други послуже као пословни простор, трговачки центар...

2003. Усвојен Генерални план Београда 2021. Старо сајмиште подведено је под „подручје опште обнове”. То подразумева „комбиновану примену интегративне конзервације, урбане обнове и уређења простора, усаглашене према обиму и нивоу вредности градитељског наслеђа”.

2006. У оквиру манифестације „Дани Старог сајмишта” одржана је трибина како би се указало на опасност од уништења и изнели предлози за обнове.

2007. Сачињен пројекат „Старо београдско сајмиште као културни, историјски, урбанистичко-урбанолошки ресурс са великим привредним потенцијалом”.

2008. Изложбом „Старо сајмиште – прошлост, садашњост, будућност”студенти и млади уметници покушали су да учине комплекс приступачним, сачувају га и укључе у савремени живот. Понуђена је читава лепеза решења, од рестаурације павиљона до рушења свега на тој локацији и поновног зидања.

2009. У оквиру „Београдске недеље дизајна”, одржана је дискусија о неопходности изградње меморијалног центра на простору логора. Архитекта Данијел Либескинд, који је пројектовао јеврејске меморијалне центре у Берлину и Копенхагену, истакао је улогу архитектонских споменика у подсећању на злодела.

Извор Завод за заштиту споменика културе града Београда


Коментари6
e5e21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pero Zarkovic
A zasto memorijal holokausta? Rec "holokaust" je nazalost u potpunosti monopolizovana od strane Jevreja, te bi onda to znacilo da je ovo i memorijal (samo) Jevreja nastradalih u Drugom svetskom ratu. Ali oni nisu jedini nastradali u tom ratu, niti jedini nastradali na Starom sajmistu. Stavise, na toj lokaciji je u toku rata nastradalo 32 hiljade Srba, i oko 7-8 hiljada Jevreja. Stoga bi prikladniji naziv memorijala bio memorijal zrtava fasizma -- svih zrtava. Tako je i uveks do sada bilo. (Nazalost, cini mi se da ovde nece odluciti istorijski argumenti, vec dnevna politika, tj. proces "denacifikacije" Srbije, i nasilno uterivanje Srbije u raznorazne "diskurse" o krivici, saucesnistvu, itd.)
Rasa Todosijevic
Ideja o pretvaranju Starog Sajmišta u Memorijalni Centar je sasvim uredu. Medjutim, niko ne pominje umetnike i njihove atelje u kojima oni rade decenijama. Jedno dobro ne sme da postane šteta za druge. Izbaciti umetnike na ulicu je stari i već vidjeni manir u Srbiji.
Jovan Aralica
U tekstu nedostaje objasnjenje na koji je volsebni nacin, bez ikakve javne rasprave a jos manje zakonske osnove, Zavod za zastitu spomenika dobio mandat da vodi projekat izgradnje memorijalnog centra. Iako to nigde ne pise u ovom tekstu, to je sasvim jasno iz eksplicitnog objasnjenja A.Fulgosi. Memorijalne centre sa ovako osetljivom tematikom promisljaju daleko slozenija i kompetentnija strucna tela od onog ciji je zadatak konzervacija istorijskih zdanja. Gospodin Ruben Fuks sa pravom pominje da se jevrejska zajednica u Beogradu nece pomiriti sa prekrajanjem granica logora ili izuzimanjem zgrada jer postoji opravdan strah da gradske vlasti (cije ce namere g.Fulgosi realizovati u svom planu) imaju neke druge planove sa nekim delovima danasnjeg Sajmista od onih memorijalnih. Navodno je ona izjavila na nekom javnom dogadjaju da je povrsina tog kompleksa prevelika za memorijalni centar i da je zbog toga treba upotrebiti u druge svrhe. Pretpostavljam - komercijalne. Uzas!
zoran s
Umesto da obnavljamo logore bolje bi bilo da obnavljamo propala preduzeća i hapsimo potkupljive direktore Agencije za privatizaciju koji su dozvolili pljačkanje tih firmi.A kad te firme stanu na noge da se onda obnove i ti logori koji to zaista zaslužuju.
Laki Dorcolac
U logoru na starom sajmistu smrt je naslo 48 000 ljudi, zena i dece, od toga 7 000 jevreja. Preostali broj se odnosi na srbe, rome i nesto ostalih. Stravicno stradanje jevreja obelezeno je svuda u svetu gde su bila njihova stratista pa ce se tako uraditi i kod nas. Preostalih 40 000, mahom srba dobili su spomenik, ali ni jednu jedinu rec koja ce namerniku saopstiti sta se tu dogodilo, imena stradalih, istinu i njihovim mukama, i ko je to ucinio. Iz teksta se moze saznati da ce tako i ostati. Veliki broj srba iz Potkozarja je tu ostalio kosti, nigde ni reci o tome. Oni nisu nista manje mrtvi, pa ipak njihovi potomci, valjda zbog bratstva i jedinstva a danas zbog neceg drugog nemaju gde i nemaju sta da vide. Bojim se da ce, zbog politike, tako i ostati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља