петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:28

Како су настале палићке виле

Аутор: Александра Исаковнедеља, 03.06.2012. у 22:00
Овако су се Суботичани некада одмарали на Палићу (Фото Градски музеј Суботица)

Суботица – Путовати само ради уживања и одмора „измишљотина” је 19. века који је са техничким иновацијама донео и многе промене у начину живота. Као последица те промене на обали Палићког језера, у другој половини 19. века, почеле су да ничу и прве куће прављене не да би се у њима становало већ искључиво да би служиле као одмор.

Из перспективе данашњег путника нема ничега необичног у подизању вила и одмаралишта на обали језера или уз велики парк на Палићу. Mеђутим, у времену када реч туризам није била одомаћена, изградња летњиковца била је и привилегија, али и вид далековиде инвестиције. О првим палићким летњиковцима архитекта мр Гордана Прчић-Вујновић и историчар Мирко Грлица још пре неколико година почели су да сакупљају грађу која још није уобличена. У мору историјских података посебно место заузимају сами почеци бањског туризма на Палићу и изградња првих летњиковаца.

– У 19. веку издвојио се слој становништва који је себи могао да приушти да се одмори од уобичајеног начина живота који је код појединаца био и превише интензиван када је реч о уживању у храни и пићу. За тај слој људи у континенталном делу припремају се одмаралишта, бање, ваздушна лечилишта и то је време када настају Карлове Вари, Маријенбад, Рогашка Слатина, па и у нешто скромнијем виду Палићка бања, и то одмах након што су градски лекари др Зомборчевић и др Ковач урадили анализу воде и муља на језеру и показали његову лековитост – прича нам Мирко Грлица, историчар у Градском музеју.

Револуција из 1848/49. године успорила је изградњу бање, али већ у шестој деценији подиже се први спратни хотел, тршчаре са хладним и топлим купатилом, ресторан „Мала гостиона” чији наследник и данас стоји на истом месту. Педантни бањски лекар др Петар Стојковић водио је детаљне белешке о сваком посетиоцу, режиму живота и лечењу на Палићу, па су оне драгоцено сведочанство о томе како се овде некада живело. Мирко Грлица објашњава да су управо гости, који су се овде очигледно добро осећали, имали идеју да подигну прве објекте, и они су зачетак онога што би се могло назвати туризмом на Палићу.

– Прву вилу подигао је Алојзија Пољаковић 1873. године, он је био гимназијски професор, али и земљопоседник и вешт калемар, што је вероватно и био извор његових прихода. Вилу је наменио својој породици, али има и 16 соба за издавање – наводи нам Грлица.

Потом вилу овде подиже један од најбогатијих Суботичана Вилхајм Конен, један од власника кланице „Конен и Хартман”, а за разлику од других вила које су имале и економски део са воћњаком и виноградом, он је иза куће направио тениски терен. Још двојица земљопоседника, велепоседничка породица Крумес из Црвенке, италијански богаташ Лоренцо Фалционе и предузимљива удовица Клара Мајорош, власници су првих седам вила у данашњем Парку народних хероја.

Ову улицу данас чини тек узана пешачка стаза кроз парк, а историчар Народног музеја показује слике на којима је видљиво да је то некада била главна палићка променада са најмање три реда дрвореда.

– Док је у граду било лако утврдити, на основу постојеће документације о издавању грађевинских дозвола, ко је власник парцеле, ко је подигао објекат и како је он изгледао, у случају првих палићких летњиковаца то није било нимало лако, јер не постоји потпуна историјска грађа. Ипак, на основу катастарских премера, можемо да утврдимо да су летњиковци подизани на прилично великим парцелама, да су објекти зидани у средини плаца, да је предњи део чинио парк, а иза куће је било економско двориште. Сви осим Конена, градили су куће не само за одмор своје породице већ и да би их издавали, и ови летњиковци чине језгро бање Палић која почиње да се развија – каже Грлица.

Ови летњиковци су прве собе и апартмани за одмор повлашћеног слоја, али он истиче да је прави туристички живот Палића у ствари започео са изградњом саобраћајне инфраструктуре. Железница од 1869. године повезује Сегедин, Палић, Суботицу и Сомбор са остатком Аустроугарске монархије, а 1897. године трамвај почиње да доводи Суботичане на Палић. Од тада су и сиромашнији слојеви друштва могли да дођу и окупају се у делу плаже где се није наплаћивао приступ.


Коментари1
2b6b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДУШАН ВУКОВИЋ
Арче се немилосрдно последње резерве нафте да би се неко брчкао на Левом језеру а живи на Десном језеру!!! Све је исто и свуда је исто! Људи не познају своје најближе а кидишу на Тајланд! Никад нису били на Голији а скијају на Шамонију... Убиће нас паланачки менталитет и малограђанштина на планетарном нивоу. Туризам је потпуно штеточинска грана привреде!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља