недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:57

Тровање без злочиначке намере

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 03.06.2012. у 22:00
Одри Тату, блиста у свакој улози

Француска глумица Одри Тату освојила је пре цео свет насловном улогом у хит филму „Амели Пулен” Жан Пјера Женеа који је био номинован за Оскара, скретала је на себе пажњу улогама у француским филмовима, заблистала у Хауардовом „Да Винчијевом коду”, а на крају овогодишњег, 65. Канског фестивала припала јој је част да затвори ову манифестацију тестаментарним филмом „Тереза Дескејру” недавно преминулог француског аутора Клода Милера.

Одри Тату игра насловну ролу у овој мрачној породичној драми, улогу несрећно удате, образоване и авангардне буржоаске жене с краја 20-их година прошлог века, која покушава да побегне од свих баналности провинцијског живота.

Да ли је играње у последњем филму Клода Милера представљало за Вас емоционално оптерећење још током снимања?

Током снимања се знало да је болестан, али нисмо имали свест о томе колико ће она брзо узнапредовати. Клод се није предавао, био је у потпуности предат борби. Он је био толико скроман, толико јак да се посвети снимању овог филма, не показујући ниједног тренутка да смо ми сви заједно можда и додатни терет његовој болести. То је заиста било импресивно.

Прочитала сам да је Клод Милер изјавио да неће развијати сценарио за „Терезу Дескејру” уколико Ви не прихватите насловну ролу?

Клод ми је послао да прочитам роман Франсоа Моријака и упитао ме да ли ме интересује учешће у његовој екранизацији. Наравно да то за мене била могућност из снова – играти лик толико другачији од свега што ми се до тада нудило. Тереза је мисаона особа, она не говори много, она је затворена у себе и своје мисли и мени је било изазовно да је играм тако што ћу се стално питати шта она заиста мисли у одређеном моменту. Приморана од окружења да као жена да буде тиха, она је константно са собом водила унутрашње дијалоге.

Ви сте портрет Терезе, њену унутрашњу збрку и конфликте са самом собом, довели до перфекције?

Много сам на томе радила. Поред сваке сцене у сценарију дописивала сам са стране елементе њеног могућег унутрашњег дијалога, замишљајући њене фрустрације и осећања која је имала живећи са унапред предодређеним мужем и његовом породицом. И касније, током снимања, када год бих била у недоумици шта тачно осећа Тереза, консултовала бих се са Милером, а он ми је неколико пута напоменуо да је Тереза арогантна и да не осећа сажаљење за идиоте.

Тереза је жена-тровачица, али и жена чија је жудња за ослобођењем стега далеко испред свога времена. Да ли Вас је и то завело и привукло њеном лику?

То је пре свега психолошко путовање жене која је мужу давала дупле дозе арсеника, прикривајући сва своја унутрашња пропитивања. То је жена која није нашла своје место у провинцијалном окружењу и која није прихватала живот који јој други намећу. Тровање мужа је њен крик за слободом, њен бунт против времена у којем живи и начина живота, а не њена злочиначка намера.

Постоје ли сличности између улога Амели Пулен, Софи Нево у „Да Винчијевом коду”, Коко у „Коко пре Шанел” и Терезе Дескејру?

Све три су значајан део мог глумачког кофера.

Видим још једну важну сличност, а то је – све три су, свака на свој начин, авангардне жене?

Занимљиво. У ствари, тачно. Свака од ових улога је од мене чинила зрелију особу. Ја нисам она иста жена као када сам имала двадесет и две године. Не осећам се више истински младом у улогама младих, безазлених жена. У филму „Коко пре Шанел” већ сам играла лик који је другачији, зрелији. Лик Софи Нево има емоције и све што чини има неку емоцију, па је то разлог да се публика за овај лик лако везала, сматрајући га чак локомотивом „Да Винчијевог кода”. Лик Терезе Дескејру ми је отворио потпуно нови терен који сам са љубављу истражила, јер је био насилнији, комплекснији и необичнији. Таквим га је учинио Клод Милер, а мени је улога Терезе дошла у тренутку живота када сам имала подсвесну жељу за променом.

Промена која Вам се нудила нисте искористили? Мислим на чвршће везе са Холивудом?

Не узбуђује ме амерички фанатизам на исти начин на који ме узбуђују могућности снимања са великим бројем редитеља које обожавам, а који су француски редитељи. Као француска глумица сумњам да бих могла тамо да имам исте шансе као што бих их имала нека америчка колегиница. Сем тога, волим Француску и мој начин живота. Француски филм је невероватно богат, пун варијација, нове филмске младости. Он не пати од конвенција од којих пати амерички филм. У француском и европском филму је мање притисака и већа могућност права на сопствени избор.

Постоји ли и оно што се зове језичка баријера?

Чујете и сами да мој енглески није савршен. Не знам га довољно да бих на њему могла да мислим. Ја јесам велики радник и волим темељне припреме за улогу, али оне су за какав француски филм другачије него што је то потребно и за спремање улоге на енглеском језику. Допало ми се што сам са „Да Винчијевим кодом” прошла и такво искуство, као што ми се допало што је моја улога захтевала пуно акције. То је у мени изазивало радост као после какве добре игре у мом детињству.

И у Америци Вас често упоређују са Одри Хепберн?

Мислим да је то више због мог имена, мада ми ласка такво упоређење. После успеха филма „Амели Пулен” многи су ме питали да ли су ми родитељи дали име по Хепберновој, а ја сам то стално демантовала јер нисам видела неку везу са тим. А онда сам једног дана питала оца и мајку да ли моје име има везе са славном глумицом и они су ми потврдили да су ми дали име по њој, јер су је обожавали.

Ипак, нису баш били одушевљени Вашим избором професије?

Нису, моји родитељи би били срећнији да сам изабрала да студирам медицину. Моја изјава да желим да будем глумица их је веома забринула, али су се временом на то навикли.

Долазите из религиозног породичног окружења? Како су Ваши родитељи реаговали на „Да Винчијев код”?

Моји родитељи су гледали филм и сматрају да он никог не вређа па ни католике. Филм није стварност већ фикција. Уосталом теорије о Исусу Христу и Марији Магдалени нису ништа ново. Оне су постојале и пре Браунове књиге и пре филма. У историји религије увек је било контроверзи и расправа.

Ваша мајка Евелин је градоначелница Монтлукона, имате ли и Ви мишљење о политичком животу?

Нисам јавно ангажована на политичком пољу. Што се моје мајке тиче, она тврди да је потпуно аполитична. Њена је једина жеља да служи бољитку заједнице на чијем је челу.

Где ћемо Вас поново гледати?

У новом филму Мишела Гондрија „ L’ecume des jours”чије је снимање недавно завршено, а ускоро се враћам и Седрику Клапишу због трећег наставка филмског серијала који је започео „Шпанским хостелом”, наставио се „Руским луткама”, а сада ће се завршити „Кинеском слагалицом”.


Коментари1
aa803
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DizA-Sidnej Australija
Audrey Tatou je harizmatična francuska glumica koja je dovoljno pametna i svesna da nema šta da traži među holivudskim mediokritetima. Francuska filmska produkcija je neporedivo kvalitetnija od američke, jer su Amerikanci već odavno zaboravili da naprave jedan dobar film.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља