среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Песници су елитисти

Аутор: Анђелка Цвијићпетак, 16.02.2007. у 17:31
Братислав Милановић (Фото Ј. Миловановић)

Једна од најцењенијих књижевних награда, Змајева награда, припала је за прошлу годину песнику Братиславу Р. Милановићу за књигу изабраних и нових песама "Мале лампе у тамнини" у издању краљевачке Народне библиотеке "Стефан Првовенчани".
Ово признање Милановићу, једном од наших најистакнутијих песника који непрекидно изненађује књижевну критику својим богатим истраживањима поетског света и језика, биће уручено данас, на свечаности у Матици српској у Новом Саду.

Добили сте све најзначајније награде. Колико су оне подстицај, или песник и без њих "следи свој пут"?

- Награде јесу подстицај. И не могу песника да скрену с пута. Оне су управо потврда да је на правом путу. У нашем обезвређеном послу једина још сатисфакција су награде. Читаоци то више нису јер - читалаца нема. Времена су се променила. Ни сами издавачи не цене оно што објављују: на све начине се труде да писцима не плате хонораре. При том су у стању да, за паре, дилетантима, штампају свашта. Затим, угледни писци, критичари, који не примају хонораре, такође за паре, пишу позитивне рецензије невиђеном шкарту. Поезија је код читалаца изгубила углед. Данас, међу корицама, у облику стихова, можете да нађете свакојако смеће. И за то су сви криви. Зато су награде потврда да оно што је штампано - вреди.

Неко, ипак, купује песничке књиге…

- Већ сам рекао да читалаца нема. Уби их преслаба реч. Читаоци воле, кад нешто прочитају да им то остане у памети, да их "помери с места", да им се данима мота по глави као мантра. Кад хоће да вам кажу да им је неки песник досадан они питају: а који си његов стих запамтио? Затим, распарчао се наш језички простор. Раније су књиге упућиване у језичку димензију коју је попуњавало 19 милиона људи. После распада Југославије књиге су убиле царине, порези, прирези, глобе и намети. Сада је тај простор преполовљен, девастиран. Књиге песама купују још само студенти језика и књижевности и понеки залуђени гимназијалац.

Биће, онда, да је песник елитиста у књижевности?

- Без намере да икога повредим - јесте. Некад је песник то заиста био: принц књижевности, префињен дух, оштар ум, племић у језику. И сад сам у том смислу старомодан. Као гимназијалац прочитао сам, не тренувши, романсирану биографију Шарла Бодлера и био фасциниран његовим ликом у младости. Такав однос према поезији и лику песника изградио је код мене мој професор француског језика Ристо Лаиновић. Затим, песници су често одлични есејисти, преводиоци, критичари. Изузетне есеје о песницима и поезији писали су код нас Миодраг Павловић, Јован Христић, Иван В. Лалић, Борислав Радовић, Љубомир Симовић, Бранко Миљковић, у последње време веома запостављени Милан Комненић… Све је то врхунско. У књижевности нема демократије. У поезији посебно. Или је добро, или није… Јесте, песници су елитисти.

Између традиције и авангардне поезије, где смештате своје стихове? Поред којих песника?

- Е, то је заиста тешко питање. Али, рецимо, негде између. Зашто? Зато што за мене није важно само како ће песник нешто да каже, него и шта ће да каже. Некад је то шта ће песник да каже у поезији било важно исто колико и оно како ће то учинити. У поезији се морају стално тражити нове могућности језика. Али, ако је реч о правом песнику, он неће понављати никог другог, јер говори из себе, и то је већ само по себи ново. Зато је важно и шта се говори. Сматрам да је поезија начин мишљења. Исто као и филозофија: начин поимања и објашњавања ствари, појава, односа у свету… А где мене да сместимо? Моја генерација је пуна индивидуалаца. Свако је прича за себе: Раша Ливада, Мирослав Максимовић, Новица Тадић, Душко Новаковић, Радмила Лазић, Слободан Зубановић… Нико ни на кога не личи, а сви носе нешто заједничко: врло одговоран став према поезији и језику… И неку врсту побуне коју су неки критичари назвали, не баш тачно, критичком поезијом, а неки ангажованом.

У поезију сте увели и свет НАТО бомбардовања, смрти, рушевина, а опет је остала узвишена.

- Поезија, ако је права, ништа не може да заобиђе: ни бомбардовања, ни подлости, ни лицемерје, ни грамзивост, ни ретке тренутке узлета… Она је шифровани говор времена у којем живимо. Песници имају дар да тим сажетим, метафоричним језиком говоре. Моја поезија се ослања на неке правредности да би могла да промисли ово време насиља, рушења, злочина, општег срозавања, разореног хуманитета и неугасле жеље за бољим светом и љубављу. Те правредности су давно у српском језику записане.

Има ли, међутим, нешто чему песник даје предност?

- Сваки одговор на то питање био би нека врста манифеста. Сваки песник узима себи за тему оно што њему одговара. Волим, код млађих, страхове Ане Ристовић, али и хедонизам, раскошну пуноћу језика Драгана Јовановића Данилова. То је ствар личног избора. Свет је до те мере комплексан да нуди безброј тема. Савремени свет се шири, умножава и закривљава као што се космос шири и закривљава, ако је та теорија уопште тачна. У свету има више драма него што има песника. Неки песници имају синтетичку, а неки аналитичку моћ. Свако ће изабрати своју микро или макро позицију. Најважније је да буде уверљив. А то већ зависи од онога који му је удахнуо тај дар.


Коментари0
b25f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља