четвртак, 18.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:32

Нови лист за нову владу

Аутор: Кори Удовичкисреда, 06.06.2012. у 15:00
Кори Удовички Фото Фонет

Препоруке са којима је Фискални савет изашао у јавност нису само болне већ и неизбежне. Биће то бар трећи талас фискалног „затезања” од 5. октобра 2000, али овог пута, ако мисли да дочека крај мандата, нова влада ће морати да понуди и нешто заиста ново: да убрза привредни раст кроз подизање привредног капацитета земље.

Добра вест је – то je могуће. Србија још има резерве. Оне се налазе у простору за бољу организацију, пажљивије трошење средстава, квалитетније јавне услуге, од образовања до здравства, али пре свега у простору за квалитетније услуге привреди.

Србија, на пример, троши најмање 3,5 одсто БДП-а на директне и индиректне субвенције привреди (поред субвенција, ту су неплаћени порези и „повезивања” радног стажа запослених). Уместо да „помаже”, добар део овог новца директно штети привреди Србије. Подржава се нелојална конкуренција приватном сектору и толерише генерисање ланаца неликвидности кроз финансијску недисциплину предузећа у реструктурирању. Док се пореске обавезе одлажу, средства предузећа која годинама чекају на приватизацију, реструктурирање или ликвидацију, заробљена су и обезвређују се уместо да су брзим решењима стављена у функцију привредног раста. Нисам против субвенција. Напротив. Али, морају да се троше много плодоносније. Са 3,5 одсто БДП-а, може се удвостручити инвестирање целе државе Србије (са општинама и фондовима, без јавних предузећа), или се могу исплатити плате трећине свих запослених у држави. Одлучимо шта и колико, и онда урадимо тачно то.

Други пример: Србија је донедавно имала и министарство за „национални инвестициони план”, а нема средњорочну стратегију, нити интегрисани средњорочни план инвестиција од националног значаја у земљи. У другим земљама такве стратегије усваја парламент и спроводе сукцесивне владе. Ми чак не стављамо једну инвестицију у функцију пре него што кренемо са ангажовањем напора и средстава на другој, па је задуживање често непродуктивно и онда кад се потроши на инвестиције.

Дошло је крајње време да се суочимо са нашим најсложенијим проблемом: Српском „буразерском” државом.

Да би „окренули нови лист”, треба прво да прихватимо да је српској привреди потребна држава, али другачија. Да прихватимо потребу да се поставе јасни приоритети, што значи и спремност да се бар неки интереси жртвују, бар привремено. И коначно, мора се изградити институционални и процедурални механизам кроз који би се формулисале политике, „збијали редови” друштва око њих, а затим оне дисциплиновано спроводиле. Српска држава усваја мноштво стратегија, али осим мера за интеграцију у ЕУ, нема система праћења њихове реализације, нити начина да се оне спроводе после персоналних смена у институцијама.

За случај да је неко под другачијим утиском: осим Албаније и бивше Југославије, двадесетак држава у транзицији са којима сам дошла у додир има такве механизме у мањој или већој мери, али свака више од нас. Велики је то заокрет и превазилази мандат једне владе. Немам никакву илузију да би се то могло десити самоиницијативном трансформацијом и прочишћењем политичког система Србије.

Дубина кризе и последице које може оставити на друштво и политичке елите су толики, да је постало могуће замислити џентлменски споразум међу чланицама нове владе, по ком би успоставиле механизам уозбиљавања државе за само неколико, али битних и заједничких, приоритета. Морао би то бити механизам од заједничког поверења који би посредовао међу чланицама владе у избору приоритета и формулацији политика (а значи и избор онога што се жртвује или одлаже), координисао и пратио њихово спровођење, и на крају, контролисао њихов квалитет.

Ширина поља које би покривали ти приоритети била би ствар апетита и перцепције заједничког интереса странака у влади. Међутим, врло би било битно да се од самог почетка ствари поставе правилно, стриктно поштујући неколико принципа.

Прво, после избора приоритета, формулацију политика и програма не могу да врше ни стручњаци ни политичари сами. Да би оне биле сврсисходне и делотворне, њу морају водити политичке структуре, али уз истински дијалог, и са струком, заинтересованим странама, пре свега са привредницима.

Друго, можда најважније за истинску промену понашања, јесте да се од самог почетка за сваки од програма уведе систем праћења његовог спровођења и то мерењем резултата јасно дефинисаним мерилима. Треће, механизам би морао имати центар који би обезбеђивао заједничко деловање носиоца ресорних политика и помагао у доношењу одлука на нивоу владе када сви ресорни интереси не могу да буду задовољени. Цео напор пада ако је спровођење распарчано ресорским, страначким или личним међама.

Пошто су приоритети економски, механизам би се могао ставити под капу Министарства финансија, али би могао бити и другде. Битно би било да се ресор коме се додели механизам уреди тако да га све странке у влади сматрају заједничким. На пример, предложила бих да се у руководство укључе људи „од поверења” из сваке чланице владе, који је, као озбиљне стручњаке, признала свака од осталих чланица. Уколико је то ресор финансија, он би морао бити проширен и на економију, јер би се сад у њему поред финансија стицала и координација доношења и надзора над спровођењем бар неких кључних политика, а оне ће се тицати не само министарства привреде или регионалног развоја већ могуће и енергетике, пољопривреде или чак „неекономских” сектора, као што су образовање и правосуђе.

Бивши директор УНДП за земље у транзицији


Коментари3
2e55d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko
@Profesor U sledecem, povezanom tekstu stoje konkretni predlozi gospodje. Nije bilo jasno najavljen drugi deo teksta...
Dejan R. Popovic, dipl. inz
U gore navedenom tekstu jedan od interesantnih pasusa pocinje recenicom koja glasi: "Da bi 'okrenuli novi list', treba prvo da prihvatimo da je srpskoj privredi potrebna država, ali drugačija." Da li se to gospodja Kori Udovicki zalaze za uvodjenje ekonomskog intervencionizma drzave umesto ekonomskog liberalizma? Ako je to tacno, dajem joj punu podrsku. Jer, doslo je izgleda vreme da "nevidljivu ruku" Adama Smita zameni "vidljiva rukoa" drzave; drugim recima, da amoregulativno trziste, privredu i drustvo, kao svojevrsne ostatke "socijalistickog samoupravljanja", zameni ozbiljno regulisano trziste, privreda i drustvo, uz brzu, efikasnu i ekonomicnu "povratnu spregu" kontrolnih i inspekcijskih sluzbi. U suprotnom, nema nam spasa.
Profesor
Uvazena Kori Udovicki nije rekla niti jedan konkretan predlog kako Srbija da se izvuce iz budzetskog deficita. Jedino resenje je naplata PDVa iz sive ekonomije, kao i smanjenje rada na crno. Sve ostalo, a pogotovo predlozi Fiskalnog saveta, zemlju ce odvesti u jos tezu finansijsku krizu. Nejasno je zasto svi ekonomski strucnjaci, profesori sa fakulteta, daju sijaset drugih predloga: treba pokrenuti proizvodnju, treba stimulisati, treba ovo, treba ono....a odakle niko ne kaze. Zasto niko ne zeli da naplati novac koji je na izvo'te drzavi? Ili niko ne zeli tako jednostavno resenje? Zar nije Kristina Lagard porucila Grcima da treba da krenu sa placanjem poreskih obaveza? Pa zar nije slicna, ili ista situacija i kod nas? Sve vise gradjana pribegava neplacanju poreskih obaveza. Nova vlada nece imati nikakav problem sa budzetom samo ako krene u naplatu sto pre, odmah, jer ce vec prekosutra biti kasno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља