недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Мајстори, може ли то брже

Аутор: Д. Јокић-Стаменковић – Д. Буквићчетвртак, 07.06.2012. у 22:00
Припрема за градњу носећих стубова моста Земун–Борча (Фото З. К ршљанин)

Иза заштитне ограде градилишта будућег моста преко Дунава, у земунској Улици цара Душана, неколико паркираних камиона и булдожера и – чувар. Разлог: пауза за ручак. А онда, са борчанске обале Дунава пристиже бродић фирме „China Road and Bridge Corporation”, са првом групом кинеских радника која је одложила штапиће за јело. Предводи их Небојша Милатовић, менаџер у српском огранку кинеске корпорације. На глави шлем, а на шлему исписано Небојша, на српском и кинеском.

Пење се уз 67 степеника који од прекјуче спајају понтон и земунску страну градилишта. У стопу га прате четворица косооких геометара. Њихов долазак кроз ограду радознало посматра Земунац средњих година.

– Мајстори, може ли то мало брже? Изгибосмо од Панчевца – довикује и одлази, без амбиција да сачека одговор.

– Ради се од осам до 18 сати сваког дана, некад се остаје и до пола осам – реферише нам Милатовић, додајући да су се припремни радови захуктали. Показује главом према људима из кинеске фирме: – Они су изградили десет од 15 највећих мостова на свету. Разумеју се у мостоградњу као Ђоковић у тенис – прича док силазимо ка понтону, са кога ће се побијати шипови за стубове моста.

На проширењу платформе, на средини Дунава, око дизалице тешке 80 тона која је бродом довезена на конструкцију Кинези раде „опуштено”, као да су у дебелом хладу. Висећи над тананим лествама изнад најдубље тачке Дунава, варе шипке на отворима. Спретно прескачу дебеле струјне каблове развучене свуда по понтону. Ногама котрљају плинске боце до апарата за варење, око којих су у кутијама спаковане електроде „мејд ин Чајна”. Док раде, шкрти су на речима. Ни о послу не причају. Слабо говоре енглески. Брбљив је једино „шофер” дизалице, који техничку паузу користи да се са неким исприча мобилним телефоном.

– Већина шипки од којих је састављен помоћни мост стигла је из Украјине, нешто делова дошло је из Турске и Холандије. На месту где се завршавају краци понтона биће пободени главни носећи стубови „правог” моста. Распон између њих биће 172 метра. То ће бити трећа најдужа раздаљина између два стуба на мостовима у Европи – каже Милатовић.

После краћег обиласка, екипа „Политике” враћа се на земунску обалу.

– Извините, не можемо да вас почастимо освежењем после овог „пржења” на мосту. Друга прича биће крајем јула, када ће и овде да никну бараке и канцеларије, какве имамо у Борчи – каже Милатовић, допративши нас до рампе. Двадесетак метара даље, пресреће нас група „локалаца”.

– Шта сте сликали тамо? Фотографишите ово, како ми је на кући попуцао зид док су побијали шипове на помоћном мосту. Шта ће бити кад почну да праве овај „главни” – довикује младић.

Реч му узима нешто старији комшија: – Је л’ сте видели да ограда није скроз до литице? Туда се провлаче ђаци из Саобраћајне школе, виркају шта се ради на Дунаву. Бацају каменчиће у реку, док их чувари не отерају. То напишите, да не би радозналост неког коштала главе. 

Утом приђе и Живојин Тошић, како рече, староседелац.

– Ма знам да треба мост, ал’ куд баш да га праве пред мојим кућним прагом – јада се.

Објашњава да у околним кућама живи тридесетак породица. Насеље је настало још 1948. Домови су им сада на траси будућег моста. Сви ће бити исељени. На Беле воде, предложили су им надлежни.

„Не долази у обзир”, кажу Земунци.

----------------------------------------------

Чекајући 2014: досадашњи и садашњи радови

Кинески извођач је током прошле године уредио припремно градилиште и започео изградњу помоћног челичног моста, са кога се, у овој фази, обављају сви радови, а служи и за довоз опреме. Између два крака остављен је слободан пловни пут ширине 150 метара

За један од два главна стуба завршено је побијање свих 26 шипова на дубини од 40 метара испод дна реке, док је за други у току припрема за побијање истог броја шипова

Уз борчанску обалу побијено је свих 150 шипова за северну навозну конструкцију моста и део конструкције на обали. Изведени су темељи за три стуба, а два су готово завршена за овај део конструкције

Изградња моста би према плану требало да буде завршена 2014. године

----------------------------------------------

Кинези : Домаћи

119 милиона долара је вредност уговора за изградњу приступних саобраћајница, који је кинески извођач закључио са конзорцијумом домаћих фирми окупљених око грађевинског предузећа „Ратко Митровић”, домаћи извођачи ће изградити све грађевинске инжењерске објекте на траси, док ће кинески извођач, осим главног моста, изградити и 550 метара конструкције преко железничке пруге и 120 метара преко канала Себеш

----------------------------------------------

Мост у тангенти

Мост Земун – Борча део је саобраћајнице Северна тангента, која у систему уличне мреже Београда, спада у категорију градских магистралних саобраћајница

Њеном изградњом стварају се услови за повезивање будућа два моста преко Дунава, као и насеља на левој обали те реке са општинама Земун и Нови Београд

Централно градско подручје биће заштићено од транзитног саобраћаја – на улазу у град из правца Новог Сада и Шида возила ће се усмеравати ка Зрењанинском и Панчевачком путу и даље ка северу

Укупна дужина саобраћајнице износи 21,2 километара при чему је дужина моста преко Дунава 1.482 метра

Траса је подељена на три деонице:

1. Нови новосадски пут – Улица цара Душана (Батајнички пут)

2. Батајнички пут – Зрењанински пут (деоница обухвата и сам мост)

3. Зрењанински пут – Панчевачки пут

255 милиона долара је инвестициона вредност радова по закљученом уговору


Коментари11
d517a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста Војновић
Да, некада смо градили мостове чак 1 у другој по- ловини 20.века.И тај је био у великим проблеми- ма а загребачки "Вјесник"је иронично написао чланак о Б.Пешићу(1964г.) под називом"Диплома- та у градској вјећници".Сиже чланка је говорио о утицају Б.Пешића на највеће умове са Грађевис- ког факултета у Београду,како би прогласили "Ста- ри мост" неупотребљивим и изнудили грађење но- вог моста.По завршетку моста,те исте умове Б. Пешић је поново убедио да се С.мост ипак може поправити и тако је Београд,крајем 60.тих добио, чак 3 моста,стим што су 2 од пре рата.Поучени ис- куством у ратовима са Турцима и вишдецениском турском окупацијом доброг дела Мађарске,ови подижу чак 11мостова у 19 в. између Будима и Пе- ште. А ко је нама крив......?
Bonn Berlin
@ Goran Radenovic´, izgleda da ne citate cele priloge. Procitajte zadnju recenicu. Verovatno niste znali da je nekada jugoslovenska mostogradnja bila priznata u postovana u celom svetu. 20% Kineza prisutnih na mostogradnji se nece vratiti u Kinu, ostace po zaposvesti u Srbiji, kao Sesta kolona.
goran radenovic
Nemate pravo gosp da podcenjujete kinu ,i toliku neg energiju da prosipate gos Djilas i njegov tim dovesce ovo do kraja.Narod ce se spasiti sa lijeve obale nije samo vracar Beograd i ovo su ljudi nemogu svi u centar ,,samo Dragane napred podrska iz crnre gore.
Bonn Berlin
Nisko smo pali kada nam danas Kina pravi jedan most, a nekada, nekada je bilo drugacije. Ne bih se slozio da je Kina bogata zemlja, nema mnogo obardive zemlje, i sa rudama nisu mnogo obdareni pod prirode. Njihovo bogatsvo je u ljudima, ne samo u masi stanovnika, nego i u pojedincima koji zele da unaprede zemlju, nazalost cesto po svaku cvenu i bez obzira na zrtve.
Aleksandar Acin
@ Mile Acanin.Kina kao drzava je bogata.Ali je narod siromasan.Podignune su velelepne zgrade i Kini po projektima zapada i pod nadzoramo gradnje zapada a kinezi su bili radna snaga sa prosecnom platom od oko 150 dolara mesecno. Moj komentar u vezi Basre Irak i jemena je napisan ne na osnovu informacije ,nego je moja malenkost bila prisutna na tim gradilistima kao strucnjak i odgovorno lice. U pravu ste delimicno sto se tice mentaliteta Srba.To ne sporim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међу нама

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља