четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:13

Послодавци против социјалистичких тековина

Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 10.06.2012. у 22:00
Расим Љајић (Фото А. Васиљевић)

Рад на одређено време треба да се продужи са једне на три године, а отпремнине да се исплаћују технолошким вишковима само за године радног стажа проведене код последњег послодавца, а не за укупан стаж. Ово су захтеви Уније послодаваца и привредних организација које окупљају домаће и стране компаније и менаџере у Србији.

– Садашња регулатива, наслеђена из периода социјализма, не одговара реалним потребама тржишне привреде и у знатној мери дискриминише особе са 20 и више година радног стажа или са око 45 година живота. Она тера послодавце да запошљавају раднике којима би у случају проглашења за технолошки вишак исплаћивали незнатне отпремнине– рекли су у Унији послодаваца после састанка са представницима Привредне коморе Србије, Америчке привредне коморе, Савета страних инвеститора, Српске асоцијације менаџера, НАЛЕД-а.

Ове промене, тврде,неопходне су како би се смањили трошкови пословања и створили услови за отварање нових радних места. Услови пословања у Србији су, како истичу, отежани због великих оптерећења привреде, све већег пада промета и куповне моћи грађана, као и због нагомиланих дугова и кризе.

– Заједнички тим одмах по формирању нове владе настојаће да убеди политичке чиниоце да су промене у општем, а посебно у интересу развијања привреде и смањења незапослености– наглашавају послодавци.

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике слаже се да су измене Закона о раду нужне и да су ове две ставке на којима је инсистирао и Међународни монетарни фонд, уз још неке друге, биле спремне за усвајање и у мандату ове владе. Али за то нису имали сагласност синдиката.

– Ово ће бити један од првих задатака с којима ће се суочити нова влада у првим данима рада. Чињеница је да морамо увести флексибилније облике рада како би побољшали пословну климу. Синдикати су се сложили око отпремнина, али не и око дужине трајања рада на одређено време. Сматрали смо да би радници за те три године стекли праксу и постигли веће шансе за стално запослење. Били смо спремни да тај период скратимо на две године, али ни то синдикати нису прихватили – наводи Љајић.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да би измене закона подржали само ако би добили гаранције да ће радници бити заштићени од отказа.

– Ако послодавци три године држе некога, онда имају и обавезу да га приме на неодређено време, а не три месеца пре истека тог рока да му дају отказ. Плашим се да би се на тај начин угасила институција запошљавања на неодређено време – наводи Савићева.

Она сматра да и у погледу отпремнина трба направити разлику међу онима који су узели по више отпремнина, радећи у савезним, а потом у републичким органима и радника у реалном сектору, који отпремнине никада нису видели.

За увођење флексибилног радног законодавства, смањивање обавезних отпремнина и административних оптерећења залажу се и Џо Лаутер, Тамара Боровчанин и Душан Васиљевић у чланку „Запосленост, продуктивност и флексибилност” последњег броја билтена „Макроекономске анализе и трендови”. Они „указују да стопа незапослености износи 25 одсто и да је у сталном порасту, док је стопа запослености радно способног становништва невероватно ниска – 45 одсто”.

Аутори чланка сматрају да постојање флексибилнијих обликазапошљавања (рад од куће, флексибилно радно време, лизинг запослених, рад са пола радног времена, либерализација рада на одређено време…) по правилу доводидо динамичнијег, креативнијег и продуктивнијег окружења,у коме послодавци имају корист од веће продуктивности инижих трошкова рада, док запослени постижу равнотежу измеђупосла и личног живота.

„Када се либерализују услови запошљавања иотпуштањарадника, послодавцима је много лакше да отварају новарадна места знајући да ће моћи да смање број запосленихако се ствари не буду развијале како су се надали.Тако се ствара позитивна повратна спрега у коме либерализованаполитика запошљавања подстиче раднике да будупродуктивнији, што опет послодавцима олакшава отварањенових радних места.”

Са друге стране, у Србији се, према њиховој оцени,„одржава опасна илузијапрема којој је једина пожељна каријера она која подразумевауговор о раду (и то, ако је могуће, у државномпредузећу или управи). Ригидном политиком запошљавања,која се првенствено бави одржавањем илузије о сигурномрадном месту, послодавцима се везују руке за свођењеброја запослених на одржив ниво уз обезбеђење оптималнепродуктивности запослених (који су у појединимаспектима и исувише заштићени).

„Наша несрећа је то што прописичесто везују руке привредницима, чак и у случајевимакада би неодржива радна места могла да се жртвују да бисе сачувала одржива и спасла читава предузећа.”

Зашто се Србија нашла у оваквој ситуацији? Зато што јој је, кажу аутори, фискалнооптерећење зарада велико, сложен је обрачунзарада, постоје ограничења у погледу рада на одређено времеи других флексибилних видова запошљавања, високесу отпремнине, захтеви у погледу заштите на раду и недоследностинспекције рада…


Коментари12
5bc1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka Jov. Jovanovic
U Apsurdistanu(vec,mozemo reci prihvaceno novo ime nase domovine,u kojoj polit figure traju duze od naziva(i granica)drzave)najbolji bisnis je da ulozite u odlazak iz istog Apsurdistana.To znaju i investirori,pa kada kupuju fabriku merkaju zemljiste pod njom,i koliko je tesko gvozdje,tj(zastarele,muzejske)masine.Ovo je zato sto je Apsurdistan apsurdan samo kada ga poredite sa spolja,sa normalnim drzavama,a u njemu,inace,vlada cvrsta logika mentalnog bolesnika.Pod takvim uslovima,ni radna snaga nije sto treba,pa ni pregovori o uslovima zaposljavanja ne mogu da budu normalnSve( mora)da bude u istom stilu.
Jovana Dada
U prethodnom sistemu,koji su nasi ljudi tako ozbiljno shvatili(i shvataju,jos uvek,iako je propao)svi su(morali)da budu zaposleni,svako je imao soc osiguranje,topli obrok(jos se o tome,zamislite,govori)markicu za prevoz(da u toku radnog vr bespatno svrlja po gradu)a plate su ostavljene za svetlu buducnost.Nasi ljudi nikako da shvate da vlasnik nije tata,da nema sta da misli kako se vi hranite(od para koje ste zaradili-jedite sta hocete)i da on,ako tako odluci,sutra moze da stavi kljuc u bravu i ode na Havaje.Cefnulo mu se.On nije duzan da vas zaposljava,a vas posao nije da mu kazete kako da radi,kada da bankrotira,kada da zatvori.Nema samoupravljanja,jos jednog mita koji zivi samo u nasim glavama.Poslodavci ce morati da ispunjavaju uslove ugovora koji je ozbiljan onda kada pred sobom budu imali ozbiljne pregovarace,koji nece da rade za klikere.Kad ne budu mogli da dobiju radnike/zaposlenike pod nenormalnim uslovima-dace normalne uslove ako hoce da rade.
DrJela Bisic.
Post gosp Muradine Rebronja,mi ne mozemo nikakve recepte iz normalnog sveta da upotrebimo,jer kod nas niko nije oirmalan,Ni drzava,ni poslodavci,ni radnici,Nas narod je tako iskvaren komunizmom,da ne znate od cega da pocnete.Pa takav kakav je ima vlast koju zasluzuje,a onda u takvu drzavu dolaze odgovarajuci investitori,sa svojim"resenjima"koja isto pasuju za Apsurdistan.Jel ste vi negde u iole normalnim svetu culi da judi dolaze na posao i rade 6 meseci(nekad i duze)a ne daje im se plata?Zasto dolaze?Odakle finansiraju svoj zivot,dolazak na posao?Zasto dolaze,kad je bolje da sede kod kuce i prodaju eksere.Nasa sela su pusta,a mladi i oni koji to vise bas i nisu,sede i cekaju posao.Da su gladni-to ne bi mogli.U vecini ni ne izgedaju gladni,imau za izlaske i garderobu,babe vuku cegere,a oni bleje.Smoreni su.I niko se ne pita odakle nezaposlenom skupa kola,dok ga na ulici ne upucaju kao psa jer je nekome zakinuo pri dilovanju.
Simon Simonovic
Nasa drzava je u(dubokoj)krizi,i to ne od prosle vlade,ne od 5.10.ne od raspada SFRJ nego vec skoro 7o godina.Ona je prezaduzena,i niko nema ideju kako ce dugove da vrati,vec svi cekaju Deda-Mraza.Stranog investitora(ili vise njih)koji ce da calne pare i izvuce nas iz bule.Medjutim,nazalost,investitori nisu pomenuti deda,a nemaju nameru da ulazu svoje pare u drzavu koja je korumpirana,sa kompplikovanim zakonima,nesredjena od pocetka do kraja,a nije bas (vise)ni jeftina.Bije nas los glas,i to,uglavnom,sa razlogom.Drzava,koja treba da bude 3. faktor u pregovorima poslodvaca i radnika,misli da ce bolje sacuvati socijalni mir(i vlast)ako parajlijama drzi stranu.Njih je malo i vazni su,a sirotinje ima suvise.Kada dodju i osmele se da uloze pare,investitori traze ono cega nide nema,da bi zazmurili sto nema onoga cega svuda ima.Mi svojih para,drzavnih ili privatnih nemamo ,i tako se vrtimo u krugu.Lako je bilo od necega napraviti nista,obrnuto,cesto,nije moguce
Nada G. Novaković
Mit o prednostima fleksibilnog tržišta rada lansiran je sa neoliberalnim modelom razvoja, globalizacijom interesa krupnog kapitala, novim tehnologijama i marginalizacijom zaposlenih i sindikata. Kod nas je to još „hit“, jer ga u zemlji kapitalističke periferije smatraju dobrim i nužnim. Navedeni oblici rada donose opštu ekonomsku i životnu nesigurnost radnicima, manje najamnine, lošije uslove života i rada i veću konkurenciju. Uštede i profit odlazi poslodavcima. Srbija postaje „lider“ po dužini rada na određeno vreme, neograničenom broju takvih ugovora, nadeksploataciji radnika i siromaštvu građana. Sindikati ovakvi kakvi su, interesno „stopljeni“ sa poslodavcima i političarima, teško da mogu da zaštite zaposlene i nove gubitnike posla. U regionu i svetu radnici, srednji slojevi i ostali građani masovno protestvuju zbog takvih zakona, a kod nas niko ne želi i/ili ne sme da „talasa“. Vlast će ovo lako nametnuti zaposlenima, koji zbog velike nezaposlenosti moraju na to da pristanu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља