среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:45

Цинцари туже румунску владу

Аутор: Милан Петровићнедеља, 10.06.2012. у 22:00
Трајан Басеку (доле) у друштву европских лидера (Фото Бета)

Од нашег дописника

Букурешт – Удружење арманске (цинцарске) заједнице у Румунији (АЦАР) затражило је од суда да поништи одлуку владе којом се та заједница онемогућава да стекне статус националне мањине. Овим статусом Армани би добили низ битних права, међу којима и то да аутоматски имају свог посланика у парламенту земље, као што је то случај са осталих 18 признатих националних мањина, осим најбројније – мађарске – која је заступљена преко својих политичких странака.

Председник АЦАР Стере Самара, иначе познати предузетник из црноморске луке Констанца, тврди да је реч о једном „зачараном правном кругу”, који ваља пресећи. Спорна одлука владе предвиђа да свака организација грађана, који сматрају да припадају некој националној мањини, може да постане чланица Савета националних мањина тек када је заступљена у румунском парламенту. А с друге стране, да би била заступљена у парламенту та заједница мора да буде чланица Савета националних мањина. Другим речима, нема излаза.

Самара сматра да је та „конструкција” вештачка и да је њен циљ да се спречи „очување цинцарског националног идентитета”. Званично се у Румунији тврди да су сви Цинцари заправо Румуни, да цинцарски језик не постоји и да је „говор Цинцара” само једно од наречја румунског језика. Постоји и струја, коју предводи познати глумац Јон Карамитру, по пореклу Цинцарин, а која тврди да су Цинцари „стари и прави Румуни” и да је покушај да се они издвоје из румунског националног корпуса – права диверзија.

Историја Цинцара, које неки називају „балканским Хазарима”, предмет је многих истраживања и полемике међу историчарима и то не само оних балканских. Некадашње цинцарско средиште, град Москопље који се налазио на данашњој албанској територији, био је око 1700. године једно од највећих и најпросперитетнијих урбаних центара југоисточне Европе. Имао је у то време више становника него Беч или Атина, а Турци су га 1788. сравнили са земљом и отад почиње цинцарско раштркавање.

Данас они живе у Грчкој, Албанији, Македонији, Србији, Бугарској, Румунији, али и у западноевропским земљама. Познати су по чувању својих традиција, обичаја, језика, по марљивости и по томе да су веома лојални земљама у којима су се скрасили.

Цинцари су заступљени на међународном нивоу преко Савета македоно-армана (ЦМА), који је крајње оштро реаговао на говор председника Румуније Трајана Басескуа на пленарној седници Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру јануара 2011. Говор који је у медијима означен као „скандал око идентитета Цинцара”.

„Савет македоно-армана (ЦМА) протестовао је због намере председника Румуније да упути демарше балканским земљама које се налазе у процесу придруживања ЕУ са захтевом да признају статус румунске мањине за Цинцаре, Влахе, Истрорумуне и Мегленорумуне. ЦМА тражи статус националне мањине за Цинцаре у Румунији”, пренела је тада румунска новинска агенција Хот њуз.

ЦМА сматра Цинцаре за „балкански регионални народ који има свој језик, своју културну баштину, свој непоновљиви идентитет”. Цинцарски језик је један од најстаријих неолатинских језика на Балкану, а најстарији документ, који упућује на цинцарски језик, потиче из 585. године. Први потврђени натпис датира из 1731. а цинцарска граматика објављена је у Бечу још 1813. Преко 50 живих писаца Цинцара данас објављују прозу и поезију на матерњем језику, који у себи има доста грчких, албанских, па и румунских речи (негде око 20 одсто). Радио Букурешт, у десетак својих програма на страним језицима, свакодневно емитује и на цинцарском језику.

Међутим, у одређеним румунским круговима постоји велики отпор да се Цинцари прогласе за неки „други народ”.

„Цинцари играју туђу игру, иду наруку неким силама на Балкану и хоће да изазову домино ефекат. Њихова претензија да се прогласе националном мањином у Румунији, претворила би нас све у неки миграциони народ, без своје матице”, тврди Јон Карамитру, председник Македоно-румунског културног друштва.

У разговору за „Политику” Стере Самара је изнео оцену да у Румунији живи око 150.000 Цинцара и да су они трећа по бројности национална мањина после Мађара и Рома. Највише их има у Букурешту, Констанци и Темишвару. Званични попис становништва их не издваја посебно тако да се њихов тачан број не зна.

Осврћући се на судски процес са румунском државом, Самара је јавно изјавио да ће се, уколико румунске судске инстанце не донесу праведну одлуку, „доспети до Европског суда за људска права, па чак и до ситуације да оптужимо румунску владу за процес асимилације Цинцара”.


Коментари8
7df5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Илија Марковић
Румуни су као и Серби, православни народ. Са њима се никада нисмо војно сукобљавали. Некада је на простору Влашке и Молдавије, односно римске провинције Дакије, живело много Серба. Данашња, савремена Румунија, је препуна топонима и хидронима, чији је корен речи из српског језика! Лепо се све види на географским картама. Румунски језик је први пут записан, 1521. године, на сербском средњевековном језику, тзв. словенском, са називом: ,,Limba slavona". Нажалост, много народа на нашим просторима је румунизовано, мађаризовано, германизовано итд. Мислим, да би наша држава, требало да више поведе рачуна о нашем народу који живи ван Србије! Например, како данас живе Лужички Срби у Немачкој? Они су, иако германизовани, успели да сачувају своју стару културу! То је за сваку похвалу. Ми морамо непрестано да се боримо, данас нам новостворене државе краду, буквално све. Све, што припада српском народу, историју нам прекрајају! Томе се, за сада, не види крај.
ДУШАН ГРУЈИЋ
Румуни су српску мањину раселили у Добруџу!!!
ДУШАН ВУКОВИЋ
Румунија је чланица ЕУ и то није никаква гаранција да поштује људска,мањинска и сва друга орава.
Slavobor Podrimski
Grad Moskopolje (danas selo sa 700 stanovnika) u Albaniji bio je najveći grad na ovim prostorima, eći od Beča. Opljačkali i rasturili su ga albanski bažibozuci, ljubomorni na bogatstvo stanovnika Moskopolja. Prvo razarawe Moskopolja desili se 1769.godine, drugo 1788, da bi konačno grad bio uništen 1821.godine od strane Ali-paše Tepelinija.
Dana
Zanimljivo da su Vlaska i Moldavija osnovale Rumuniju, a sada ih vise nema na karti Rumunije.... pre Karadjordjevica u Srbiji su postojale i skole na cincarskom.... mnogi znacajni Srbi su bili poreklom Cincari: Nusic, Vladan Djordjevic, Laza Pacu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља