среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Бежанија – од империје до транзиције

понедељак, 11.06.2012. у 09:00
Сваки центиметар обелиска симболизује по једну годину постојања насеља

Трагови два велика царства – Хабзбуршке монархије и Турске, Краљевине СХС и Југославије, послератног социјализма, транзиционог доба, као ретко где, укрштени су у селу Бежанија које је недавно обележило 500. годишњицу од оснивања. Поштоваоци традиције окупили су се на свечаности у локалној цркви Светог Ђорђа, на празник Духове – стару славу овог места.

– На тај начин, уз литију вратили смо древни обичај. Духови су овде обележавани чак и неколико година после Другог светског рата, а наши стари причали су да ни тада мештани нису страховали да крену у свечану поворку – наглашава Волга Илић, председница Удружења „Стара Бежанија”.

Она каже да је у склопу прославе свечано откривен и споменик на углу Војвођанске и Сурчинске улице, обелиск висок пет метара: сваки центиметар симболише по једну годину од настанка Бежаније.

– Одржали смо и велику изложбу „Бежанија кроз време”. Поставка је садржавала документа из разних архива, као и старе фотографије породица из овог краја. Први снимак настао је 1896, а на сликама су забележени многи детаљи – забијачке (свињокољи), стара школа, куће и црква Светог Ђорђа, екипа Фудбалског клуба „Бежанија”... Најавили смо и објављивање монографије „Бежанија и Бежанинци”, аутора Петра Јовановића – објашњава Зоран Матијашевић, председник Организационог одбора прославе.

Први пут се Бежанија помиње у Крушевском поменику, из манастира Добрун крај Вишеграда, где се наводи да је у селу 1512. настањено 32 домаћинства. У 17. и 18. веку, епидемије, глад и турски походи у таласима су пустошили ово подручје, али су атар стално попуњавали досељеници, бегунци од Османлија из крајева јужно од Саве и Дунава. Посебно занимљиво за Срба ово подручје постаје од 1690. када почиње Велика сеоба. Бежанију је након тога хабзбуршки двор уврстио у Војну границу и укључио у систем одбране од Турака. Православно становништво непрестано се досељава, па је овде по попису из 1810. било 115 углавном српских домаћинстава. Како би ограничиле њихов број, аустријске власти су до половине 19. века овде довеле и велики број немачких колониста. Са тако измешаним становништвом ово село закорачиће и у 20. век, у којем су преко Бежаније опет прошле велике империјалне војске – аустроугараске трупе у Првом светском рату, а 27 година после и Хитлерова армија. Обе су се овуда и повукле, али је нестало и много старих здања и становника Бежаније који су место уступили солитерима и новим досељеницима.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Фудбалски клуб поделио судбину села

Судбину многих становника овог краја проживео је и ФК „Бежанија” који је основан још 1921. Екипа у којој је поникло неколико великих играча, па и репрезентативаца, била је слика овог краја до деведесетих година прошлог века.

– Тада стижу неки нови људи. Били смо спремни да скупимо прилоге, помогнемо клуб, али да сами бирамо управу. Уместо тога дошао је један од нових газда, спустио пиштољ на сто и све нам је било јасно. Данас нас на оно време сећа само стадион поред којег је остала зграда где је некад била Основна школа „Јован Стерија Поповић”. Сада служи за смештај фудбалера. Без обзира што је на папиру овај објекат државни, више ни не знамо шта се тамо дешава – каже Зоран Матијашевић.


Коментари0
9bf89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља