среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

Живот је ствар укуса

Аутор: Душица Милановићчетвртак, 14.06.2012. у 22:00

Беким Фехмиу је, непосредно пре своје трагичне смрти, пре тачно две године, на данашњи дан, завршио своју аутобиографију „Блиставо и страшно”, коју ће „Политика” фељтонизирати од четвртка, 21. јуна. За Самиздат Б92 сређивали сте рукопис књиге која управо излази из штампе. Да ли је и колико било Ваших личних интервенција на тексту књиге?

Беким је можда чак пре више од четири године завршио своју књигу коју је краснописом приљежно и пробирљиво уносио у своје дебеле свеске зелених корица, како би он рекао. Онда, захваљујући свом великом стрпљењу, а још више стрпљењу наше младе пријатељице Иване Стојковић, док сам ја припремала обеде, кувала кафе, доносила освежења и обавезни сладолед, уношене су његове реченице у рачунар.

Госпођица Лидија Кусовац, када је прошло већ три године, донела је такорећи већ уобличен план у вези са штампањем књиге. Беким је скоро пристао, а онда је само рекао: Не долази у обзир, нећу. И онда, после краће паузе: То ће Бранка и Уликс. Кад буде кисмет. Кисмет значи судбина.

Ако ме питате шта ја радим, уместо две суседне сличне речи тражим адекватну реч или избацујем сувишне реченице које одмажу радњи. Док је писао, предлагала бих му да неки сувише јак придев замени сличним али блажим. Не би увек пристајао на то али понекад би ме и послушао, па тако и сад имам сличан дијалог са њим.

То што сада чинимо Уликс и ја, ствар је великог његовог поверења а наше одговорности.

У сређивању рукописа учествовао је и Ваш син Уликс. Чиме се он превасходно бавио?

Уликс из даљине увек улеће само као играч са великим осећањем за финесу, уз Снежанину помоћ, добро познајући целу причу и начин размишљања свог оца.

Радећи на књизи, поново сте проживели свој живот са Бекимом. Да можете, да ли бисте нешто променили у свом животу?

Кад пише да се враћа кући после осам месеци одсуства ја се онда присећам шта је било са мном и са децом у то време. И без књиге наш заједнички живот свуда је око нас и у нама. Ту су његове кинеске куглице за вежбу дланова у већ похабаној црвеној кутији, његова соба са компјутером у којој је отишао са овога света а у којој се осећам као да идем са њим на састанак, његова небројена пенкала, шољица за кафу... Све је ту. Осим што су његов део кревета сада заузеле разне књиге које моментално читам и неки папири. Синови кажу, све треба да изгледа као кад је тата био жив. Једна удовица, мојих година, која се бави књигама, каже ми да је празна половина њиховог брачног кревета такође прекривена књигама. Ту пријатељицу веома ценим и мени је онда лакше.

Свако има право да живи колико сам изабере, шта то значи и које су биле главне недоумице Вашег покојног супруга?

Свако је власник свог живота, то је можда боље речено или како је рекао Франц Ведекинд, у комаду „Буђење пролећа”: Живот је ствар укуса.

Како је Беким живео и зашто је на тај начин отишао може се просто наслутити у његовој књизи. Компјутер нисам отварала скоро годину дана после његовог одласка и просто сам доживела шок како се све некако слагало, да не говорим о његовој песми на крају.

Ми у овом часу живимо, нажалост, последице свега што је доводило Бекима у недоумицу, како Ви кажете. Све лоше шаховске потезе без талента и памети да се наслути следећи потез саиграча преко пута. У својој књизи каже да су и други огорчени, али је он мало огорченији.

У мемоарима, поред документарне приче о каријери, Фехмиу, из угла једног Албанца, Југословена, бележи и политичку ситуацију. Како бисте је сажели у неколико реченица?

Добро сте рекли, документарна прича. Та прича је у почетку у боји, чак и бајковита, пенушава, зачињена догађајима, обогаћена разноликим људима, да би се на крају претворила у црно-бели документарац!

Када бисте Ви написали књигу о свом животу, које место би у њој имао Ваш супруг?

То је као кад бисте питали које место у Вашем животу има ваздух, вода, сладолед, шампањац, остриге, дуге трепавице, лепота, складно стопало, залазак сунца на мору, као и страшни југо који доноси често и опасност и близину смрти; као и шта припада магији а шта тајнама, које место би заузела патња, а које највећа радост!

Када бих писала о њему као колеги, писала бих о повезаности израза лица и онога што раде његове руке. Као кад исеца врећу пуну перја а перје свуда лети, као кад кува кафу у филму „Специјално васпитање” или прави лустер од папира да би штићеник могао да спава. Или како вади, као Стаљин, свој тајни телефон из фиоке, у сцени са госпођом Колонтај. Или када хода поред Милене Дравић у филму „Павле Павловић”, или како једе хлеб као Одисеј док прича своју причу, или кад у заносу игра опасну игру поло, коју је тек научио, као чувени плејбој Порфирио Рубироза...

Ово је цртица о колеги а не о вољеном мужу.

Да можете, да ли бисте нешто променили у свом животу?

Можда, да сам тог 15. јуна 2010. имала представу и да нисам морала да одем код фризера, можда би и данас седео у својој фотељи и прекидајући ме у било којој врсти посла позивао да седнем преко пута њега: Дођи овамо, хоћу да те гледам.

То бих променила кад би могла!


Коментари0
3a111
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља