четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.06.2012. у 22:00 Аница Телесковић

Страначки дигитрони дуплирали уштеде

Илустрација Новица Коцић

Судећи према сету економских мера, које су усагласили представници Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, ако ускоро буду формирали владу, плате и пензије неће бити замрзнуте. Уштеде од око милијарду евра, колико је неопходно да би Србија избегла дужничку кризу, како преносе медији, постићи ће се повећањем ПДВ-а за два процентна поена, централизацијом јавних набавки и драстичним смањењем броја државних агенција. Предвиђено је и да се нижа стопа ПДВ-а од осам одсто, која се углавном плаћа за основне животне намирнице, не повећава. Хоће ли то бити довољно да Србија избегне дужничку кризу?

Судећи, према извештају Фискалног савета у коме је на око 180 страна „прочешљан” буџет, ове мере не могу да донесу уштеду од 950 милиона евра већ око 470 милиона евра, што је дупло мање. Јер супротно општом уверењу, смањење расхода за набавку робе и услуга, смањење броја државних агенција за све и свашта и рационализација јавних набавки пружају ограничене могућности за штедњу, пише у извештају.

У ДС-у и СПС-у по основу повећања ПДВ-а са 18 на 20 одсто очекују 400 милиона евра. Са друге стране, у извештају Фискалног савета, наводи се да би повећање ПДВ-а за два процентна поена донело од 250 милиона евра до 300 милиона евра у буџет. Уколико се не замрзну плате и пензије добар део тих средства биће потрошен за повећање зарада и пензија. Према Закону о буџетском систему, плате се усклађују са инфлацијом. Анализе показују да ће повећање ПДВ-а за два процентна поена повећати цене за око два одсто. Што значи да ће један део новца (око 80 милиона евра) прикупљен по основу повећања ПДВ-а истовремено бити потрошен на повећање плата и пензија у октобру. Према процени Фискалног савета, на то ће отићи једна трећина „нових” пореских прихода, па је реално ефекат уштеде од повећања овог намета 170 милиона евра.

СПС и ДС, према писању медија, планирају да смањењем броја државних агенција уштеде 150 милиона евра. Изгледа да су, када је реч о овој врсти штедње, страначки челници поприлично консултовали извештај Фискалног савета. У том документу наводи се да у Србији има око 160 државних институција које остварују сопствене приходе продајом робе, пружањем услуга и наплатом такса, накнада за издавање лиценци, дозвола и сагласности. Ове године оствариће укупне приходе од око 100 милијарди динара, односно мање од милијарду евра. У ДС-у и СПС-у очекују да ће за бар 150 милиона евра успети да смање сопствене расходе. У извештају Фискалног савета наводи се да ће у овој и следећој години бити могућа уштеда од око 0,8 одсто БДП-а, што је око 280 милиона евра. У току ове године по том основу могуће је смањити расходе од 120 до 150 милиона евра. Сопствене приходе буџетских корисника треба јавно приказивати у буџету, пише у извештају и додаје да је приходе и расходе свих ванбуџетских корисника неопходно укључити у буџет.

Ове две странке предлажу и централизацију јавних набавки. На тај начин, каже страначка рачуница, могуће је смањити расходе за око 400 милиона евра. Међутим, Божидар Ђелић, високи функционер ДС-а, недавно је истакао да је преко јавних набавки могуће уштедети 200 милиона евра. Рачуница Фискалног савета је нешто скромнија. Годишње по том основу издаци могу да се смање за око 150 милиона евра.

У извештају се спомиње и то како се врло често у јавности сматра да се на набавци робе и услуге троши знатан део средстава. Међутим, знатан део тих трошкова није дискреционе природе. У набавку робе и услуга спадају и трошкови за струју и комуналије, а из специјализованих услуга исплаћују се плате научним радницима у природним наукама. Рачуница показује да је до 2016. године могуће уштедети од 0,5 до 0,7 одсто БДП-а, што је мање од 200 милиона евра.

Кад се буџетске бројке добро претресу уштеда од око четири одсто БДП-а, колико је неопходно до 2016. године, не може да се постигне само закидањем на ситним ставкама. Као илустрацију о колико великим парама је реч говори податак да је то знатно више од укупног издвајања за субвенције, на пример. У супротном, Србији прети криза јавног дуга која не погађа само државу већ и приватни сектор. По дефиницији из економских уџбеника, повећавају се камате и за државу, привреду и становништво, што угрожава економију читаве земље. Инвестиције и лична потрошња опадају, однос јавног дуга према БДП-у се повећава, динар слаби, а инфлација расте.

Економиста Мирослав Здравковић анализирао је расходе и приходе у републичком буџету од почетка године и дошао до закључка да су највеће уштеде могуће смањењем разних субвенција, капиталних издатака и расхода за камате. Предлог овог економисте је, како преноси Танјуг, да се уместо 20 одсто од пореза на зараде у републички буџет уплаћује 40 одсто, а 60 одсто да остане локалним самоуправама (сада је то 80 одсто). Залаже се за смањивање свих видова потрошње на месечно прописане разделе до краја године. Он предлаже да се избегне повећање плата и пензија у октобру, а да се повећају трансфери најсиромашнијим општинама приликом смањивања дела које им припада од пореза на зараде. Здравковић сматра да је потребна изричита месечна контрола, према наменама, да се не пробије лимитирани износ расхода.

Коментари2
d3496
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Posavac
Zašto bi i po kojem to pravu, penzije bile zamrzavane? Penzije nisu i ne mogu biti socijalna pomoć, jer su one ostvarene kroz zaradu! Kakav je to način, da se recimo devizna štednja vraća, a da se penzije praktično smatraju socijalnim davanjem. Može li taj čuveni PUPS koji kao štiti prava penzionera, da se oglasi i da zahteva, da se penzije ne mogu zamrzavati, kresatri,.. jer su je penzioneri zaradili!!! I društvena preduzeća su, vlasništvo onih koji su u njima radili i koji su bsopstvenim odricanjem ta preduzeća stvorili i razvijali. A država i to prodade, pokloni za badava partijskim drugovima,... Dokle bre da se tolerišu ovakve gluposti, dokle da nekadašnji stvaraoci, sada jedva preživljavaju i još neko razmišlja da i dalje penziije tretira kao socijalnu pomoć?
Profesor
Po ko zna koji put pisem da su predlozi Fiskalnog saveta katastrofalni, a obrazlozeni na 180 strana, kazete? Svako povecanje PDVa bi dovelo do smanjenja prometa, obzirom da je naplata oko 60 % (siva ekonomija je oko 40%) naplata PDVa bi bila verovatno jos manja nego do sada (povecanje bi stimulisalo utajivace da povecaju svoje aktivnosti). Drugi predlog Fiskalnog saveta, da se snize porezi i doprinosi na zarade za nekoliko procentnih poena ne bi imao skoro nikakav efekat, privredi treba umanjenje opterecenja zarada za najmanje 20% da bi se veliki broj neprijavljenih radnika preveo u legalan rad. A sto se tice usteda, za 5 godina ne bi moglo da se ustedi 950 milina evra, koliko preporucuju salonski strucnjaci iz Fiskalnog saveta. "Verujam da bi predlog prosao da je bio obrazlozen na 250 strana, ovako ce tesko proci, nije dovoljno razumljiv."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља