субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.06.2012. у 22:00

Свету прети нова рецесија

Мрачне прогнозе директор Института за међународне финансије: Чарлс Далара Фото Ројтерс

Свет је данас, други пут у последње четири године, на ивици рецесије. У овом преломном тренутку, глобална координисана акција – изван Европе саме – јесте од судбоносног значаја. Ово мрачно упозорење домаћину предстојећег самита Г-20 Фелипе Калдерону, упутио је јуче Чарлс Далара, директор Института за међународне финансије, моћног лобија преко 400 најјачих банака света.

По Далари, мексички самит је вероватно најзначајнији скуп Г-20 од окупљања у априлу 2009. године у Лондону. Лидери Г-20 успели су тада да постигну договор о здруженој акцији против ондашње кризе и рецесије, изазване крахом америчког хипотекарног тржишта 2007. Складна акција лидера Г-20 у овом тренутку није извесна, оцењује агенција Блумберг.

У међувремену, притисак финансијских тржишта на лидере најразвијенијих држава света је недвосмислен. Од Г-20 се очекују јасан заједнички план за обуздавање глобалне привредно-финансијске кризе, али и сатница која би осветлила „куда иде Европа”, прецизирао је Далара.

Неизвесност европског пута, уочи избора у Грчкој, неопходног пакета помоћи Шпанији (не само њеним банкама), а вероватно Кипру и неким другим „начетим” економијама еврозоне, у жижи је бриге огромног дела развијеног света.

„Дужничка криза еврозоне је највећи спољни ризик за трећу светску економију – Јапан”, упозорио је Масааки Ширакава, гувернер Централне банке у Токију.

Месецима одлучан да не прихвати улогу у несложном политичком театру ЕУ, председник Европске централне банке Марио Драги јуче је обелоданио да осовина Брисел-Франкфурт (седиште ЕЦБ) кроји нови приступ будућности монетарне уније.

Марио Драги, Херман ван Ромпај, Жозе-Мануел Барозо и Жан-Клод Јункер ће – према најавама председника ЕЦБ – „врло ускоро” можда и пре Самита Г-20, изаћи са новим „гранд-планом „за будућност еврозоне”.

„Берзе и људи треба да буду уверени да ми још путујемо заједно”, сликовито је описао Драги. Оно „још путујемо заједно” већ је забринуло посматраче.

Шта то спрема квартет највиших званичника у ЕУ? Колико су Берлин, Париз и остале престонице бриселске фамилије упознате са детаљима будућег „гранд плана”? Колико би времена било потребно да такав план заживи? Светске берзе одавно немају стрпљења за најаве европске архитектуре „из будућности”, посебно кад Немачка и Француска – две најјаче економије еврозоне – јавно размењују оптужбе да стварају таборе Париз против Берлина и обрнуто.

Мимо уобичајеног протокола француски председник Франсоа Оланд позвао је прошле седмице представнике немачке опозиције у Јелисејску палату на разговоре о решењима дужничке кризе. Уочи самита европских лидера крајем јуна, Оланд ће тек 22. јуна о истој теми кризних решења разговарати са Ангелом Меркел у Риму.

Берлин у међувремену оптужује Париз да уочи тог самита врбује Рим и Мадрид против кризног становишта Берлина. Француски премијер јуче је јавно демантовао такве оптужбе, указујући на значај новог повода за кавгу. Неизвесно је колико ће план европског квартета изаћи из оквира монетарних тема.

Институт за међународне финансије упозорава да није тренутак за измену прописа у банкарском сектору у време оскудног поверења берзи у политичке рецепте.

Гувернер централне банке Јапана апеловао је јуче на САД да свим снагама утиче на Европу како би предузела одлучне мере за обуздавање еврокризе. Питање је само да ли свет има јединствену идеју куда данас иде Европа.

Тања Вујић

Коментари7
35277
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Rajic-Kosteski
Dok je Evropa 1944.godine bile razdirana dugovima prema Bankama globalna dom.novca i kredita je ojacala stvaranjem Svetske Banke , MMF-a i Generalnog Ugovora o tarifama ( GATT-a) ciji su nastavak sproveli americki i britanski pretgovaraci u Nju Hemsiru 1944.godine.Veci deo projekta unistenja kisnih suma je sproveden uz pomoc Svetske Banke koju vode pripadnici veca za spoljne odnose, Trilateralne komisije i Bilderberg grupe.Subvenciono unistavanje okoline je jos jedan plus za njih.To im pomaze da opravdaju svetsku kontrolu potrebom da se SACUVA PLANETA.Uloga Svetske Banke i ostalih globalnih ekonomskih "agencija" je da obogate multinacionalne gradjevinske kompanije.Neiskrenost se sastoje sto MMF daje kredite trecem svetu za mega gradj.projekte koji su nepotrebni lokalnom stnovnistvu.Cilj je da se prezaduze i zemlja jos vise zaduzi i onda bude preuzeta na isti nacin kao sto se cini sa industrijalizovanim nacijama."Pomoc iz inostranstva" se koristi da se podmire korumpirani politicari.
Angela Ninkovic
@Marinko Jasic: Nije se SSSR raspao sto nije imao raznovrsjii ili veci vojni arsenal, naprotiv, nego se raspao jer je ekonomski bankrotirao. To, upravo smo svedoci istog slucaja danas Ova zadnja "Imperija" ratuje sa pozajmljenim parama. Unjihovim novinama pise da je njihov vojni budzet od prve do zadnje cente pozajmljen novac. Sve imperije su propale, prvo zbog nedostatka novca,odnosno bankrotirale su, a drugo, nisu imale dovoljno vojske. verovatno zato Amer. gura, placa, podrzava i "gaji" NATO.Naravno ima jos i drugih razloga ali ova dva su osnovna.
О, да
Све су то игре да се не само одрже већ и увећају крупни приватни капитали.
Траже паре да деле вишкове
Банкари траже паре!? Треба их пустити да банкротирају и све остатке припојити државним централним банкама и заменити нон-профит штедионицама
Маринко Јашић
Сваки нови циклус свјетске економске кризе, у било којем виду да се испољавала, угрожава, не само свјетски економски систем, него и стабилност и мир у свијету. Велика економска криза тридесетих година двадесетог вијека изродила је најмрачнију идеологију коју је свијет познавао. Појава алтернативног свјетског система одложила је одговор на праве узроке криза. Свијет је подијељен у два блока: један је имао улогу да брани постојећи, капиталистички поредак, док је улога другог била да обезбиједи ширење новог, социјалистичког поретка. И умјесто да се обезбиједи, макар то било и на "равнотежи страха", да та два свијетска поретка покажу своје стварне карактеристике, пошло се путем поткопавања једних од стране других и на тај начин је ометан еволутивни процес који је водио мирном расплету кроз конвергенцију. Побједила је она страна у блоковском надметању која је имала разноврснији арсенал којим се служила у борби за примат. И данас имамо то што имамо: поново кризе и неизвјесну будућност.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља