понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:39

Србија и даље без ранг листе факултета

Аутор: Танјугсубота, 16.06.2012. у 11:13
(Фото Бета)

БЕОГРАД – У Србији у скорије време неће бити урађена ранг листа најбољих универзитета и факултета, а очекујем да Универзитет у Београду у догледно време „уђе” на престижну Шангајску листу јер су проблеми због непотписивања научно-истраживачких радова сада отклоњени, рекао је новоизабрани ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.

Бумбаширевић је у интервјуу Танјугу објаснио да је и сам министар просвете и науке Жарко Обрадовић говорио о потреби да се факултети и универзитети рангирају у Србији, али је истакао да на томе још доста требати да се ради.

„Веома је тешко направити објективну ранг листу факултета. Посебно што је некад тешко упоређивати међусобно различите факултете. Можда би се у оквиру исте врсте факултета могла направити нека ранг-листа”, казао је Бумбаширевић, који је декан и редовни професор на Медицинском факултету.

Осврћући се на престижну Шангајску листу, на којој се прошле године Универзитет у Београду није нашао, Бумбаширевић каже да очекује да се он ускоро нађе на њој јер су сви проблеми од прошлог пута уклоњени, и додао да је по свим осталим параметрима УБ заслужио да се на њој нађе.

„Доласком на такву једну листу УБ би постао атрактивнији за стране студенте”, објаснио је за Танјуг новоизабрани ректор.

Привлачењем страних студената, како је додао, универзитет би могао да заради више новца, а томе би допринели и атрактивнији интердисциплинарни студијски програми. Као још једну могућност да факултети зараде, не чекајући да им држава исплати дуговања, Бумбаширевић види и кроз добијање различитих међународних пројеката.

Држава, према његовим речима, дугује доста новца факултетима и истиче да је „тешко очекивати да она у неком скоријем временском периоду, посебно узимајући у обзир економску ситуацију, може да их врати”.

„Међутим, надам се да ће држава изнаћи начина пре свега да обезбеди нормалан рад факултета и универзитета, јер је то изузетно значајно, посебно ако узмемо у обзир стратешка опредељења којима је планирало повећање броја високообразованих људи у Србији”, казао је Бумбаширевић.

Иако ће га у октобру у Ректорату на Студентском тргу дочекати бројни проблеми, Бумбаширевић је навео да ће му основни задатак бити боље и адекватније позиционирање УБ у оквиру европског простора високог образовања и истраживања.

Он је казао да ће радити и на унапређењу квалитета наставе на свим нивоима, као и истраживања.

„Посла има пуно, али мислим да се са великим ангажовањем, не само Ректорског колегијума, Сената, различитих већа, али и свих чланица универзитета то може и остварити”, објаснио је Бумбаширевић.

Говорећи о реформи високог образовања, Бумбаширевић је истакао да је већина факултета УБ успела да је спроведе и да је њом унапређен квалитет наставе на свим нивоима, као и ефикасност студирања.

„У томе се донекле и успело, али недовољно. Један од приоритета и задатака у наредном периоду биће да се пред други циклус акредитације изврши реевалуација студијских програма, посебно основних и мастер студија, и то у погледу оптерећења студената”, најавио је Бумбаширевић.

Он је поручио да процену оптерећења треба урадити заједно са студентима, који су већ, како је рекао, на неким факултетима тај посао и започели.

„Морале би да се изврше корекције и да се на кратак рок побољша ефикасност студирања. Међутим, анализу треба извршити и у другим сегментима самих студијских програма”, истакао је Бумбаширевић.

Како ће нови ректор на дужност ступити 1. октобра, када су у току испитни рокови којима студенти „хватају” услов за наредну годину, упитан на који начин ће се изборити са евентуалним протестима, Бумбаширеић каже:

„Многе примедбе студента, које су биле дефинисане у 10 тачака СКОНУС-а прошле године су прихваћене и од стране Министарства и београдског Универзитета, тако да се надам се да ће и ове године праг за упис (у наредну годину) бити 48 бодова”, истакао је Бумбаширевић.

Једна од ставки због којих су се студенти бунили како прошле, тако и свих претходних година је најава о повећању школарина, те је новоизабрани ректор рекао да су с једне стране они изашли у сусрет студентима омогућивши им да школарине плаћају у ратама.

Међутим, како је истакао, с друге стране треба узети у обзир и економску ситуацију, због које многи студентнине могу да их плате.

„Школарине су у суштини значајно мање у односу на то колико факултети добијају од државе по буџетском студенту. Дакле, факултети су ипак учинили одређени уступак”, казао је Бумбаширевић.

Упитан да прокоментарише то што се студенти буне и због тога што не знају на који начин се троши новац од школарина и кажу да све одлази на професорске плате, Бумбаширевић је рекао да одређене спецификације трошкова постоје, али да би их требало приказати детаљније.

„Материјални трошкови које држава треба да плати факултетима нису увек у потпуности постигнути дужи низ година, па се део школарина сигурно троши и на подмирење неопходних режијских трошкова”, напоменуо је Бумбаширевић.

Новоизабрани ректор осврнуо је се и на приватне универзитете и казао да је добро што УБ има конкуренцију, јер она унапређује рад и у приватном и државном сектору образовања.

„За сада су државни универзитети још увек привлачнији за наше студенте. Међутим, сваким унапређењем квалитета конкуренција ће можда бити оштрија, али то ће и нас терати да унапређујемо рад”, истакао је Бумбаширевић.

Упитан да прокоментарише и проблем дугог студирања и „вечитих” студената, који ће студије морати да приведу крају у школској 2013/2014. години, Бумбаширевић каже: „Смањује се значајно број 'вечитих' студената, а највећи део њих су апсолвенти којима је остало више или мање испита до краја”.

Према речима Бумбаширевића, на његовом матичном факултету организовани су разговори са „вечитим” студентима, како би им се помогло да заврше факултет. „Додатни курсеви евентуално би још могли да им помогну да убрзају студије и коначно дипломирају. Предложићу то и осталим деканима и надам се да ће они то прихватити”, поручио је Бумбаширевић.


Коментари10
96ccd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Zna se sta je strucni naucni rad,ali valjda se i to zaboraviloTo je rad objavljen u referentnom casopisuSve ostalo je "ja tebi serdare,ti meni vojvodo"Takvi radovi su se nekad trazili za reizbore,pa je i tada,pre 30tak godina tu bilo povuci-potegniUzgred,meni je deo posla da pregledam svekoliku svetsku naucnu produkciju(koliko je to uopste moguce)Vrlo retko nailazim na nasa imena,a i to su uglavnom nasi strucnjaci koji rade u inostranstvuMi smo mnogo jaci,sto se medicine tice,u kinickim disciplinama,nego u teoretskim(koje kostaju,zahtevaju opremu i materijal,a niko ne da pare)a i tu nas ometa nedostatak zakonske regulative,savremenih dijagnostickih metoda(aparata,materijala za njih)kao i savremenih lekovaU praksi na svim nivoima imamo obicaj davanja dijagnoza"na tref"-ne potvrdjivanje dijagnoze,vec lekar po principu najvece verovatnoce pretpostavlja da je to odredjena bolest i leci jeStatisticki to ugl uspeva,ali nekad su posledice tragicne.Medicina je primenjena naukaTu nema stednje
Simon Simonovic
Sinisa,to je lako proveriti,ali to nikoga ne intresuje,jer oni koji treba da povere sami bi sebe proveravali,a koji nisu u toj igri neposredno ne zele da se zamere,upropaste svoje karijere islDrzava ne postoji,odumrla je valjdaSvakom zaposlenom na BU da se papir A4 formata,sa podatcima o njegovom poreklu(do dede,bice dosta)i zanimanju predaka i sl srodnikaNiko ne kaze da deca profesora nisu sposobna(?)i da ne zasluzuju pozicije,ali je vajda posao profesora da obrazuju studente,a ne samo svoju decu i decu svojih kolega.Kod nas i inace,u drustvu vlada sindrom zabokrecine:deca glumaca su glumci(cak ne ni reditelji,scenografi i sl)deca lekara-lekari,deca advokata,naravno,advokati,deca novinara-novinariDeca radnika radnici,deca cistaca-cistaciDrustvo gde je srodstvo bar podjednako vazno kao i sposobnost(a ja mislim da je vaznije,i da je vazno i u sticanju sposobnosti)ne moze da napreduje,vec sa svakomj novom generacijom pada sve nize i nize.
у пролазу
Да ли ће икад Србија бити нормална земља и имати институције као сав нормалан свет? Да ли ћемо икад стати на ноге после нокаута који су нам својом владавином задали српски комунисти? Да ли ћемо икад видети леђа биолошким и идеолошким потомцима српских комуниста?
ana s.
Osim "Politike" , svi ostali mediji su precutali da se drasticno kaznjavaju uspesni istrazivaci po institutima zbog ambicije Beogradsko univerziteta da "udje" na prestiznu Sangajsku listu. U martu, samo u Vinci, umanjenjem plate za 20% je kaznjeno preko 50 istrazivaca jer na svoje radove nisu potpisivali Beogradski univerzitet. Umesto da se oni najbolji koji obajavljuju naucne radove dodatno nagrade, oni se zbog necijih ambicija kaznjavaju. U isto vreme, na Beogradskom univerzitetu, po pisanju "Politike", preko 50% profesora ne ispunjava uslove da bude mentor doktorantima. Naime, mentor moze biti samo neko ko se bavi naukom i objavljuje, a ovi profesori nemaju naucne radove. Dakle, od 2400 profesora, njih 1200 uopste nema radove i njima ni dlaka sa glave ne fali, a kamo li da im neko umanji platu, ili ne daj Boze da izgube posao. Ali je zato uprava BU odlucila da prisvoji oko 1000 radova godisnje koje objavljuju istrazivaci po institutima.
vinčanac vinča
@naucnik ovdasnji | 17/06/2012 11:00 Naučni instituti, kojima univerzitet nije osnivač, su svuda po Evropi potpuno samostalne, i od univerziteta nezavisne, istraživačke institucije. Samo su u Srbiji, u vreme samoupravljanja (1975-1998 god.) i danas, instituti "članice" Beogradskog univerziteta. Ovo "članstvo" je potpuno ukinuto "Šešeljovim zakonom" o viskom školstvu iz 1998. godine i tako je prekinuta samoupravna praksa. Međutim, posle 2000. godine, "evropski" orijentisani i "reformski" nastrojeni profesori su se setili rešenja iz komunističkog vremena i ponovo vratili "Vinču", Institut za fiziku i druge institute u "sastav" univerziteta. Ni "Ruđer" ni "Štefan" nikad nisu bili "članice" zagrebačkog, odnosno ljubljanskog univerziteta, čak ni u komunistička vremena. "Politika" je skoro organizovala razgovor o reformi visokog obrazovanja i odnos instituti-univerzitet (u Srbiji i Evropi) je odličan primer za pitanje koje je trebalo postaviti prisutnim "reformatorima".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља