понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Српска енциклопедија за Индонежане

субота, 16.06.2012. у 22:00
Тауфик Исмаил, Виктор Лазић, Семуел Самсон; (седе) Фадли Зон и Иван Лазаревић Фото А. Васиљевић

Као колекционар и наследник породичне библиотеке са 40.000 књига, 27-годишњи Београђанин Виктор Лазић угостио је делегацију из Индонезије која ових дана борави у посети нашој престоници. У својој породичној кући на Бањици Лазић је Индонежанима Фадлију Зону, оснивачу истоимене библиотеке у Џакарти (45.000 књига), и песнику Тауфику Исмаилу поклонио Српску енциклопедију од 20 томова, у којој су пописане све књиге објављене на српском, збирку наше поезије на руском (Зон је русофил) и „Крваву бајку” на енглеском, споменувши да након читања те књиге деца у Јапану нису могла да зауставе сузе…

Сусрет два колекционара протекао је у листању раритета с којим се Лазић с правом може похвалити. Он је гостима испричао историју своје породице и библиотеке коју су богатили 200 година, почев од свештеника Михајла Лазића с краја 18. века, додајући да је он осма генерација која брине о наслеђеном књижевном благу.

Показујући књиге из 18. и 19. века, уџбенике из којих је учио његов прадеда, студије о хришћанству, исламу, хиндуизму, будистичке молитвенике са Тибета и Кине, књиге о историји и географији Србије, оригинале (Хитлеров „Мајн кампф”, нпр.), први број „Политикиног Забавника” из 1939, потом томове на руском, италијанском, словеначком…, Лазић је нагласио да су преци, и док су били у егзилу, сакупљали књиге, а та страст, шале се његови пријатељи, добила је димензију заразе.

Како је испричао, после бомбардовања Београда 1941, када је страдала и Народна библиотека, комунисти су конфисковали књиге из свих приватних библиотека. Да им не би пронашли књиге о монархији, или капиталистичком систему, Лазићи су књиге морали да закопају у виноград.

Где год да се нађе овај млади докторанд кинеског права, а обишао је више од 70 земаља, између осталих и Индонезију, о чему је писала и „Политика”, не пада му на памет да троши новац на гардеробу и сличне „потрошарије”. Купује искључиво књиге, са пута их шаље поштом, доноси авионом, оставља пријатељима који му достављају пакете камионом, а за транспорт му помажу и службеници наших амбасада.

– Куриозитет је да је мој прадеда изнајмљивао књиге, и када би му немарни читаоци истргли понеки лист, а немајући средстава за други примерак, он би додао лист папира у књигу и својом руком преписао садржај који недостаје, издваја овај фасцинантан детаљ Лазић који је и сам написао неколико књига, махом путописа („Тумарање земљом осмеха”, „Велика авантура”, „У срцу Суматре”).

Фадли Зон (1971) који је дипломирао руске студије, а ангажовао се у политичком животу своје земље, рекао је да је импресиониран оним што је видео, додајући да му је драго да се Лазић са истом страшћу, као он, бави овим ретким хобијем.

У ери електронских књига, каже Зон, мирис хартије за њега је налик повратку у прошла времена, те је стога посебно почаствован што је од Ивана Лазаревића, генералног секретара Српског библиофилског друштва, добио почасну чланску карту овог српског удружења. Његова библиотека, каже, није породична, сам ју је покренуо, а потом и отворио за јавност. Поред књига сакупља и новине, плоче, новчиће, слике и скулптуре од познатих индонежанских вајара.

Други Индонежанин, песник Тауфик Исмаил (1935) био је гост Удружења књижевника Србије где је такође добио почасну чланску карту од председника Радомира Андрића, упутивши том приликом захвалност амбасадору Индонезије у Београду Семуелу Самсону што је дошло до овог сусрета и гостовања.

Исмаил је рођен на Суматри. Поезију пише од педесетих година 20. века. Одрастао је у породици професора и новинара који су се, како каже, увек поносили писаном речју и читањем. Објавио је 19 књига, а превођен је на енглески, арапски, руски, јапански, немачки, француски, мандарински. Управо завршава ново дело које садржи преводе 160 песама америчких песника од 1850. до 1980. године.

М. Сретеновић


Коментари1
d248b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboljub Savic
Dirljivo. Hvala organizatorima. Veze Srbije i Indonezije su neopravdano istanjene, posle davnih-privrednih, kulturnih i vojnih. [NIsam stigao da proverim istinitost informacije da je nas covek ucestvovao u stvaranju Indonezanskog jezika- Bahasa Indonesia, jezika intergracije preko 400 naroda i plemena i osnove stvaranja Indonezanske nacije.] S. Savic [Na privremenom radu i boravku ovde, vec 17 godina.]

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља