уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.06.2012. у 22:00

Промет пада трећу годину заредом

Купује се само најосновније Фото Д. Јевремовић

Обим светске трговине неће достићи ниво пре кризе још најмање четири године, показују најновији подаци Међународне трговинске коморе, а сличан тренд постоји и у Србији. У Републичком заводу за статистику кажу да од 2008. године, закључно са 2011, промет у трговини на мало у Србији константно опада.

– Промет 2008. био је 41 одсто већи у односу на 2005. годину. У 2009. години је за око 15 процената мањи у односу на 2008. годину, а када се 2008. пореди са 2011, пад износи готово 30 одсто. Иако немамо коначне податке за предузетнике у трговини на мало, промет за 2011. годину је процењен јер се ништа битно неће променити– наводе у Републичком заводу за статистику.

Занимљиво је да, због поскупљења у протеклом периоду, промети у номиналним износима у великим трговинама нису мањи, али реално су се истопили. Како незванично сазнајемо, у великим трговинским ланцима и до десет одсто у поређењу са мајом 2011. године.

Истовремено, просечан рачун код великих трговаца, односно вредност просечне куповине је на нивоу прошлогодишњег. Па како је онда промет опао? Зато што је, према подацима једног великог ланца укинута свака пета куповина. Закључак је једноставан – када се оде у куповину, пазари се исто колико и пре годину дана, али се ређе одлази у супермаркет. Тако је у минимаркетима просечан рачун око 450 динара, у супермаркетима између 600 и 700, док у хипермаркетима просечна куповина вреди око 2.000 динара.

Проблем је, међутим, много већи код самосталних трговинских радњи. Како напомињу у Унији послодаваца Србије, у кризи увек испаштају најмањи.

– Износ просечног рачуна у малим радњама се са 500 динара, колико је износио пре кризе, свео на свега 250. Осим тога, у прва два месеца ове године у Србији је затворено више од 800 предузетничких трговинских радњи и трговинских фирми које се воде као друштва са ограниченом одговорношћу. Битно је истаћи и да је на погоршање стања малих самосталних трговинских радњи утицала и уредба о ограничењу маржи на основне намирнице. Они нису могли као велики трговци то да компензују повећањем цена других производа, па су једноставно морали да ставе катанац – објаснио је Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца, додајући да је велики проблем трговине и сива економија.

– Примера ради, наши сарадници из Суботице су нас обавестили да у том граду послује 40 нелегалних радњи. То значи да има и оних који су, иако су затворили продавнице, наставили да послују у сивој зони – истиче Рајић.

У великим трговинским ланцима објашњавају и да је евидентна промена навика потрошача. Како кажу, између 20 и 25 одсто промета оствари се на акцијским снижењима, што је рекорд од почетка кризе, док како наводе трговци константно опада тражња за техничком робом. Навике потрошача прате и у агенцији за истраживања тржишта ГФК.

– Потрошачи најчешће купују у супермаркетима, њих 37 одсто. Готово трећина испитаника оставља највећи део прихода свог домаћинства у минимаркетима а 13 одсто потрошача и даље купује у традиционалним радњама. У поређењу са претходним периодом, знатан пораст су забележили супермаркети, док је већи пад забележен у велепродаји, типа „кеш енд кери” – наводе у агенцији ГФК.

Купац је, стога, постао драгоценији него икада, а трговцима као да понестаје маркетиншких акција којима би их привукли, па кампање личе једна на другу. Чим су у једном трговинском ланцу увели викенд попуст од десет одсто, то су одмах урадили и други. Након што су једни осмислили попуст за пензионере, придружили су им се и други. Сада се чека ко ће први да уведе такозване картице лојалности, популарне на Западу и у земљама окружења, попут Хрватске, које купцима доносе олакшице. Питање је дана када ће нам у супермаркету понудити и ову „погодност”.

После поразне статистике о паду промета, стигао је и податак Евростата који је пренео портал Euractiv Srbija, а по којем у нашој земљи преко 40 одсто кућног буџета одлази на храну, што је три пута више него у земљама Европске уније. Истовремено, подаци Евростата показују и да Европљани на плаћање рачуна за станарину, воду, струју и гас троше четвртину кућног буџета, док у Србији на комуналије отпада 16 одсто личне потрошње домаћинстава.

С. Деспотовић – И. Албуновић

Коментари8
734e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon Simonovic
Ta cela prica o uzimanju i cuvanju fiskalnih racuna,koja traje vec par godina(od donosenja famoznog zakona)pokazuje kako ljudi koji vode nasu drzavvu pojma nemaju,ne znaju gde i sa kim zive,i uopste se ni ne trude da to nauce vec svojom gluposcu(koja vise lici na bezobrazluk)samo iritiraju ovaj jadan vec potpuno sludjen narod.Zamislite sliku:Izlazi starija gospodja(da ne kazem baba,nije lepo)iz radnje,vuce kese,saplice se,naocare joj padaju,a iza ugla skacu kontrolori i traze joj fiskalni.Ona ne zna ni gde joj je glava,misli kako da se snadje za lekove koje nije nigde nasla,i gde joj je ceduljce sa zakazanim pregledima-a oni hoce fiskalni,Gospodja,kao prava dama ,kaze:"tu je u cegeru".Hoce li oni da preturaju po cegeru i traze ga?Ili ce da dignu ruke od corava posla(kao sto su do sada cinili)?Ili ce da oglobe nesrecnicu sa 1000d.?
DrJela Bisic
Uloga drzave(koju nasa,naravno,ne vrsi,zato i nemamo drzavu)je da1.odredi nadnicu koja mora da sluzi izdrzavanju radnika,i njegove porodice,a ne da bude neumesna sala.2.vodi racuna da interventnim uvozom odrzava niske cene namirnica(i drugih starteskih roba)kada domaci monopolisti(ili karteli)podivljaju.3,Da poreskom politikom izdrzava infrastrukturu i funkcionisanje nadgradnje(skolstvo,zdravstvo,policija,vojska,sudstvo itd itsl Ako drzava 1.stiti poslodavce u odredjuvanju plata2.stiti monopoliste u odredjivanju cena roba3.ne mari sa nadgradnju,njeno odrzavanje i razvoj-onda ta drzava mora da propadne,sto iz prilozenog i vidimo.
smena djurica
aj neno, promet nema nikakve veze sa platom radnika. ja kad udjem kupim ono za sta imam para. ovih dana manje, a pre je bilo za vise. to sto si ti malo placena je tvoj problem.
nena
Volela bih da neko od novinara pita trgovce kako ocekuju promet u prodavnicama poraste ako njhovi radnici rade za 150-200 evra. Gospodo gazde ako ste smanjivali troskove za plate logicno je da ce vam se to lupiti o glavu u vidu smanjenog prometa jer ne mozete ocekivati da vasi radnici rade za minimalac a trose kao da zaradjuju milijarde.
DrJela Bisic
Jednostavno resenje je da se ukine PDV(porez na promet,obucen u (carevo)novo odelo) i uvede oporezovanje imovineJunaci sive ekonomije tada ce placati poez na ono sto ne mogu da sakriju-potrosnju(kuce,automobili,letovanja,zimovanja,itd itsl)pa posle neka tvrde(i dokazuju)da su pare dobili na lutrijiInace porez na promet,koji se uvek slomije na ledjima potrosaca-dakle svih,pai najsiromasnijih je najnepravedniji porez,jer ga sirotinja(koja vecinu zarade trosi na hranu)placa najvise srazmerno velicini svog prihodaIstorijski gledano,uveo da je car Vespazijan,u vreme propasti Rimskog carstva,kada je drzava bankrotirala i bila napadnuta od varvara sa svih stranaNjegova primena i uvodjenje uvek su u istoriji bili znak deklinacije i propasti neke drzavePa tako i sada kod nas

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља