среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Повратак избеглица – процес без краја

Аутор: Душанка Станишићсреда, 20.06.2012. у 22:00
Напуштени објекти сад су легло корова и змија

Од нашег дописника

Сарајево У ратном периоду Босну и Херцеговину напустило је укупно око 2,2 милиона њених грађана, што је отприлике половина предратног домицилног становништва. Избегличку заштиту у преко сто земаља света затражило је више од 1,2 милиона људи, а нешто мање од милион их је расељено унутар БиХ.

Према подацима Министарства за људска права и избеглице БиХ из иностранства вратило се на своја предратна огњишта више од 1,1 милион БиХ грађана, док статус интерно расељених још увек има нешто више од 100.000 људи, јер је већина интерно расељених одлучила да настави живот у месту у које су дошли.

Током протеклог рата у БиХ делимично или потпуно уништено је око 470.000 станова и кућа, што је према неким проценама половина предратног стамбеног фонда. Највећи број тих објеката обновљен је углавном захваљујући страним донацијама.

„У досадашњи процес повратка, што подразумева обнову, односно изградњу избегличких стамбених објеката и инфраструктуре, као предуслова за одржив повратак, нису уложени милиони, него милијарде конвертибилних марака”, каже Драго Ковач, секретар у поменутом министарству и наглашава да заправо, нико и не зна стварну вредност инвестираних средстава.

Он за „Политику” наводи да интерес за повратком није спласнуо ни након скоро две деценије, што према његовим речима потврђује чињеница да је још око 300.000 људи исказало жељу да се врати у своју земљу, те да је за обнову порушених стамбених објеката поднесено нових 45.000 захтева.

Што се тиче враћања имовине БиХ може да послужи као пример, не само у региону, него и осталим подручјима широм света која су погођена сличним кризама, јер је „успела” да реши више од 99 одсто захтева и врати имовину њеним предратним власницима.

Нажалост, у БиХ и након толико година од завршетка рата егзистирају колективни центри у којима живи око 2.700 избегличких породица, а није мали број ни повратничких насеља која су у мраку, јер нема електричне енергије.

„Очекујемо да ћемо од Развојне банке Већа Европе добити кредит у вредности 40 милиона евра који намеравамо уложити у стамбено збрињавање људи који живе у колективним центрима”, каже Ковач и додаје да је и струја велики проблем, јер за електрификацију свих повратничких насеља потребно је више од 50 милиона конвертибилних марака.

Повратничка популација, бар кад је БиХ у питању, није више интересантна страним донаторима, а све су мањи и износи у домаћим буџетским касама који су намењени за финансирање процеса повратка. Резултат овакве ситуације је и одлука да се донесе нови закон о избеглим и расељеним који би обавезао све нивое власти да финансијски помогну решавање проблема ове популације. Ковач процењује да би тако било могуће на годишњем нивоу обезбедити 200 милиона марака.

У априлу ове године у Сарајеву је одржана донаторска конференција на којој је прикупљено 300 милиона евра за решавање стамбеног статуса избеглица у региону. Очекивало се да ће бити прикупљено 200 милиона више, јер је процењено да је са тим износом могуће, у наредне четири године, решити кров над главом за укупно 27.000 избегличких породица које живе на подручју БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске. Одређени износ новца, како су изјавили организатори конференције, обезбедиће ове четири земље.

Од планираних 500 милиона евра Србија, као земља која има највише избеглица, око 600.000, добиће 335 милиона, Хрватска 119, БиХ 101, а Црна Гора 27 милиона евра.


Коментари0
56a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља