недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Безнађе, беспуће и могући излаз

Аутор: Небојша Катићчетвртак, 21.06.2012. у 22:00

Према последњим подацима из новембра 2011. године, стопа запослености у Србији креће се око нивоа од 35 одсто. То је проценат становништва старијег од 15 година које има какав-такав посао. У том показатељу садржана је сва драма домаће економије и све што је о њеном стању потребно знати. Ова стопа одсликава безнађе и беспуће домаће економске политике.

Поређења ради, просечна стопа запослености у Европској унији износи око 64 одсто, с тим да ни у једној земљи ЕУ та стопа, бар до 2011. године, није мања од 55 одсто.

Пад стопе запослености у Србији је деценијски тренд и није узрокован светском економском кризом, већ пре свега промашеном економском политиком. Ову чињеницу држава негира и пред њом стоји немоћна и парализована.

У последњих једанаест година, Србија је исцрпла све рецепте из неолибералног арсенала. Приватизован је највећи део привреде – то није помогло.

Странцима је продато готово све што су желели да купе, по ценама по којима су то желели – ни то није помогло. Странцима се сада плаћа и за свако отворено радно место – ни то не помаже.

Србија је либерализовала увоз до бесмисла, снизила и готово укинула пореске стопе на добит – ни то није помогло.

Финансијски простор је препуштен страним банкама, као чуду знања и врлине – ни то није помогло.

Држава, привреда и грађани су се енормно задужили, огроман новац је ушао у Србију – ни то није помогло.

Чланови партија, њихови рођаци и пријатељи нашли су ухлебљење у државним и парадржавним институцијама, или у државним предузећима. Дошло је до масовног отварања непотребних административних радних места – стопа запослености и даље пада.

У оквирима владајуће економске парадигме, излаза као да нема. Не види се начин на који се било какав инвестициони циклус може покренути, не види се ко може бити генератор привредног раста. Економски систем који континуирано подстиче увоз, трговину, задуживање и потрошњу, мора завршити баш тамо где је Србија данас.

Држава Србија се необјашњиво наивно, усред рецесије, законски обавезала да ће јавни дуг држати на нивоу од 45 одсто БДП-а. Овакво ограничење је неодрживо и њиме је Србија осуђена на нову, дубоку рецесију.

Буџет се морао ставити под контролу и то није спорно, али је понуђено решење спорно. Буџет (у нешто поједностављеној подели) има две компоненте. Једна је трошковна и односи се на финансирање државе, њених функција и служби. Лавовски део буџета иде и на попуњавање празне касе пензионог фонда. Ове трошковне компоненте буџета се морају ограничити и самерити према економској моћи друштва. Њих је имало смисла везати (процентуално) за висину БДП-а.
Други, мањи део буџета је развојни, инвестициони, и никаквог разлога за његово нормативно ограничавање није било – поготово не у рецесији, поготово не у држави у којој су сви сегменти инфраструктуре (електропривреда, водовод и канализације, канали за наводњавање, путеви, пруге итд.), недопустиво запуштени и траже хитна улагања.

Србија ће и у 2012. години, по тренутним прогнозама, бити на самој ивици рецесије, са стопом раста око нуле. Ако се истраје на ограничавању буџета од 45 одсто БДП-а, то ће значити да од озбиљнијих инвестиција у инфраструктуру нема ништа. Стопа запослености ће или падати или стагнирати, а Србија ће само дубље тонути у кал, а можда и у анархију.

Препрека државном инвестирању није везана само за буџетско ограничење или условљавање Међународног монетарног фонда (ММФ). Да би држава инвестирала потребан је новац, али новца нема. Доток кредита из иностранства је практично затворен.

Банке су углавном незаинтересоване за финансирање привреде, поготово дугорочно и инвестиционо. Уз то, и висина камата дестимулише било какво дугорочно улагање. Банке најрађе позајмљују новац грађанима у виду кеш кредита, улажу у хартије од вредности Народне банке које немају никакву економску сврху, или финансирају дефицит буџета. Ниједан од ових облика кредитирања неће подстаћи привредни раст.

Како је финансијски систем доминантно у страним рукама, како се кредити усмеравају у складу с интересима банака, а не потребама развоја Србије, чини се да излаза нема. Као да је једина алтернатива у чекању да се нешто догоди – да „Фијат” проради, да се волшебно појави нека нова велика инвестиција, да се уђе у ЕУ. По свему судећи, то чекање је тренутно једина стратегија власти.

Љубазношћу аутора преузето са блога  http://nkatic.wordpress.com


Коментари21
ff5c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar milosavljevic
U clanku gospodina Katića sadrzana je sustina ekonomskog puta Srbije od 90-tih do danas. Kratkovidost, glupost, nemarnost za buduce vreme, gledanje isključivo ličnih interesa, gura ovu drzavu sve dublje u ponor. Da Srbija nema nikakvu industriju i da je ovoliko ljudi bez posla, zaista ne pamtim ovakvo vreme. U ovom trenutku ne vidim mogući izlaz, jada i gluposti sam se ovde dosta nagledao u zadnjih dvadesetak godina pa valjda i to utiče na paralizu razmišljanja.
DrJela Bisic
Cim je nazaposenost 65%a ne umire se od gladi na ulicama,znaci da siva ekonomija cveta
Некомпетентност ???
Не, него права суштина ове окоснице власти заправо удружење злобних са неспособним, приглупим, бескрајно уображеним, криминално неодговорним и лењим, које је, докопавши се групне власти, идиотски срећно што су им стране силе пружила могућност да се поставе изнад паметних и народа. Јасно само унутар Србије, јер би било где у свету били најурени после неколико дана. Овде су на тиху радост напољу обавили оно што се од њих и очекивало, успут преводећи само себе без ризика у Европу. Добробит земље заборављају тренутно након лицемерног изборног лагања, јер им то и није задатак. "Кривицу" овог народа уз подло исмејавање и лично богаћење не заборављају - ту су и задатак и награда. Што би се онда таквих тицало шта раде Србији и деци неких других? Граби и држи власт да те не открију, то је једино правило. То је и суштина овог проклетства.
Jovanka Voždovčanka
"Lavovski" deo budžeta ide na penzije, zato što dosadašnje vlade nisu htele da se "zamere" privrednicima, koji ne uplaćuju doprinose, i da ih, kaznenom politikom, ako treba, prinude na to. Drugi razlog je što je država "prisvojila" i ne pušta, imovinu građenu sredstvima Fonda PIO. Rešite ta dva problema, i rešili ste problem obezbeđenja sredstava za isplatu penzija. Zašto ne spomenuste onu, drugu, grupaciju, na koju se, za razliku od penzionera, nezasluženo troši lavovski deo budžeta? Mislim na sve one partijske "uhlebljenike" zaposlene, u zadnjih desetak godina, u državnoj administraciji, na radnom mestu "brisanje promaje" sa nadprosečnim platama. Sve ih pootpuštajte, i rešili ste još dva problema. Ratosiljali ste se (uglavnom) "lezilebovića", i uštedeli ste značajna sredstva.
srđan, sombor
A i da se malo nadovežem na tekst g-dina Katića u kome se govori o visokoj stopi nezaposlenosti kod nas. Kod nas u Somboru petkom izlaze naše lokalne "Somborske novine". Pre neki dan sam dao oglas za izdavanje stana, i danas je oglas objavljen, i do ovoga momenta (sada je skoro 14h i 30min.) niko mi se nije javio. To je do pre 3-4 god. bilo nezamislivo, prvoga dana bi se javilo bar 10-tak ljudi. Ali, pošto je u gradu privreda nikakva, malo ko negde radi, onda je jasno da ima i malo njih koji mogu da iznajme stan. Pozdrav iz Sombora

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља