понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Државне менице за инвестиције

Аутор: Небојша Катићпетак, 22.06.2012. у 22:00

Држава никада није сасвим немоћна и чекање не мора бити једина опција. Неке мере би се могле предузети одмах, без чекања.

Прва мера би морала бити укидање свих облика готовинског кредитирања грађана (кеш кредити, кредитирање преко картица и минусних салда на текућем рачуну). Ово би смањило притисак на цене, ослободило средства за привреду, а можда довело и до благог пада камата. Истовремено, смањио би се и број дужника-очајника.

Друга могућа мера спада у домен ризичног експеримента и радикално одступа од класичних догми ММФ-а. Држава би могла започети циклус кредитирања инвестиционе изградње издавањем сопствених меница којима би плаћала извођаче радова и домаће добављаче. У овом концепту нису потребна ни инострана средстава, нити задуживање код домаћег банкарског сектора.

Механизам је први пут успешно примењен у Немачкој 1932. године под канцеларом Шлајхером. Немачка је била у рецесији, одсечена од финансијских тржишта и суочена са армијом незапослених. У нешто модификованом облику, модел је наставио успешно да функционише и под Хитлером. Користећи овакву финансијску технику, Немачка је започела велику обнову инфраструктуре, као и програм наоружавања.

Поменути немачки модел би се могао пресликати и на Србију данас.

Министарство за инфраструктуру би, на пример, могло формирати предузеће за финансирање и координирање радова на инфраструктури. Ово предузеће би издавало менице за изведене радове, а менице би авалирала Развојна банка. Менице би носиле добру камату, могле би да се преносе и користе као средство плаћања. Камата би била стимуланс да менице што дуже остане у циркулацији. С друге стране, менице би се могле у сваком тренутку и безусловно дисконтовати код Развојне банке, чиме би поверење у механизам било додатно појачано.

Доспеле и дисконтоване менице Развојна банка би исплаћивала новцем који би узимала од НБС као крајњег кредитора. Једноставније речено – да, НБС би штампала новац. Министарство финансија би било дужно да по утврђеним роковима на крају откупљује емитоване менице и тако враћа узете кредите од НБС. Ово би омогућило и да НБС планира своје билансе и монетарну политику.

Логика овог приступа је да инвестициони циклус креира нову запосленост и привредни раст. Број људи који плаћају порезе и доприносе се повећава, а повећава се и општа потрошња која преко ПДВ-а попуњава буџет. Захваљујући расту буџетских прихода Министарство финансија добија средства из којих може вратити узети кредит од НБС. Камате које држава плаћа на менице остају домаћим предузећима које су у радовима учествовали, а не банкама и њихових страним власницима.

Овакво креирање новца не би требало да има инфлаторне ефекте будући да је тражња у рецесији мала и капацитети су неупослени. При томе, новац не иде у потрошњу, већ у инвестиције и стварање нових добара. Коначно и најважније, свака издата меница је покривена изведеним радовима или купљеном робом.

Сам механизам креирања новца на овакав начин, као и последице по монетарни систем нису битно различите од оних које проистичу инозадуживањем. Разлика је само у томе што држава више није у рукама страних кредитора и контролора, и не зависи само од њихове воље.

Овакво задуживање не доноси девизе, али не доводи ни до раста спољног дуга. Како је новац аутономно креиран, а не унет из иностранства, девизне резерве се неће повећати и динар ће морати да депресира. Ово јесте проблем, али пре или касније, озбиљна корекција динара је неминовност у сваком случају. У предложеном моделу, негативне последице депресијације биле би компензоване чињеницом да привреда ради и запосленост расте.

Овај начин финансирања инвестиција помаже и да се разбије банкарски монопол, а банке присиле на разумнију каматну политику.

Када финансира радове на овај начин, држава не мора расписивати међународне конкурсе. Она може водити развојну политику и овако креирана средства може усмеравати домаћим предузећима и тако их јачати.

Примена предложеног решење захтева стратешку визију и изузетан професионализам и владе и НБС. Подразумева и одлично пројектно вођење инвестиција, захтева одговорност и дисциплину у плаћањима и елиминацију корупције. Механизам се наравно може злоупотребити на много начина, али то није слабост механизма по себи. Има ли Србија воље, храбрости, кадрова и знања да се упусти у овакав пројекат и да се ослободи туторства ММФ-а?

Љубазношћу аутора преузето са блога http://nkatic.wordpress.com 


Коментари15
ab7ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Coma BL
Najzad da neko predlozi pa makar i toplu vodu. Nisam do sada cuo da je neko iz postojeceg establismenta ponudio nista slicno, bar ne u toj meri u kojoj je zatvorio celi sistem od nastanka para pa do konacnog vracanja iz pocetnog izvora. Problem , po meni , stvaranja para bez para zasnovan je na POVERENJU, a osnovni problem cele Srbije je u tome sto niko nikome ne veruje i svi rade po skracenom postupku, ako sam u sansi uzimam sve, sta ce sutra biti je posao za nekog drugog. Po istom principu se i sada formira vlada. Totalno nepoverenje i traze se metode na koji nacin da se zastitim od svih trenutno predvidljivih situacija u kojoj moja stranka moze da izvisi. Nadam se da ce na narednim izborima , koji ce opet biti PROTIV, naci se jedna stranka sa ljudima poput g-dina Katica.
ekopatriota ekopatriota
dobra ideja ali nedovoljna za nas jer mi moramo da izvozimo da bi dobili novac da bi mogli da vracamo nase dugove u inostranstvu sa nasim novcem koji bi kruzio kod nas kupili bi vreme nasi dobavljaci i radnici koji bi zaradili taj novac bi potrosili na stranu kvalitetniju robu i letovanja u inostranstvu kao sto se to i desilo sa novcem mbitela i nisa danas nemacka zaradjuje jer izvozi tehnologiju kvalitet i znanje netrazi ona za djabe inzenjere iz inostransva ona ima odlican menadzment,ekonomiste pravnike inzenjere ali njen kvalitet robe sve prodaje pogledajte samo sta u ostalim evropskim zemljama nije propalo opstala je samo najkvalitetnija roba mi trebamo da naucimo i da kopiramo izrael i japan one su uspesne zemlje zoto sto su uspele da preslikaju tudju tehnologiju a to danas rade i kina i indija
Vex PET
A gde je tu zarada za neku novu NIBENS grupu, ministra, njegove prve saradnike i ostale partijske drugove? Da bankari ostanu okracenih rukava? Taman posla! Ovo je samo jedan od odlicnih predloga g. Katica. Kakva razlika u odnosu na praznu pricu Mrkonjica, Dulica, Dinkica, Djelica, Djilasa... pa onda pozadinskih igraca Beka, Miskovica, tata tajkun-sin savetnik ministra koalicija...
mirko b.
Dobra ideja sa državnim menicama ima i svoje slabosti. Ako uspostavimo dobre mehanizme kontrole i odgovornosti za projektovanu politiku sa tačno odredjenim imenima i odredjenom odgovornošću možemo uspeti. To znači da ponovo moramo imati jaku i autoritativnu državu sa zakonima koji se poštuju. Pa mnoga privatizovana preduzeća traže povratak državnog vlasništva. Ne državno vlasništvo nego državu kao poslodavca i investitora samo moramo dobro razradit mehanizme protiv mita i korupcije državnih činovnika sa zaprećenim kaznama kao u razvijenim ekonomijama Kine, Japana, Južne koreje i slično. Neka država bude pošten poslodavac pa će i mnoga privatna preduzeća i preduzetnici potražit mesto u tom sistemu, sa najboljim normalno. Tako će mo vratiti i naše izgubljene kadrove po svetu koje smo oterali lopovskim mahinacijama ljudi bliskih vlast. Vlasti mora biti blizak samo onaj ko je vredan i pošten i zna da radi svoj posao. To bimorao biti naš izbor i perspektiva jer valjda i mi nešto znamo.
slobodan stanic
"DRZAVNE MENICE ZA INVESTICIJE" (N.Katic):Svakako je i ovo jedan od vec negde koriscenih modela i metoda. Ima dve velike prednosti:nezavisnost od stranih i "domacih" bankarskih institucij i sto drzava moze da kontrolise ceo obim i posla i menica i emisije za ovaj model. Jedini nedostatak ovog modela kada s je u pitanju nasa Derzava to sto mi nemamo mehanizme kontrole a ni dogovaranja ,kao ni mehanizme zastite od zloupotreba i jos sto je najgore , veliki broj skorojevica koji se cak nazivaju u "strucnjacima", ne misli da koristi nikakve oprobane modele,jer zaboga "svet i privreda pocinje sa njihovim dolaskom".Na veliku zalost to je nasa stvarnost. Pa pogledajte samo ovu "IGRANKU" OKO KONSTITUISANJA VLADE

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља