четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Исушивање срца „Амазона Европе”

Аутор: Владимир Вукасовићпетак, 22.06.2012. у 22:00
Копачки рит: Природа не познаје државне границе Фото В. Вукасовић


На обалама Копачког рита у Хрватској, најбоље очуваног влажног станишта биљака и животиња на Дунаву и најзначајнијег мрестилишта рибе у тој реци, изузев оног у њеној делти, понегде још стоје табле које упозоравају на мине недемонтиране након рата из деведесетих година. Међутим, највећу „бомбу” у Копачки рит, прибојавају се еколошке организације, могли би да баце планови Хрватске да регулише корито Дунава, од ушћа Драве и узводно до места Батина, с њихове стране границе према Србији, која се протеже дуж реке.

На деоници од 53 километра планирано је исто толико објеката за зауздавање меандрирајућег водотока. Циљ пројекта је повећање пловности у том појасу. Потенцијални нусефекат, сматрају еколози, био би делимично исушивање Копачког рита, чије бројне заштићене врсте зависе од слободног периодичног изливања Дунава. Поремећаји флоре и фауне би се могли прелити и на Горње Подунавље, заштићено влажно станиште у Србији, где обитава трећина биљака, половина риба и сисара, као и 63 одсто птица наше земље.

– Јединке орла белорепана, заштићене врсте која живи и у Копачком риту и у Горњем Подунављу, да само њих узмемо за пример, час су у Хрватској, час прелете у Србију. Тако функционише природа – преко државних граница. Забринути смо зато што и Србија намерава да спроведе сличне радове дуж свог дела Дунава, на дужини од 220 километара. Не може свако на својој страни да испарцелише реку, а да се то кумулативно не одрази на цео регион – каже Душка Димовић, из Дунавско-карпатског програма Светског фонда за заштиту природе.

Због регулације овог потеза корита Дунава, ниво воде у околини Копачког рита већ је знатно опао. У бунарима се у последњих педесетак година спустио барем три метра, каже Денис Склепић, власник пансиона у селу Каранац, надомак Осијека.

– Нико не би помислио да уништи Дубровник, заштићену културну баштину. Не разумем зашто онда неко смера да уништи Копачки рит, који је природно наслеђе, под заштитом је Хрватске, номинован је и за заштиту Унеска и представља срце „Амазона Европе”, резервата биосфере на Дунаву, Драви и Мури, који се протеже кроз пет земаља – Аустрију, Словенију, Мађарску, Хрватску и Србију. У Мађарској је сличан пројекат одбачен због противљења еколошких организација које су успеле да јавности предоче колико су овакве методе регулације реке застареле. Не би ваљало да Хрватска успостави супротан преседан за којим би се водиле остале земље – наводи Арно Мол, стручњак за воде из Дунавско-карпатског програма.

Студија о утицају радова на животну средину, у којој се закључује да опасности нема, радила је иста фирма која је пројекат и осмислила. Хрватска је студију проследила Србији, како јој и налаже међународна конвенција. Да ли Хрвати смеју да наставе пројекат какво год да буде наше мишљење о њему, у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања нису могли да одговоре, али кажу да свакако имамо право да наплатимо штету која би могла настати тим радовима. Тешко би се у новац прерачунало евентуално опадање биљне и животињске популације Горњег Подунавља. Било би и лицемерно тражити у том случају одштету када и Србија има своје пројекте регулације истог дела Дунава на којем би и Хрвати радили.

– Ништа нећемо учинити без консултација са стручном јавношћу и еколошким организацијама – каже Жанета Остојић-Барјактаревић, директорка Дирекције за пловне путеве Србије „Пловпут” и наставља:

– Пројектна документација за регулацију корита од Мађарске до Београда требало би да буде завршена на пролеће идуће године, а прва деоница на којој намеравамо да градимо је између Бачке Паланке и Новог Сада. Колико је регулација корита Дунава неопходна, најбоље је показао прошлогодишњи застој речног саобраћаја због ниског водостаја, који је трајао месец и по. Да смо раније имали новца да изведемо неке захвате, наш део Дунава би био плован и с таквим нивоом воде. Овако је привреда трпела велике губитке, којима треба додати и то што ће страни бродови који су тада били принудно усидрени код нас гледати да нас убудуће заобилазе.

Директорка „Пловпута” каже да се не може унапред претпоставити да је Хрватска предвидела превише грађевина за своју деоницу пута.

– Ти „чешљеви”, такозвани напери, уобичајени су у хидрограђевини. Холандија, која је врло напредна и у регулацији река и у заштити животне средине, има таквих објеката и по 2.000 на једном водотоку. Мноштво хидрорегулационих објеката је Србија подигла у Дунаву деведесетих година. Управо зато да бисмо се осигурали да нећемо нанети никакву штету, пре него што се упустимо у нове радове настојаћемо да урадимо анализу утицаја тих објеката на околину и установимо да ли је заиста опао ниво воде и како је то деловало на живи свет – каже Жанета Остојић-Барјактаревић.

Ако би српски и хрватски пројекти регулације корита претворили моћну реку у питоми канал, мање-више била би фиксирана и државна граница, за коју се још нисмо са комшијама договорили где је тачно на Дунаву треба зацртати. За сада, наша комисија за границе није од Дирекције за пловне путеве, кажу у тој установи, тражила пројекте за регулацију корита Дунава, ни наше ни хрватске.


Коментари1
a182a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Stanojević
Za 14 dana na Dubavu od Grocke do Slankamena ove godine sam videla samo 3 galeba 5 kormorana i 4 čaplje. Pre tri godine sam plovila kroz jata od nekoliko stotina ovih ptica na istoj relaciji. Nema nikakvih insekata nema vilinih konjica,muva,leptira. Nešto se dogadja sa prirodom a o tome niko izgleda ne brine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља