понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:56

Филм о Брису Татону

уторак, 26.06.2012. у 22:00
Борис Малагурски Фото А. Васиљевић

Филм „Претпоставка правде” (The presumption of justice), о трагичном страдању француског навијача Бриса Татона и судском поступку вођеном након тога, биће премијерно приказан у петак, 29. јуна у биоскопу Академија 28 (Немањина 28). Филм су режирали Борис Малагурски и Ивана Рајовић, мотивисани судбином двојице младића: Бриса Татона, страдалог у нападу Партизанових навијача на Обилићевом венцу, и Стефана Величковића, осуђеног на седам година затвора због учествовања у нападу.

„Бавили смо се инцидентом који се догодио 17. септембра 2009. године када је страдао Брис Татон, због чега сви грађани Србије треба да осете стид. Медији су, међутим, о том случају извештавали црно-бело. Анализирањем оптужнице и пресуде закључили смо да није све онако како нам је представљено”, каже редитељ Борис Малагурски, аутор документарних филмова „Косово: можете ли да замислите?”, и „Тежина ланаца”.

Ивана Рајовић додаје да су, по њиховом мишљењу, осумњичени младићи проглашени кривима пре него што су оптужени, а камоли осуђени, што је кршење тзв. претпоставке невиности.

„Као студента права занимао ме је овај случај у којем има доста нелогичности и контрадикторности. Осуђени Стефан Величковић имао је необорив алиби да није могао да учествује у тучи јер му је у том тренутку полицајац, у Македонској улици, писао прекршајну пријаву због непрописног паркирања. Полицајац је сведочио на суду, суд алиби није прихватио, и Величковић је, без обзира на недостатак материјалних доказа да се налазио на лицу места, већ три године у затвору. Пресуда, исписана на 400 страна, тешко је разумљива и самим правницима”, сматра Ивана Рајовић.

На питање да ли филм има за циљ да „раскринка” правни систем или да помогне младићу да изађе из затвора, Малагурски је одговорио да он нема интерес да држи ничију страну, да није навијач нити је икада у животу био на некој утакмици. „Пропусти су толико велики да ме чуди како већ о овој теми није снимљена емисија или филм”, каже Малагурски.

Саговорници и главни актери у њиховом документарцу су: Радмила Драгићевић-Дичић, вршилац функције председника Апелационог суда у Београду, који је донео правоснажну пресуду, Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва, Милан Шкулић, професор Правног факултета БУ, српски и француски новинари који су пратили случај и други. Са осуђенима нису добили дозволу да разговарају, а политичари, које су звали, нису се одазвали позиву.

Филм траје 40 минута. Редитељи кажу да је финансиран од донација обичних људи, без учешћа спонзора и филмских фондова. Прва пројекција је у петак у 20 часова, друга у 21.30, после сваке пројекције је дискусија.

М. Сретеновић


Коментари5
86858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dana sabo
Svaki srbin treba da se stidi pravosudnog sistema svoje drzave, to je pisac hteo da kaze...u mnogim slucajevima ne samo u slucaju B.T. u Grckoj je ubijen mladic, Srbin nema komentara, nema 140 godina zatvora??? propusti na svakom koraku svuda u svetu gde je neuredjen pravosudni sistem... molimo se da se promene dese ali ne po sistemu Pro Mene.
Драгољуб Збиљић
Заиста, како тачно рече, Мики и ја моигу да осећам велико жаљење, бол, чак и неку врсту посебног гађења због судбине човека који је страдао код нас. А заиста немам стида кад то нисам учинио. А нисам ни ја чуо да су се други по свету ситидели што су нас њихови хохштаплери онако бездушно гађали из ваздуха и убили недужних хиљаде људи по целој србији. А ако је заиста осуђен младић који није могао бити на месту зличина јер му је у то време милицинонар пиасао пријаву због паркирања, то је можда и већа трагедија од убиства човека. Несрећник Татон заиста је за велико жаљење и не може бити човек крив што се затекао на том месту када је страдао, а како би тек могао бити крив човек који се на месту страдања Француза није могао ни зуатећи. Страшна брука за наше судство, ако је иви у филму тачно. заиста је нхејаснозашто је суд одбацио сведочење милиционара. зар би милиоционар лагао да је тада недужном клладићу писао пријаву? И ђшто би лагао. Хитно би требало то преиспитати. крив мора бити оштро ос
miki12
Šta znači rečenica: "...da bi svakog Srbina trebalo da bude stid"? Ja mogu da osetim zgražavanje nad tim zločinom, ili ljutnju, ali ne mogu da se stidim, jer to nije delo mojih ruku, niti ljudi bliskih meni. Ni francuzi se mnogo ne stide za svoja nedela, niti drugi narodi. Naravno, jadan je taj mladić koji je nedužno stradao.
Nemanja
Radujem se svakom Borisovom filmu, jer me je odusevio svojom objektivnoscu i nepristrasnoscu, volim kad se gledaocu ostavi prostor da sam razmisli i donese zakljucak. Svaka cast!
dejan sakovic
Kakvi god da smo,evo radujem se sto su Ivana Rajovic i Boris Malagurski uradili film ovakve sadrzine....ima tu i ljudi dakle...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља