уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:45

Менице за покретање српске привреде

Аутор: А. Телесковићуторак, 26.06.2012. у 22:00
Нужна улагања у инфраструктуру

Ако држава нема пара, а домаћи и страни инвеститори због кризе оклевају да уложе новац – ко ће онда донети преко потребна средства којим може да се покрене привредни опоравак и повећа запосленост? За Небојшу Катића, финансијског консултанта из Лондона, одговор је врло једноставан: држава.

Инвестициони циклус покренуо би се тако што би Министарство за  инфраструктуру формирало предузеће за финансирање и координирање радова у овој области. Уместо парама, након што извођачи обаве посао, држава би им платила меницама које би носиле и добру камату. Издавале би се на период од неколико месеци или годину дана, за њих би гарантовала Развојна банка, а могле би и да циркулишу у привредном систему као средство плаћања. Ако се предузећу жури могло би меницу, пре истека рока, да прода Развојној банци. Али уз нешто нижу зараду. А одговор на питање где би се нашао новац којим би се менице и наплатиле јесте – у Народној банци. И то примарном емисијом, односно штампањем пара. НБС би била кредитор ове операције на тржишту. Међутим, крајњи финансијер оваквих инвестиција било би Министарство финансија које би било дужно да од централне банке откупљује менице па би се тако практично и држава раздуживала према НБС.

 

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, сматра да је највећа слабост Катићеве идеје то што може да креира инфлацију.

– Лако је емитовати менице, али је питање ко ће хтети да их купи. Да ли ће предузећа у овом случају имати поверења да ће те менице моћи и да наплате. И да ће на њима, после одређеног периода, моћи и да зараде. Јер, ако им зараду, на крају обезвреди инфлација, то ће да унесе додатну нервозу на финансијском тржишту. Мислим да је модел прилично ризичан – оцењује Грубишић.

Међутим, Небојша Катић, одговара да овакво креирање новца не би требало да има инфлаторне ефекте. Јер, како каже, тражња је у рецесији мала, а производни капацитети нису упослени.

– Инфлаторни притисци би се јавили уколико би, на пример, НБС одштампала новац који би отишао у буџет и од тог новца би се исплаћивале плате и пензије. На тај начин, паре би отишле у потрошњу, што би погурало цене. Овако, средства одлазе у инвестиције и стварање нових добара. Идеја је да се извођачима плаћа тек по завршетку обављеног посла, што значи да је меница покривена изведеним радовима – објашњава Катић.

Он признаје да модел који предлаже носи и неке ризике. Један од основних везан је за курс, односно тиме би се јавили додатни притисци на девизном тржишту. Међутим и тај ефекат може да се поништи. И то тако што ће се укинути сви облици готовинског кредитирања грађана (кеш кредити, кредитирање преко картица и минуса на текућем рачуну). То би смањило притисак на цене и ослободило средства за привреду, а новац би, уместо у потрошњу отишао у инвестиције, убеђен је Катић.

На питање да ли би то повећало државни дуг, Катић одговара позитивно. Али је битно то што би тај дуг био унутрашњи, а не спољни. Такође, држава би се паралелно са задуживањем и раздуживала, и то на домаћем уместо на иностраном тржишту. Могли би да се реализују инфраструктурни пројекти, као што су путеви и пруге, и тако би могла да се запосли домаћа грађевинска индустрија која, углавном, не испуњава стандарде страних кредитора.

Још неколико домаћих економиста подржало је ову Катићеву идеју. Један од њих је и Александар Влаховић, директор Економског института. По њему, држава би преко Гаранцијског фонда емитовала дугорочне обвезница за око милијарду евра, са приносом од четири до шест одсто годишње, које би могле да се користе као гаранција за кредите у финансирању инвестиционих пројеката. А када се кредит врати, трошак државе једино би била камата од четири до шест одсто.

– Могућ је и модел оснивања Развојне банке која би емитовала обвезнице од милијарду евра. Њих би купила Народна банка Србије, а средства би се користила за инвестиције – објаснио је Влаховић и додао да је суштина тих мера да се покрене привредни опоравак, а да се истовремено смањи задуживање државе.

О финансирању инвестиција из примарне емисије говорио је и Душан Бајатовић, функционер СПС-а. Ставове Небојше Катића подржава и Иван Николић, сарадник Економског института, који такође сматра да би НБС куповином хартија од вредности могла да упумпа преко потребни новац у систем. Баш као и Катић, Николић сматра да би то могло да се учини преко примарне емисије, односно штампања пара. Обојица подсећају да кад се држава, на пример, задужи у иностранству у еврима, тај новац да би ушао у буџет мора да се замени у динаре. А то се, опет ради код НБС преко примарне емисије. Само што тад нико не поставља питање штампања пара, каже Николић.

Зоран Грубјешић сматра да би препрека били важећи прописи, јер НБС нема овлашћења да брине о привредном расту, већ само о инфлацији. Иван Николић, међутим, каже да је могућност НБС да откупљује хартије од вредности већ на неки начин формализована. И то одлуком прилично компликованог назива – о утврђивању процента умањења,  односно увећања номиналне вредности хартија од вредности.

– Тиме се први пут уводи могућност куповине дужничких папира. НБС је досад могла искључиво да стерилише, односно усисава вишак новца из система преко емисије хартија од вредности. На овај начин моћи ће, уколико банкама понестане пара, да од њих откупи државне дужничке папире уз неки износ умањења. Тај новац банке би даље могле да пласирају привреди и грађанима, уз један услов. Да га не нуде држави – закључује Николић.


Коментари25
a5457
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Namera autora je dobra. Ali gde je problem? 1. NBS stampa novac 2. Tako odstampan novac putem menica ide do drzavnog preduzeca koje kontrolisu politicari Po kojim kriterijumima ce se finansirati projekti? Ko ce kontrolisati taj tok novca? Sta nam govore dosadasnja iskustva upravljanja drzavnim novcem od strane politicara? Ko ce da snosi teret? Opet svi mi! Poreski obveznici. Za koga? I zasto?
Милан Ника
Савет за ,,финансијског стручњака,,Погледајте мало анализе светских економиста и путеве излазака из криза попут Аргентине,Еквадора,Исланда( о којима се тако мало прича).Политичари који промовишу излаз из кризе тако да се само задужујемо,је апсурдан.Здрав разум говори сасвим другачије.Господине ,,финансијски стручњаче,, пођите од свог домаћинства,породице и замислите ситуацију у којој је држава.Па нећете ваљда код комшије,пријатеља се задуживати стално решавајући настали финансијски проблем у кући.Нормално је из неких својих породичних ресурса пребродите тај проблем.Тако је и са државом.
Милан Ника
Господине Катићу,пратим ваш блог.Не желите да се мешате у политику,али овакве идеје су спасоносне.Пронађите начин да овакве идеје и сличне нађу пут до оних који могу да креирају јавно мњење и изврше притисак на неразумне.Захвалан читалац
С и М
То јесте пут. Умртвљујући увоза свега и свачега без царине на рачун остатка девизних резерви или девизног задуживања до банкрота је стигао до самог краја. Ако икад дође до ЕУ, разговараћемо поново. Коме се не свиђа може да пронађе наш Кувајт (само не ЕПС и слично за провизије), обезбеди једно 1000 милијарди еура ратне отштете од НАТО "пријатеља" или бар у међувремену обезбеди моментални отпис овог дуга и довољну годишњу приступну донацију ЕУ. Захваљујем г. П.Л. на помоћи, са свим се слажем. Коме напољу и унутра користи колапс Србије је познато. Важно је сложно, озбиљно и без опструкција.
dejan
Nebojša , pokrenuli ste lavinu. Dali ste im opravdanje. Posle neuspešne privatizacije, neproduktinog zaduživanja, besmislenog trošenja deviznih rezervi sledi štampanje novca. Ko će i ko sme da im kaže sada da nisu najpametniji na svetu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља