субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.06.2012. у 22:00

Декомунизација историјских уџбеника

Уџбеници не иду у корак са стварношћу Фото Д. Јевремовић

Последња генерација Титових пионира ове године напунила је округло тридесет година и вероватно има кризу идентитета док преврће у рукама избледелу капицу са црвеном петокраком и слуша да је, према до сада прикупљеним подацима, 36.000 људи страдало или нестало после 1944. године, у миру, за време комунистичког режима.

Државне институције и јавност се већ дуже време активно баве рехабилитацијама, реституцијом, обештећењима жртвама комунистичког режима, откривањем локација тајних гробница. Како се у доба „декомунизације”, када се враћа имовина одузета од хиљада грађана, рехабилитују осуђени у политичким процесима (за сада их има око 2.000), обештећују Голооточани, трага за гробом Драже Михаиловића, изгледају школске лекције о некада неприкосновеном комунизму?

Бојана Лазаревић, наставница историје у београдској Основној школи „Владислав Рибникар”, каже да у уџбенике углавном није унето ништа о рехабилитацијама и одузимању имовине, али напомиње и да се овај историјски период обрађује на самом крају школске године у свега неколико лекција.

– Једини начин да се нека таква тема помене јесте ако ђаке то занима или ако су искуствено на неки начин повезани са тим. Појам рехабилитације је за основце потпуно нов. Њима је то интересантно само ако има везе са њиховим прецима или ако њихови родитељи, њихове деке или баке причају о томе, ако су то преживели. Партизани и четници се сада све више једнако третирају у уџбеницима. Када сам ја ишла у школу, тада су били заступљени партизани, па је дошао онај период деведесетих када је почело све више да се прича о рехабилитацији четника, а сада је то подједнако заступљено. У лекцији која обрађује период од 1941. до 1943. паралелно се прате кретања и активности и четника и партизана – наводи Бојана Лазаревић.

Биљана Милановић, заменик директора и професорка историје у Десетој београдској гимназији, каже да се уџбеници јесу променили, у њих је унето више информација и много је мање једностраности.

– Све, међутим, зависи од интересовања ђака, колико ћемо улазити у детаље и задржати се на неким стварима. Њих, на пример, готово да уопште не занимају рехабилитације, повраћај имовине, иако се то помиње у уџбенику, додуше уз назнаку да су ти процеси у току. Када говоримо о Голом отоку, то им није нарочито занимљиво, као што им је и кнез Павле интересантан, углавном само као отац Јелисавете Карађорђевић, али их његова рехабилитација и њене последице не занимају превише. Из тог периода, првенствено их занима равногорски покрет, детаљи око смрти Драгољуба Михаиловића, пошто се о томе доста говори у јавности. Ђаци су првенствено заинтересовани за оне догађаје који на било који начин могу да повежу са Србијом и њеном садашњицом, па тако са пажњом прате лекције о демонстрацијама 1968. године на Косову или 1970. године у Загребу, са обавезним питањем: „А шта је Србија тада радила” – каже Биљана Милановић.

Мере које се код нас спроводе, прошле су све бивше комунистичке земље, истиче историчар Срђан Цветковић, члан Комисије за тајне гробнице стрељаних после 12. септембра 1944. године.

– То је нормалан друштвени процес ако желимо да градимо демократско друштво на здравим основама. Морамо да се суочимо са природом режима из којег излазимо, нарочито у тим првим послератним годинама када су вршене нагле и револуционарне промене, када је примењивана репресија и насиље над разним слојевима становништва у циљу елиминације политичких, класних противника. Најмање што може да учини ова генерација људи и наше друштво је да се с тим суочимо, да проговоримо, омогућимо породицама које су патиле да сведоче о својој муци. То никако не значи негацију или умањивање антифашистичке борбе. Већина ствари о којима причамо десила се након завршетка антифашистичког рата. Враћање имовине, обештећења, рехабилитације, ако све то самерите са реалним бројкама које су биле, према броју људи који би требало да се обештете, рехабилитују, као и да им се врати имовина, то је заправо на нивоу симболике – наводи Цветковић.

Посебна је врста симболике да у истој држави, као угледни грађани, друштвене повластице уживају и један некадашњи високи функционер који је директно везан за Голи оток и један затвореник са Голог отока.

– Последице неће доћи за носиоце тог режима. Нико неће одговарати за те злочине иако су за оне ратне многи одговарали. Они који су заслужили друштвене привилегије, макар и нечасним радњама, који су учествовали у злочинима, никад неће бити изведени пред суд иако ће се можда учити о њиховим злочинима. Већина актера није међу живима, а они који и јесу су деведесетогодишњаци. Друштвени тренутак је пропуштен – каже Цветковић.

Јелена Чалија

Коментари12
92881
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vitomir Andjelković
Prekrajanje istorije je svetsko trend. Pa što to nebi bilo i kod nas. Ali ja da postavim samo jedno pitanje. Koliko vojnika regularne Vojske Kraljevine Jugoslavije, štp znog izdaje što zbog lošeg komandovanja, je zarobljeno, odvedeno u nacističke logore i tamo radilo, ubijeno ili umrlo do kraja II Svetskog rata? U kom udžbeniku istorije se taj odgovor može pronaći. Ta demokratska Nemačka i Crveni Krst u Ženevi ima tačne podatke. I to poimenično.
Fasisti su najveci antikomunisti
Unisitli su nam antikomunisti, drzavu, ekonomiju, zdravstvo, skolostvo, pa sto ne bi istoriju. Privatizovali su sve i sva sinovi "komunista" , ukljucujuci i Politiku(mozda zato Politika ne objavljuje antifasisticke komentare, ali objavljuje antikomunisticke). Sve, sve, sve samo ne komunizma, ali moze fasizam. Fasizam nekako ne smeta antikomunistima koliko im smeta komunizam. Hajde da najzad raskrstimo sa komunizmom, kao Estonija, Madjarska....Srbija. Nemojmo da budemo "bedni i neuspesna" zemlja kao Slovenija, koja stavlja partizane na kovanice. i cuva sve partizanske spomenike. Budimo antikomunisticka zemlja kao Estonija i Madjarska gde se raskrstilo sa komunizmom, pa su crvene kosulje zabranjene, ali crne i braon kosulje su ponovo u modi, a dug zemlje nece ni unici moci da vrate. Ne budimo ideoloski "nepismeni" komunisti, bolje da da smo ideoloski "pismeni" kao antikomunisti kojima ne smeta ideologija koja ih smatra nizom rasom i rado bi Srbiju vratili u 41'.
Djordje Konjikovic
Dovoljno je pogledati UDZBENIKE ISTORIJE za 8 razred osn. skole i uveriti se u promene. Uopste nisu osporene tekovine socijalizma : dinamican razvoj, puna zaposlenost, samoupravljanje, medjunarodni ugled . . . Ono sto je promenjeno, to je onaj visedecenijski hvalospev komunistima - revolucionarima. Oni su prikazani u realnijim bojama : izbacene su ili skracene price o partijskim kongresima, diktaturi proletarijata, 7 sekretara SKOJa, prvoj ustanickoj pusci 7 jula, odusevljenim radnicima i seljacima . . . Objektivnije su prikazani drugi antifasisticki ili nacionalni pokreti kao i zivot obicnih gradjana kako pod nemackom okupacijom tako i pod Titovom diktaturom. Proces koji traje.
t tanasy
i dekomunizacija istorijskih udzbenika je jedan od uslova za prijem srbije u EU. jer, kapitalizam je nepobitno demokratsko drustvo, koje uopste i nikada nije bilo krivo za nestale ili desetkovane nacije i drzave. "kriva je levca" a levca je srbija i i zato mora da se dekomunizuje.
DrJela Bisic
Mi mo(vajda)jedina(post)komunisticka zemlja koja nikada nije rascistila sa komun prosloscuDrugovima smo omogucili da postanu kapitalisti,promenili nesto zakona koji se ticu vlasnistva nad kapitalomIzvrsili privatizaciju tako sto su cenjeni drugovi,komunisti,bivsi direktori(koji bez moral-polit podobnosti to nikada ne bi postali)pokupovali(parama koje su od nas opjackali u komunizmu)cesto)ista preduzeca koja su,pre toga,namerno upropastiliZato se lustracija uopste ne spominjePosto oni cuvaju za rezervu da opet(voljom naroda,naravno,kao i prvi put)vrate komnizam,ako im zatreba,to se mlade generacije drze u mraku u pogledu prave prirode komunizma,kako bi,neupucene,pozelele povratak na staro,na Titu i njegov sistem,u cije vreme se "tako lepo ziveoOvaj podmukli plan je pospesen ideoloskom nepismenoscu naseg naroda,koji je u toku procesa komun inustrujalizacije uglavnom prvi put video grad,ziveo u njemu,odlazio u sindik odmaralista,zloupotreblj bolovanjaSta rade profesori istorije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља