четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Три професора ипак иду у пензију

Аутор: С. Гуцијансреда, 27.06.2012. у 22:00
Милан Подунавaц, Драганa Дулић и Ненад Кецмановић (Фото Фонет/Mедија центар/ФПН Бањалука

Тајним гласањем, Сенат Универзитета у Београду одлучио је јуче да не продужи радни однос за још три године професорима који су напунили 65 година – др Милану Подунавцу и др Ненаду Кецмановићу са Факултета политичких наука и др Драгани Дулић, са Факултета безбедности. Овој одлуци је претходила вишечасовна бурна расправа, као и продужење радног односа „брзинским” јавним гласањем за 16 професора са других факултета.

Како се чуло, против реизбора ова три професора стигло је доста примедби студената и разних удружења, па је Сенат на претходној седници вратио ове предмете матичним факултетима на поновно одлучивање. Факултети су остали при свом ставу, што је изазвало буру незадовољства дела академаца и чланова Сената.

Примедбе на реизбор др Ненада Кецмановића односиле су се на чињеницу да је он декан и на факултету у Бањалуци и да не може да буде стално запослен на два места са 100 радног времена. Декан ФПН др Илија Вујачић је рекао да је професор понудио оставку на место декана и да жели да остане на ФПН-у.

Када је реч о др Милану Подунавцу, достављена је петиција коју је потписало две хиљаде студената који су бунт покренули и на друштвеним мрежама, са аргументом да је реч „о професору који има лошу комуникацију са студентима, неразумљив уџбеник, против којег студенти демонстрирају годинама”.

Проректор УБ др Марко Иветић је навео да се у приговору Синдиката „Просвећеност” наводи да су студенти професору Подунавцу давали најниже оцене за његов рад и да иза петиције стоји хиљаду студената са именом и презименом и матичним бројем.

Декан Вујачић је показао лист са оценама професора Подунавца на којем је најнижа оцена 4,29, на шта је продекан Правног факултета др Милан Шкулић рекао да овде неко чини кривично дело ако студенти тврде да су дали „двојке”, а на Сенату су приказане „четворке”.

Др Драгани Дулић је замерено због „расне дискриминације и политичких ставова везаних за бомбардовање Србије и акције ОВК” у хрестоматији коју су користили студенти безбедности, па су жалбе између осталих послали и Савез логораша Републике Српске, Светска организација Рома...

Декан Филозофског факултета др Весна Димитријевић је рекла да је питање ко све има право на приговор, јер су неки од њих садржали националистичке и хомофобне изјаве, док је декан Електротехничког факултета др Миодраг Поповић нагласио да Сенат не сме да доноси одлуке на основу политичких критеријума. „Све примедбе су синхронизоване из једног центра. Овде треба да владају академски, а не политички критеријуми”, додао је декан Економског факултета др Марко Бацковић.

Професор Математичког факултета др Александар Липковски је рекао да је др Дулић као уредник спорног зборника имала врло једностран избор текстова, док је декан Вујачић рекао да је пренето више различитих мишљења, од којих ниједно није лични став уреднице.

Декан Машинског факултета Милорад Милованчевић је, како је рекао, у име „машинаца” из принципа јавно гласао „против” у свим јучерашњим предлозима за продужење радног односа, уз објашњење да се овај „лекс специјалис” односи само на професоре и да нема говора о подмлађивању Универзитета. „Само чујемо мој предмет, мој уџбеник, мој кабинет, нико још није рекао моји студенти”, додао је др Милованчевић.

Од 36 присутних чланова Сената, за реизбор су била потребна 24 гласа „за”: др Подунавац је добио 18, др Дулић 15, а др Кецмановић 14.

Професори којима није продужен радни век нису желели да дају изјаве за медије после седнице, а нису знали ни да нам кажу каква је даља процедура и да ли постоји могућност жалбе или евентуално судског поступка.

Сенат је без расправе, у оквиру ове исте тачке, одбио да продужи радни однос групи професора са Филолошког факултета, уз образложење да овај члан закона не важи за ванредне професоре.

Како се чуло на седници, неопходно је да се овој проблематици посвети посебна расправа, јер је очигледно да се члан закона, који је предвиђен као награда за најбоље наставнике, претворио у средство за одлагање одласка у пензију, чиме се не стимулишу млади научници.


Коментари26
ca401
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stana Petrovic
Zakonskom regulativom o vis. obrazovanju NID uređeno je da prof. univerzitete i naučnim radnicima- istraživačima sa 65 starosti prestaje radni odnos, osim onih u zvanjem emeritusa. Bavljenje politikom je lićno opredeljenje svakog čoveka ali NE i na univerzitetu i to bi trebalo da bude moralni kodeks svakog profesora. Međutim u Srbiji mnogi profesori koriste univerzitet za svoju stranačku i politicku karijeru i dobru zaradu na "partiskim zadacima" poput radu na važnim vladinim dokumentima i dr. Elem ima izuzetno vrednih i nadareh ljudi i njih treba svakako zadržati i duže u radni odnos, ali to pravilo NE SME DA VAŽI ZA. jer nam mladi i sposobni odlaze u svet. Osim toga mnogi profesori su svoje zvanje stekli radom svojuh asistenata i saradnika, koji su ih dopisivali na radovuma a koje nisu ni pročitali. Zbog toga treba svakao najbolje profesore ali i menjati sistem vrednovanja nastavnog i naučnog doprinosa svakog profesora i istraživača pojedinca.
nikola v.
@ @nikola v. -dejtonski nesporazum | 28/06/2012 23:26 Opet vi o tome kako univerzitet izgleda u SAD! Oni i mi smo nebo i zemlja! Jeste, Comski se bavio anti-ratnom propagandom i hapsen je i zatvaran vise puta, FBI ga je na Univerzitetu u Kaliforniji hapsio u amfitetatru pred 2000 studenata. Bertran Rasel, jos cuveniji engleski filozof, je isteran iz Univerziteta u Kembridza i robijao je pola godine zbog anti-ratne propagande medju studentima u toku 1. svetskog rata. To je civilizacija, to su uredjene zemlje i tako se tamo radi, jer je bavljenje politikom na univerzitetu ZABRANJENO! A u Srbiji, u svecanim fakultetskim salama profesori-komunisti od 1950 do 1990 drze svoje partijske sastanke, a kada im je to zabranjeno oni izadju na ulice i provedu 90te na ulicama, pri tome tesko zloupotrebljavajuci svoje studente. I vi spominjete kako se radi u SAD! U SAD, Engleskoj i drugim zemljama se isteruje sa fakultet zbog politike jer se to smatra zloupotrebom studenata.
@nikola v. -dejtonski nesporazum
Ne ulazim u sustinu ( kompleksna je - slazem se vise misljenja: profesori treba da dokazu svoj naucni kvalitet, da osposobe naslednike, da imaju kapacitete da izvrasavaju svoje obaveze,...) samo u detalj - politika. Primer , verovatno i Vama poznat - Noam Comski ( MST). On nije gradio svoju karijeru na politici , ali politikom se bavio tokom cele (skoro) svoje karijere. Postao je poznat kao lingvista, a jos poznatiji kao aktivista. I Kinsidzer je bio profesor na Harvardu pre nego sto je postao profesionalni politicar (gde se i vratio kad je zavrsio politicku karijeru)
nikola v.
@Miro Markovic | 28/06/2012 17:59 Lepo je da pominjete SAD i to da tamo profesori mogu da rade do stote! Tacno! I ja sam za to da se tako nesto uvede u Srbiji negde oko 2100 godine. Prvo, u poredjenju sa SAD, nasi profesori NE RADE NISTA! Dosta godina ce proci da nasi profesori prvo pocnu da nesto rade, pa tek onda da njihov rad lici na rad americkih kolega i verujem da ce oko 2100. godine oni moci da urade bar deo onoga sto se u SAD radi. Da bi se ovo i ostvarilo, nekoliko uslova mora prvo da se ispuni: 1) potpuni raskid sa samoupravljanjem na univerzitetu i ukidanje svih novotarija koje su u od 45' do danas uveli komunisti; 2) zabrana bavljenja politikom na univerzitetu i ostro sprecavanje da medikriteti koriste univerzitet kao odskocnu dasku za svoju politicku karijeru ili da iyigravaju transmisiju politickih stranaka. Kada se desi sve gore navedeno, onda neka se javljaju oni koji propagiraju "kako univerzitet izgleda u SAD".
MiT TiM
Miro Markovic | 28/06/2012 17:59 Postovani, ako jedan profesor za vreme svog radnog veka nije, kao sto vec neko rece, uspeo da osposobi sebi naslednika, onda tek ne treba da mu se daje mogucnost da dalje radi, jer je on pokazao da nije "sposoban" ili iz sebicnosti nije "stvorio" sebi naslednika. Sta kad neko naprasno umre kao sto se desava i to, na zalost jos nije za penziju po zakonu, jel znaci da taj predmet "ne ume" niko dalje da vodi? Svako jeste i treba da bude zamenljiv u svako vreme bez obzira na sve druge realne kvalitete i u svakom poslu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља