понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:37
47. КАРЛОВЕ ВАРИ

Мале тајне велике британске даме

Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 02.07.2012. у 22:00

Карлове Вари – Пре неколико година Хелен Мирен (1945) се заплакала на пријему који је, њој у част, био приређен у Бакингемској палати када је из руку британске краљице примила орден уз који иде и титула Даме.  Њена инаугурација била је пропраћена у медијима широм света, јер је ова славна глумица, коју памтимо по улогама у телевизијским серијама попут „Сумње” или у филмовима као што су „Ничији син”, „Лудило краља Џорџа”, „Госфорд парк”, „Краљица”, миљеница филмске планете. Снажна драмска глумица, али и изненађујуће окретна и као комичарка, што је показала у филму „Девојке са календара” Нејџела Кола, па и у најновијем филму Иштвана Саба, у психолошкој драми „Врата”, Миренова је стигла на 47. Карлове Вари фестивал, на којем јој је уручен „Кристални глобус” за животно дело.

И у филму „Врата” Иштвана Саба сте наги, али на сасвим другачији начин од оног виђеног у филму Најџела Кола?

Да, али то је другачија врста нагости јер је реч о емоционалној огољености. С друге стране, у Сабовом филму је и моје лице наго! Ово је прва улога у мојој каријери у којој сам без капи шминке. У „Девојкама са календара” у појединим сценама сам била буквално потпуно нага, заједно са осталим  времешним „девојкама” са којима сам играла у овој филмској комедији.

Је ли Сабов позив да снимате у Мађарској и играте са мађарским и немачким глумцима, па и Јиржијем Менцлом у малој улози, био за Вас изненађење?

Пријатно изненађење, прилика која се не одбија! Не одбија се сарадња са добитницима „Оскара” Иштваном Сабом и Јиржијем Менцлом, европским филмским легендама. Не одбија се ни тако добар сценарио према роману Магде Сабо (није у роду са Иштваном, прим. аут.), тако изазовна прича о једној старој мађарској, мистериозној кућној помоћници која крије многе тајне.

Мрачне тајне из Другог светског рата?

И публици у Карловим Варима и мађарским и чешким новинарима сам најискреније рекла да је улога кућне помоћнице Емеренц, која је током рата, када је била девојка, радила у јеврејској кући, једна од најтежих коју сам икада играла. Можда то на први поглед не изгледа тако, али заиста не претерујем када кажем да ми је било тешко, јер је одговорност била огромна. Одговорност да одиграм лик жене у Мађарској, централноевропској причи, што мени није блиска територија, баш као што ми није толико блиска и позната историја овог подручја, нити током Другог светског рата нити у периоду комунизма. У том смислу, заиста сам била „кратка” са знањем.

И како сте решили проблем са „незнањем”?

Препустила сам се Иштвановим рукама, његовом ауторитету и његовој благости у раду са глумцима. На томе сам му бескрајно захвална. Баш као што сам захвална мојој партнерки у филму, немачкој глумици Марти Гедек, са којом сам постала велика пријатељица. Да је којим случајем она рођена негде на енглеском говорном подручју, сигурна сам да би била велика звезда.

На самом свечаном отварању фестивала осврнули сте се на филмски свет који је у основи мушки?

И јесте! Филмски сет је мушки свет, у то сам се уверила још у својим раним глумачким данима, када сам стално била окружена мушком братијом. Зато сматрам да је Иштванов филм „Врата” један од ретких филмова о женама, и то о две жене – о кућној помоћници и њеној газдарици, па и Марта Гедек и ја треба да смо бескрајно захвалне што смо захваљујући Сабу „прекршиле” оно чувено филмско правило да на један женски лик иде пет до десет мушких.

Тако је било и у Фрирсовој „Краљици”?

Па наравно! Тако је било и са мојом филмском краљицом, а тако је и са британском краљицом која и јесте „острво” у бескрајном мору мушких властодржаца. Што се моје улоге у Фрирсовој „Краљици” тиче, ја сам још у фази читања сценарија помислила да то треба да одиграм једноставно, као портрет. Заправо, као свој лични портрет, а Фрирс се са тим сложио, а нико са двора нас није у томе ометао. Можда је зато тај филм био толико уверљив и успешан.

Колико сте у припремама за своје различите улоге инсистирали на блискости са реалношћу?

Моји ликови су најчешће блиске реалности, а реалност је као што знате често веома блиска карикатури. Реалност је карикатура, то сам научила радећи веома дуго овај посао који захтева да посматрам пажљиво свет око себе из којег црпим идеје за реализацију ликова које играм. Ако посматрате тај свет око вас, видећете да је карикатуралан. Међутим, да би тај свет био пренет на филмско платно, мора бити мањи од стварности, јер само тада вам људи верују. У супротном, за њих би било превише, јер су људи склони негирању реалности, непризнавању својих мана или мана себи блиских.

Као Дама не припадате ни једној женској организацији, рецимо Женском институту?

О мој Боже, то је један од најјачих политичких лобија у мојој земљи. Онај који има подршку Женског института, тај може да рачуна на политичке победе, јер жене чине велики део бирачког тела. Те жене су веома јаке и моћне и на политичкој сцени и у владиним кабинетима, важним привредним институцијама подједнако као и у својој кухињи. Имају велики ауторитет и поверење. Ја нисам „клупска” особа, нисам уопште. Нисам „активисткиња” те врсте. Не идем чак ни у ноћне клубове од своје ране младости. То не значи да сам недружељубива.

Још увек сте чешће у Лос Анђелесу него у Енглеској?

Мој муж Тејлор Хекфорд ради тамо као филмски редитељ, али ја не могу рећи да је Лос Анђелес моја база. Имамо тамо кућу, тамо повремено живим, али није мој прави дом. Моје све је Енглеска. Свако моје зашто је дефинитивно у Енглеској.

Са својим супругом сте снимили филм „Љубавни ранч”?

Да, о првом легалном борделу у Невади! Одувек смо Тејлор и ја тражили пројекат у којем бисмо заједно радили, али нисмо успевали да пронађемо финансијере. И онда се једног дана Тејлор појавио са „Љубавним ранчом” и мени се ова прича невероватно допала, тако да смо после много година поново радили заједно.

----------------------------------------------

Са Хопкинсом у новом филму

Гледаћемо Вас уз сер Ентонија Хопкинса у филму о Хичкоку?

То је биографски филм о највећем филмском хероју и заиста не могу да замислим никог другог до Ентонија Хопкинса у улози Алфреда Хичкока. Срећна сам што играм Хичкокову супругу Алму Ревил, која му је била и најблискија сарадница, сценаристкиња и асистент режије, са којом је имао ћерку Патришу. Чињеница да играм са Ентонијем чини ми посебну радост, јер он и ја имамо веома слични бекграунд. Играли смо у истом британском позоришту, отишли у Америку и снимамо први филм заједно!


Коментари0
7bb62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља