понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.07.2012. у 22:00 Оливера Поповић

Донори органа на етичкој провери

Загорка Бу­ба­ња је да­ла бубрег свом сину Миомиру Фото Драган Јевремовић

Загорка Бубања (64) из Берана је пре месец и по дана дала бубрег свом сину Миомиру (40), који се успешно опоравља после трансплантације на Војно-медицинској академији у Београду. Пошто је орган добијен од живог даваоца, овај случај морао је да буде представљен на Етичком одбору ВМА. Одбор, који чини 11 чланова, треба да провери да ли се поштује закон, али и да отклони и најмању сумњу у било који други мотив за давање органа, осим хуманог.

– Доктори су ми све објаснили. Рекли су ми да ми здравље неће бити исто као пре операције, али ја сам све то добро поднела и никакав страх нисам осећала, као да идем на свадбу, а не на операцију. Срећна сам што сам сину дала бубрег. Не знам зашто људи иду у Русију или у друге земље, када трансплантација може да се уради и код нас, каже Загорка за „Политику”, додајући да се све време само бринула да јој лекари у детаљним испитивањима не открију неку болест, па да онда не може сину да да бубрег.

Председник Етичког одбора ВМА и начелник Клинике за неурологију, професор др Ранко Раичевић, за „Политику” објашњава да је циљ овог тела да обезбеди законитост тј. да се не прекораче норме којима је регулисана област трансплантације. Додаје да је један од основних постулата нашег законодавства и медицине да је трговина органима строго забрањена.

У последње време, међутим, Србија је у неким западним медијима била представљена у негативном светлу када је реч о уступању органа за трансплантацију од живих донора, уз причу да одређени људи продају бубрег за 20.000 евра јер су без посла и сиромашни.

– Прича о трговини органа у Србији је бесмислица и помишљам да то на Западу некоме служи да попуњава новински простор. Код нас продаја бубрега за новац није изводљива, јер не видим која би наша здравствена установа могла да то ради илегално, јер узимање органа не ради један човек, већ екипа од 15 професионалаца, који неће своју част ставити на коцку. Међутим, постоји могућност да неко из социјалних разлога отпутује у неку земљу у којој ће продати свој бубрег – став је др Раичевића.

Он појашњава да у Србији живи давалац може да буде свака здрава особа, али прималац може да буде само особа у јасном сродству са даваоцем.

– Нема ту уступања органа „на реч”, већ је све строго документовано, са личним картама, изводима из матичних књига рођених и венчаних, а ради се и генска типизација. Много пута је наш одбор одбио да да сагласност за узимање органа. И донор и прималац потписују пристанак о трансплантацији и све мора да се ради по закону – каже др Раичевић.

Данас члан, а некада и сам председник Етичког одбора, професор др Горан Кроња обавио је 250 трансплантација бубрега. Он каже да је понекад одбор био суочен са ситуацијом да је неки случај у складу са законом, али не и са етиком.

– У неким крајевима Србије постоји толико снажан патријархалан однос у породици да је укључен у све области живота, па чак и у одлуку о давању органа за трансплантацију. Тако, једна особа може због патријархалних односа бити обавезана да да орган, иако се лично не слаже, плаши се или је подозрива према томе. На пример, једна од пет сестра обавезна је да да бубрег брату. Наш циљ је да тако нешто откријемо и одбијемо такву помоћ – објашњава Кроња.

Опрез је потребан и у супружничким односима, јер како додаје др Раичевић, када један супружник даје орган другоме, може да упадне у такозвани „емотивни кавез”.

– На одбору вагамо и такве односе и водимо разговоре у којима им до детаља објашњавамо све аспекте случаја. Некада разговор траје 15 минута, а некада и дуже од сат времена, ако посумњамо у праве мотиве давања. Не можемо ниједан случај одобрити док не разрешимо све сумње и дилеме – кажу наши саговорници.

Др Раичевић појашњава да се сваком даваоцу органа, прво, објасне сви ризици операције – да може да умре током операције, да може доћи до одбацивања бубрега, да особа може да се разболи од неке друге болести јер су након те интервенције, ипак, осетљивији и подложнији неким обољењима.

– Интерес је да се штити донор, јер само он може да буде оштећен. Прошле године смо разматрали 22 захтева за оцену етичности трансплантације бубрега – наводи др Раичевић.

Наши саговорници подржавају акцију „Продужи живот“, али наглашавају да је уз подизање свести о потреби завештања, потребна и промена закона којим ће бити предвиђена такозвана претпостављена сагласност – да је свака особа давалац органа у стању мождане смрти, изузев ако се за живота није изјаснио да је против узимања органа, што је „шпански модел”.

Професор Кроња каже како је веома тешко и непријатно водити разговор са породицом, чији је члан у стању мождане смрти, а траже се органи за трансплантацију.

– Тај разговор је нужан, али непријатан. Ја сам изгубио сина, али сам га у име хуманости често у таквим разговорима помињао да бисмо добили драгоцене органе, који су за некога једини спас. Не могу се трансплантације свести на волонтерски рад појединаца, већ то мора да буде широка друштвена активност – додаје др Кроња.

Коментари0
859c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља