четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Ров на Калемегдану из деветог века

Аутор: Далиборка Мучибабићчетвртак, 05.07.2012. у 22:00
Археолошки локалитет комплекс Источна капија:до сензационалног открића дошло се претпоследњег дана овогодишње кампање истраживања (Фото Д. Јевремовић)

Претпоследњег дана овогодишње кампање истраживања Источне капије у Доњем граду Београдске тврђаве, археолози су наишли на прворазредно откриће – остатке великог рова који се пунио водом, а са чије се предње стране вероватно налазила палисада, односно грудобран од балвана. Тако је потврђено оно што се до сада само претпостављало – да је на том потезу између 9. и 13. века постојало утврђено словенско насеље.

– Открили смо систем одбране Доњоградског насеља у раном средњем пре него што је деспот Стефан Лазаревић почетком 15. века подигао бедеме. Од 1968. године када су почела истраживања на тврђави нисмо имали ниједан материјални доказ наше претпоставке да је Доњи град морао бити брањен и пре 15 века. Испод рова пронађен је наставак римског бедема, чије смо делове откривали и раније али сада први пут у Доњем граду. То указује да је у средњем веку примењен римски систем одбране, само са великим дубоким ровом уместо бедема – објашњава др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања на Београдској тврђави.

Истраживачи Археолошког института нису се надали да ће већ први радови на локалитету Североисточни фронт – простору између капије Карла шестог и Видин капије резултирати сеназационалним открићем.

– То у овом тренутку не изгледа наручито атрактивно, мали откопани простор са крхотинама керамике али вредност тог научног открића је огромна. Ово је велики искорак према којем тек треба осмислити будућа истраживања која ће заокружити слику Доњоградског насеља у раном средњем веку. То не значи да ћемо већ следеће године моћи да кренемо у освајање те територије. Али овај простор мора бити сачуван за археологе, тако да се не сме допустити, као што се причало, да се на њега прошири зоолошки врт – изричит је др Поповић.

Пре него што су се јуче њихова „маштања обистинила на јави”, истраживачи Археолошког института су претходне три недеље завршили ископавања Источне капије у Доњем граду. Реч је о комплексу који је настао у првој половини 15. века, а прву капију у том делу Београдске тврђаве подигао је деспот Стефан Лазаревић.  

– Испред капије формиран је барбакан са две полукружне куле које су биле снабдевене топовима што је у то време представљало највећу иновацију.  Кроз капију се пролазило све до почетка 18. века, када су Аустријанци урадили нову, капију Карла шестог. Источна капија је била добро сачувана до 1944. када је погођена у савезничком бомбардовању и до темеља разрушена. На тим рушевинама су обављена археолошка истраживања и пронађени су њени остаци. Део је конзервиран, а ове године нам је био циљ да се спољна страна капије открије како би у будућности могла да се реконструише. Откривена је и стара ескарпа куле, косо ојачање њених темеља, које потиче из прве половине 16. века, када су Турци заузели Београд и делове фортификације су ојачали. Нисмо све до сада знали ни да је ескарпа разрушена у бомбардовању – истиче др Поповић.

Овогодишња истраживања на Београдској тврђави биће завршена за седам дана, а град је са 700.000 динара финансирао радове. Од 60 хектара тврђаве, споменика културе од изузетног значаја, проучено је око седам одсто, што је како каже Поповић, у археолошком смислу огроман проценат истражености.


Коментари9
31cf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан Ђорђевић
Зашто "словенско", зашто се не каже да је то српско насеље, као што наравно и јесте, да није можда пољско или украјинско? :)
гаврило@Radoje sa Kosmeta | 11/07/2012 19:37 .
Што Радоје не оста у Сингапуру него да те муче ова силна откопавања када нас желе само да закопају...
Radoje sa Kosmeta
Ajde sad kada završimo na Klemegdanu sa Šančevima turskim da pređemo na Kosovo da otkopavamo, da dokažemo Gordonu da su na kosovo srbi živeli u lV-tom veku a možda i prije. Tamo će imati svašta da se otkopa, Bojna koplja, Sablje, Topuzine, 12000 oklopa od vojske Vuka Brakovića koji je to bacio, jer i nije išao u rat sa Lazarom. , tu je ja mislim i Murat sahranjen kod Tulbeta i njega da iskopamo i pošaljemo Turcima, Skender bega ćemo naći i on je tu negde' pa ćemo ga otpremiti sa Arnautima u Albaniju, imaćemo mi tamo posla za desetak godina...Ko da ore i kopa, lakše je otkopavati, važno je da ima šta da se otkopava, dok uglješe u Singapuru zakopavaju Južno Kinesko More i grade solitere.. po odvajanju od malezije, 1963 g. dovozili su i vodu iz Indonezije, ali im došlo na pamet kad su se malo školovali da sami naprave Fabriku za preradu vode i uspjeli su, vodu koriste iz mora, kameca u nju ima (0,0000%), njima cevi ne jede kamenac ko nama. Ali mi zato otkopavamo i tome se radujemo,
Radoje sa Kosmeta
Sad kada sve to bude otkopano, biće divota neće trebati da kopamo ni oremo, iz tih Šančeva će izlijetati Turske vekne hleba samo da postavimo traku da prenosi u vozila namenjena za prevoz hleba.i pravo na trg Republike i Narod neka dolazi da uzima koliko mu treba. Ala' što će ogladneli narod da navali. Bio sam 2010 godine kod Ćerke u Singapuru, nekoliko meseci, pa su me vodili i u Biro za razvoj grada, tu je plan grada sa svakom napravljenom zgradom i postavljene su u drugoj boji one koje se grade i koje će se graditi. Oni ne otkopavaju Starevinu no zakopavaju, jednu trećinu su ostrva proširili u kinesko južno more, koje ih okružuje, dovozeći iz Indonezije brodovima kamenje i zemlju, odmah buše specijalnim mašinama dok stignu do stene pobijaju stubove i grade Solitere do 200 metara visine. Tri smene rade, nedeljom i subotom, mašine ne gase, od fabrike do otpada. Dok mi otkopavamo Dinosaurose na dunavu, Šančeve na Kalegdanu i Turska groblja na Tašu, a creva cvrče od gladi.
Адам Бабић
ЗОО врт мора да се исели!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља