уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:02

Изазиваћу Ђоковића на меч без лоптице

Аутор: Славко Трошељсубота, 07.07.2012. у 22:00
Фото А. Васиљевић

Глумац, пантомимичар и професор сценског покрета на Академији лепих уметности у Београду Марко Стојановић отворио је, пре три дана, са својом трупом у којој су деца оштећеног слуха, фестивал монодраме и пантомиме у Позоришту лутака „Пинокио” у Земуну представом „Дрво живота”.

Рођен је 2. јануара 1971, а двадесет година касније дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Потом је отишао у Француску да код најбољег пантомимичара 20. века Марсела Марсоа усаврши пантомиму.

У браку с Даром Гравара-Стојановић, новинарком, има сина Филипа (13).

Ко вас је и кад увео у глуму?

У основној школи сам био разредни „кловн”, па ме пријатељ родитеља покојни Богдан Селимовић, уредник Радија 202, у 14. години одвео у „Индексово радио-позориште”, а после другог разреда средње школе, положио сам пријемни испит на Академији драмских уметности, где ме је дочекао професор Предраг Бајчетић.

Ко вас је увео у пантомиму?

Професор сценског покрета Макс Јанковић још на првој години студија. Четири године касније припремио сам пантомиму „Блади спорт”, пародију на спортове, којом је Синиша Ковачевић, као селектор фестивала, отворио Дане монодраме и пантомиме у Земуну. А 1991, после дипломског, отишао сам у Париз у школу Марсела Марсоа преко међународне културне сарадње.

Како вас је дочекао Марсо?

Нисам знао француски, али Марсо је разумео моју пантомиму и положио сам пријемни испит. Ипак, нисам могао да се радујем. Тих дана су уведене санкције нашој земљи. Стипендију коју је требало да добијем из међународног фонда, нико више није помињао. Срећом студирао сам бесплатно. Три године сам глумио у више трупа. Имао сам и главне улоге у представама које су игране на фестивалима у Авињону и Единбургу. Али то ми није било довољно за живот.

Како вас је дочекао Париз?

Нашао сам посао у посластичарници. Да бих привукао купце свака кугла сладоледа била ми је посебна пантомимска тачка. То ми је било веома важно. И то не само због стомака, већ и да бих преживео „изнутра”, да бих психу довео у равнотежу. Јер, у Београду сам, као студент, добио неколико награда на фестивалима, а Аниту Манчић, Николу Која и мене је чекао посао у „Атељеу 212”. Све то сам жртвовао да бих био уз Марсоа. Али, нисам планирао да продајем сладолед и да у Паризу играм пантомиму на улици.

Да ли је и улица школа?

Мени је то велико искуство, јер су ме на Академији у Београду учили систему у коме је глумац добро плаћен, стално запослен, има гардеробера, шминкера... То је систем који у Француској не постоји. Тамо се сви глумци сналазе сами. То француско искуство ми је убило ону препотенцију у коју нас уводе наше школе и позоришта. За те три године живота у Паризу и животно и уметнички сам се научио скромности.

Како сте поздравили Београд?

Са две представе пантомиме. Прва се звала „Чекајући небо”. То је љубавна прича, мелодрама, о српском сељаку и класичној балерини са излетима у турбо и техно музику. А друга је „Марко узвраћа ударац”, пантомима о Марку Краљевићу. Она је изведена крајем 1998. на дан кад је НАТО први пут одложио бомбардовање Србије, јер је Слободан Милошевић нешто прихватио... У тој представи Марко је побио све српске непријатеље уз овације гледалаца које су трајале дуже од представе.

Шта је ваш основни циљ?

Ми по руској филозофији, која још влада у нашим позориштима, имамо став да све мора да буде велика уметност. Ако није уметност, онда ту нема ничега. А мој циљ је оно што нисам чуо на Академији. То је – уметност забаве. Нас нико не учи да ми морамо, пре свега, да будемо забавни и никад досадни! Јер, уметност се не планира. Она се деси или не деси.

Ко вам је узор у немим филмовима?

Чарли Чаплин је генијалан, али ја више волим Бастера Китона. То ми је узбудљивије. Волим кад та глума вуче ка акробацијама, кад нечије тело може да уради оно што моје не може. А Китон је из акробатске породице. У том смислу покренуо сам сајт „pantomima.rs” на којем је бесплатан биоскоп с филмовима којима су истекла ауторска права. Ту су углавном сва дела Чаплина и Китона. А памтим и Жака Татија по „игри” тениса без лоптице. У том смислу имам велики план.

Шта планирате за сад?

Кад се заврши ова тениска сезона и кад Новак Ђоковић, велики тенисер и велики шоумен, не буде имао радних обавеза, изазваћу га на хуманитарни меч без лоптице, па да видим ко ће да победи. Цео приход би могао да буде намењен деци оштећеног слуха за опрему њихове школе и њихове активности. Они су моји велики пријатељи и сарадници. И на сцени и ван ње.

Шта планирате за сутра?

Одавно желим да имам сталну сцену за представе пантомиме. Постоје два позоришта у Београду која су озбиљно професионална. То су „Пуж” и „Гаража” Браце Петковића. У једном од тих простора могао бих, повремено, да организујем представе пантомиме којима бих увесељавао публику до суза, а смех, кажу лекари, продужава живот.

-----------------------------------------------------------

Порез јачи и од уметности

Шта је Марсо добио од Француза?

Кад је реч о њему, па и мени, занимљив је став француске државе. Марсо је, као глумац и сликар, добио од своје земље Орден Легије части, али због неплаћања пореза држава му је узела све што је имао. Умро је 23. септембра 2007. у беди! А ја сам недавно добио писмо из Париза у коме ме обавештавају да ћу, кад за то дође време, добити пензију из Француске за рад у Паризу. Тај део моје пензије може да буде и пет евра, али они ме о томе уредно обавештавају.

-----------------------------------------------------------

Улица Марсела Марсоа

Како сте се одужили Марсоу?

Иницијатор сам обележавања Дана пантомиме 22. марта, на дан кад је 1923. рођен Марсел Марсо. Светска организација пантомимичара регистрована је у Београду, а покренуо сам и иницијативу да удружења пантомимичара широм света покрену идеју по којој би главни градови држава добили улицу Марсела Марсоа. Ових дана ћу то учинити у Београду.


Коментари1
28688
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mimi moraca
Jedno veliko BRAVO sa Novog Zelanda. :-}

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља