уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Србија разговара: Прети ли Србији несташица лекова

Аутор: Данијела Давидов-Кесар – Дејана Ивановићнедеља, 08.07.2012. у 22:00
Марија Ненадић и Бојан Тркуља

Због раста евра и неусклађивања цене лекова с девизним курсом, фармацеутске компаније тврде да на свакој кутији медикамента губе више од 15 одсто зараде, што би могло да доведе до опште несташице лекова, али и повлачења неких компанија с тржишта Србије. С друге стране, пацијенти су незадовољни што неких медикамената нема на рафовима апотека и што се не зна докле ће несташице трајати. О томе који су проблеми у снабдевању лековима и прети ли Србији велика несташица медикамената, мишљење су суочили Марија Ненадић, магистар фармације из Сектора за лекове и фармакоекономију Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), и др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођачаиновативних лекова – „Иновија”.

Политика: Да ли тренутно има несташице лекова и којих медикамената нема?

Ненадић: РФЗО заједно са осталим институцијама, као што су Министарство здравља и Агенција за лекове, а с друге стране носиоцима дозволе за лекове, редовно прате несташице и њих спорадично има. Најчешће су разлози обнова дозволе за регистрацију где Агенција за лекове мало спорије издаје решења. Несташице се јављају и због варијација у вези с добијањем дозволе за промет лека на тржишту, а могући су и проблеми са увозом. РФЗО је у сталној комуникацији с носиоцима дозволе за лекове и покушава да, уколико дође до проблематичне несташице лека који нема замену, заједно с Министарством здравља, превазиђе несташицу. На пример, имамо несташицу „бруфен” сирупа, која је наступила због измене носиоца дозволе, с компаније „Галеника” на „Абот”. Лека компаније „Абот” има на тржишту, али није одобрена цена медикамента, па је РФЗО превазишао проблем стављањем лека „парацетамол” сирупа, као адекватне терапијске замене. Добар пример превазилажења несташице јесте договор да се набави лек компаније „Рош” која је имала, паралелно с „Галеником”, на листи лек „мадопар” и да се спроведе поступак хитног увоза овог лека за потребе осигураника. Очекује се да ће овај лек до краја недеље бити у апотекама. Биле су несташице „лоразепама”. Имамо информацију да ће до средине месеца бити и он доступан на тржишту.

Политика: Удружење „Иновија” упутило је влади допис, јер министарства здравља и трговине већ годину дана нису обновила редовну одлуку о максималним велепродајним ценама нових лекова, а због тог кашњења више од 400 лекова није доступно пацијентима. Да ли је могуће да баш толико медикамената недостаје?

Тркуља: Несташице у смислу да произвођачи не испоручују лекове – нема, али имамо несрећну ситуацију да одређен број лекова још чека на одређивање максималне цене. Према подацима Министарства трговине, више од 470 лекова чека на ту одлуку. Да би се неки лек појавио на тржишту Србије, треба испунити два услова: да наша Агенција за лекове донесе дозволу за стављање тог лека у промет и да влада одреди максималну цену тог лека. Та цена се одређује у односу на цене истог лека у референтним земљама и не може да буде већа него што је код њих, већ само једнака или нижа. Нажалост, влада код нас нема никакву временску обавезу када ту одлуку мора да донесе, па тренутно доживљавамо један период дужи од годину дана да никаква одлука о максималним ценама лекова није донесена. Последњи пут је то урађено у јуну прошле године. То може да има за последицу недостатак нових и иновативних лекова, зато што влада није урадила свој део посла. То је срж проблема и оно што је потенцијална опасност када је реч о снабдевању тржишта. Наше законодавство је недовољно дефинисано и није усаглашено са ЕУ, па имамо парадоксалну ситуацију да се на пример лекови и даље обрачунавају по курсу од 99, 29 динара, али је то потпуно по закону, као и недоношење максималне цене. Чланице нашег удружења, њих 16, нису престале да испоручују лекове и не планирају да то ураде, али захтевамо ургентну помоћ владе око корекције курса и максималним ценама. Очекујемо да се грешке у законодавству исправе и да добијемо правни оквир где ће се знати правила поступања са лековима у Србији.

Политика: Због чега нисте реаговали у протеклих годину дана?

Тркуља: Од почетка године смо слали писма министарствима трговине и здравља, влади... Никад нисмо добили одговор. Једини смо одговор добили када смо 1. јуна упутили писмо кабинету председника владе, где пише да је наш захтев прослеђен Министарству трговине и да ће нас они обавестити о одлукама. То се није десило, а не знамо ни када ће. У медијима смо видели изјаве да техничка влада нема ингеренције да се бави било чим што има везе са ценама лекова. Није јасно зашто се чекало да влада постане техничка.

Политика: Колика су тренутна дуговања за лекове и колики је рок плаћања?

Ненадић: Према апотекарским установама, дуг РФЗО за лекове на рецепт је око 14 милијарди динара. Пре неколико дана смо платили део дуга из новембра прошле године и за прошлу годину дугујемо још три милијарде и 300 милиона динара. У овој години дугујемо 11 милијарди динара. И земље у окружењу, чији су здравствени системи богатији дугују. Тако се у суседној Хрватској лекови за рецепт исплаћују са закашњењем од готово 400 дана, а закашњење нашег фонда је око 220 дана, што ми сматрамо оптималним, с обзиром на све мању уплату доприноса и недостатак средстава у каси РФЗО.

Тркуља: У Хрватској јесте дуг за лекове био већи него код нас и рокови за плаћање такође, али је прва ствар коју је нови министар здравља урадио била је да је окупио фармацеутске компаније и рекао да влада има намеру да до краја године тај дуг потпуно анулира, и да сведе плаћање у оквиру оних рокова који су уобичајени у ЕУ.

Политика: Да ли је неуплаћивање доприноса један од главних проблема у каси фонда?

Ненадић: Јесте. Чињеница је да РФЗО располаже са 400 милиона евра мање него 2008. године. Тада је било 2,1 милион људи који су били пријављени на здравствено осигурање као запослени, а послодавци су за већину њих редовно плаћали доприносе. А данас је та цифра 1,6 милиона, а за велики број запослених послодавци не уплаћују редовно доприносе. А зна се да се РФЗО финансира из доприноса које осигураници уплаћују.

Тркуља: Ја сам у име иновативне индустрије био део једне радне групе коју је формирала влада, а где су ушли представници неколико министарстава, фонда, веледрогерија и домаће индустрије. Требало је утврдити колико тачно износи дуг према произвођачима и дистрибутерима. Стање на дан 31. децембра прошле године је укупан дуг РФЗО према апотекама за лекове на рецепт који су испоручени, а прошао је рок за плаћање, износио је око 19 милијарди динара. Здравствене установе су се задужиле изнад обима онога што је био договор са РФЗО. То је око 11 милијарди динара, који је исто потрошен на лекове и медицинска средства. Немам разлога да не верујем надлежнима да је тренутни дуг 14 милијарди, али то је тренутно више него што РФЗО има у буџету до краја 2012. године.

Ненадић: Буџет за ову годину за здравствене установе за лекове и потрошни материјал је око 31 милијарду динара, док је за лекове на рецепт око 24 милијарде динара. Штедња и рационално трошење сваког динара нам се намеће као императив како се не би урушио читав систем.

Политика: Да ли мислите да тај модел може да се преслика и код нас?

Тркуља: Ми смо, према договору са РФЗО, од марта прошле године дали све наше лекове са А и А1 листе, са попустом од 10 одсто, што је према званичним подацима фонда њима донело уштеду од 1,2 милијарде динара на годишњем нивоу, али то је једино урађено. Влада нема системски приступ како да овај проблем реши.

Политика: Да ли остајете при ставу да лекове који коштају 100 или 200 динара треба скинути с позитивне листе лекова?

Тркуља: То је пракса у земљама у нашем региону. Штедња је неминовност, али важно је да се та штедња обави системски и смислено, а једна од мера штедње је да најјефтинији лекови, који коштају 100 или 200 динара, осим за најугроженије категорије становништва, буду у слободној продаји. То делује јако мало, један евро по кутији, али реч је о неколико стотина хиљада кутија лекова чиме би могла да се направи озбиљна уштеда у буџету РФЗО.

Политика: Да ли је могуће да се то уради и оствари оваква уштеда?

Ненадић: За сада нисмо разматрали такав начин уштеде, али уколико то буде званични став владе, ми ћемо га применити.

Тркуља: Штета што се одуговлачи са таквим одлукама које би могле да помогну.

Политика: Да ли постоји могућност да се боље распореде средства у буџету РФЗО да се више улаже за лекове?

Ненадић: То је у склопу финансијског плана који израђује сектор за финансије, што значи да опет мора да се разматра.

Тркуља: Тај трошак за лекове износи мање од 20 одсто од укупног трошка када је у питању здравство у овој земљи. Дакле, постоји и остатак буџета који је четири пута већи и који покрива све друге ствари – плате запосленима, хране за болнице и енергената, плаћање боловања, где је могуће да се направе још веће уштеде. Имате примере других земаља како се штеди у области здравства: у земљама ЕУ плаћање за повреде на радном месту плаћа се не из фонда него из обавезног осигурања заштите на раду запослених, а трошкови збрињавања повређених у удесима наплаћују од осигурања починиоца удеса, док у здравствени фонд Јапана не покрива трошкове који су настали услед туче, пијанства или неког другог насилничког понашања. Ефикасни примери уштеде постоје, али је неопходна и политичка воља да се они остваре.

Политика: Каква је ситуација у снабдевености лековима када су у питању специфичне болести попут Кроновог обољења?

Ненадић: Набављени су лекови за Кронову болест, али је потребно да сваки пацијент прође комисију, па је можда због тога мало успорена доступност лека болеснику.

Политика: Да ли на тржишту постоје лекови за које нема замене?

Ненадић: Лекови попут „аминофилина” у ампулама, „нитроглицерина” у ампулама, „хидрокортизона” и „флуороацила” немају адекватне замене, али је њихова несташица превазиђена стављањем ових медикамената на листу Де, да би се омогућио убрзани поступак за увоз ових лекова.

Тркуља: На позитивној листи има много лекова који немају замену, али нису у несташици. Али, у земљама у окружењу уобичајено је да удружења пацијената активно учествују у креирању листе лекова, што код нас није случај.

Ненадић: Ми разматрамо све захтеве удружења пацијената и у контакту смо с њима, тако да су на неки начин и укључени у креирање ове листе.

Политика: Како послују фармацеутске куће у овом тренутку, изјављивали сте да је могуће и да се повуку са српског тржишта?

Тркуља: У овом моменту послујемо са 15 одсто губитка због курса, а томе можемо додати и 10 одсто које добровољно дајемо РФЗО за лекове са позитивне листе, што је већ 25 одсто разлике у цени лека. Стање је према томе јако лоше, и питање је докле ће фармацеутске куће моћи тако да раде. Наравно, нико неће отићи сутра, и по закону морају да обавесте Агенцију за лекове шест месеци унапред да неког лека више неће бити на тржишту.

Политика: Да ли Србији прети несташица лекова у наредном периоду?

Ненадић: Спорадичних несташица ће бити, као што их и сада има, али трудимо се да их предупредимо. Ипак, не верујем да до неке веће несташице лекова може да дође.

Тркуља: Ја сам нажалост песимиста, ако се не донесу хитне одлуке по питању курса, несташице ће сигурно бити, јер ће у том случају неке фармацеутске компаније бити приморане да се повуку са нашег тржишта.

Данијела Давидов-Кесар, Дејана Ивановић


Коментари7
b1f5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Jovanovic
Sta se desava sa Galenikom? Zasto ne proizvodimo llekove u ovoj Srbiji? Proizvodnja lekova je od strateskog znacaja za drzavu. Navikli smo na dobre domace lekove. Koje lekove koriste ovi iz Agencije za lekove kada se razbole? Srpsko zdravstvo ne leci bolesne. Ubija i zdrave. I dokle tako.
Bonn Berlin
Vise od 470 lekova ceka na cene. Ovo nije ozbiljna izjava coveka koji se bavi tim poslom, ovo je samo priznanje poraza. Koliko lljudi treba da umre da bi cene dobile noge? Necu da napisem kako je ovde, izazvalo bi gorcinu citalaca.
miletu radicu
Radicu, napisi komentar kako treba, ili se ne oglasavaj. Mnogo ste svi nepismeni.
mile radić
te[ko Srbiji dok je u ;eljusti lopovske demokratije. Sve ivo pokrado[e ali nam jos ne silaye sa le]a.
nikola
umesto mog, komentar sa "trzisnog resenja": Da li možete da se stavite u kožu nekoga ko je teško bolestan i ko ne može da nađe lek jer "Agencija za lekove malo sporije izdaje rešenja", "postoje varijacije u vezi sa dobijanjem dozvole za promet leka na tržištu", "nastupili su problemi zbog izmene nosioca dozvole" ili zato što "nije odobrena cena medikamenta"? Ko ima para, može da ode u Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju, pa da kupi lek tamo. Ko ne može? Pa, šta da mu radimo, neka se snađe nekako... To je cena humanosti i solidarnosti, koje su temeljne vrednosti postojećeg sistema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља