субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Посвећеност сваком тону

Аутор: Бранка Радовићчетвртак, 12.07.2012. у 22:00
Ксенија Јанковић

Овогодишњи Чело фест ујединио је многе аспекте уметности посвећене овом инструменту. Сви велики уметници који су гостовали одржали су мастер класе студентима и ученицима који су дошли из целе земље, па су радионице на различите теме и садржаје биле драгоцени, а за будућност инструмента и развоја ове уметности, можда и најзначајнији део фестивала.

Једна од уметница чију каријеру пратимо од самих почетака, Ксенија Јанковић, а која се данас винула у светски врх, одржала је и мастер клас бројним заинтересованим младим људима, откривајући им тајне интерпретације. Огледни час био је њен концерт на затварању Деветог Чело феста на коме је интегрално извела цео опус од пет Бетовенових соната за виолончело и клавир, од опуса 5, преко опуса 69, до последње две из опуса 102. Не само што су се могли пратити разноврсност и богатство садржајних и техничких компоненти врхунске извођачке уметности, него је на овај начин обухваћен и историјски  поглед на развој стваралаштва самог аутора од његових раних опуса, под упливом Хајдна и Моцарта, до велике сонате оп. 102 бр. 2 која и у формалним и композиционим елементима представља корак у будућност.

И љупкост првих соната, са бриљантним рондима у којима све пршти од бриозних темпа, до дубине битематичности првог става, медитације у другом и финалне фуге у последњој сонати били су изражени на начин посвећености, музикалности, израде сваке фразе и тона. Невероватно је са колико пасије Ксенија Јанковић посвећује пажњу сваком тону и колико ништа не остаје да се „просвирава“.  

Таквом утиску веома је допринела клавирска сарадња Ненада Лечића која није пратња, а није ни солистичко наметање, већ је потпуно понирање у свет солисте и инструмента, хватање даха и уздаха, сваке паузе и сваког почетка, са кристалном пасажном техником која је посебно долазила до израза у првим двема сонатама. Очигледно је да је пијаниста најдубље срођен са интерпретацијом солисткиње успевајући да изгради свет сасвим нарочите камерности коју нуде и захтевају Бетовенова дела.

Сала је била пуна обожавалаца и поштовалаца уметности двоје „наших странаца“ који данас живе и раде у Немачкој, али нас често походе, не остављајући простора за и најмањи приговор.

Иако Ксенија Јанковић годинама помаже младима, едукујући их у свакој прилици, ми смо се питали током реситала да ли се та племенитост звука, повишена енергија, страсни, а никад груби однос према инструменту, могу уопште некоме пренети. Она све претвара у чаролију, у чисто уживање, позива и нуди, доноси и осваја чисте пределе музике.


Коментари0
d48f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља