недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 14.07.2012. у 22:00 Ивана Анојчић

Већи цензус за коалиције, мање странака у Скупштини

Како број партија у парламенту може да се сведе на разуман број? Сада их је чак 46, што је, како се показало, отежало преговоре око формирања владе. Постоји бојазан и да ће укидање бланко оставки омогућити да сваки посланик буде партија за себе. Наши саговорници предлажу измену изборног законодавства, а пре свега повећање цензуса за коалиције што су већ урадиле неке земље у окружењу. А странака је сада скоро 90, иако је после пререгистрације отпало око пет стотина.

Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”, каже да је апсурдно да у парламенту буде толико партија, поготово зато што су измене Закона о странкама рађене да се број партија смањи. „Највећи проблем ће бити то што су посланици постали власници мандата. То је уведено као европски стандард и принцип, а говорило се и да је то Европа од нас тражила. Сада ћемо имати 250 странака.”

Да би се број странака у Скупштини свео на разумну меру, мандати треба да буду враћени странкама без обзира на то што се део јавности буни. Цензус странкама се може смањити, а повећати за коалиције, сматра Вукадиновић. „За сваку чланицу коалиције цензус би требало повећати за два до три одсто. Када би се унутар коалиције за сваку странку цензус повећао за два одсто, не би било прављења коалиције по принципу војске, већ би у коалицију улазиле странке које ће нешто да допринесу. Овако, када коалиције уђу у парламент, може да буде свака вашка обашка. То се можда и намерно ради како би се у парламенту створио хаос који некима одговара.”

Миодраг Радојевић, политички аналитичар, каже да је у току расписивања избора било 87 политичких партија и да је рецепт по коме би било мање странака у српском парламенту једноставан, али болан. „Рецепт је промена изборног законодавства. Друга мера би била подизање цензуса за улазак странака у Скупштину. Али и да се задржи цензус од пет одсто за странке, требало би по узору на околину повећати цензус за коалиције на седам одсто. Имамо странке националних мањина чији је природан цензус нижи.”

То значи да ако на биралишта изађе четири милиона грађана, око 16.000 гласова носи једно место у Скупштини за странке националних мањина. Због нижег цензуса се догађало да се неке партије региструју као странке националних мањина иако то нису.

„Могуће је да би долазило до изигравања закона, ако се повећа цензус, па је једно од решења да се пооштре услови за оснивање странака, али се то коси са идејом о слободном организовању грађана”, каже Радојевић. „Људи сада улазе у странке јер је то начин да се лакше запосле. Ово је страначка држава и због тога ћемо имати странчарење.” Он каже да ћемо видети како ће ићи после укидања бланко оставки. „То није праћено заштитним клаузулама, па би пребезима из једне у другу партију требало да буде онемогућено да оду у странку у којој нису изабрани. Да ће ту бити проблема видимо већ у локалним скупштинама.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да се велике странке жале на мале, а да није великих партија које мале узимају у коалицију не би било малих странака. „Мале политичке партије, које су се одважиле да иду саме, нису скупиле ни два одсто. А великима је добродошао још који мандат који могу добити од мале странке ако уђу у коалицију. Да нико не улази у ту врсту коалиција, што би био џентлменски споразум, не би ни било толико партија у парламенту.”

Вулетић каже да би један од начина да у Скупштини не буде десетина партија било повећање броја потписа за улазак у изборну трку. „Тешко да би мале странке скупиле десет хиљада потписа да им не помажу велике странке. Коалицијама би требало повећати цензус, али је могуће да би било примедби да се тако ограничава слобода политичког деловања, и то би стварало проблеме.”

„На ове изборе је свега неколико партија изашло самостално – СРС, „Двери”, ДСС, док су остали ишли у коалицијама што ствара озбиљне проблеме приликом конституисања Скупштине. Колико је странака само УРС сабрао. Зато би нова влада требало да предложи законодавне промене”, каже Вулетић. Он каже и да су разне странке створиле механизме да спрече пребеге и мимо бланко оставки. „И сам сам био против бланко оставки јер нам онда нису ни потребни посланици, али уз то иде промена изборног система. Тачно је да у западним демократијама пребези ништа не ураде, али и овде су брзо готови, служе за једнократну употребу.”

Коментари8
52f88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Учитељ Грујица
Господине Слободане.како да прочитам реч из вашег благоглагољивог текста дјеца или ђеца?Нисам баш на ти са хрватском латиницом.
пајсије пајсије
Ma kakvi. Doneti Zakon po kome na izbore mogu izlaziti samo Partije a koalicije praviti posle. E onda bi se broj stranaka u Parlamentu značajno smanjio. A cenzus može ostati isti.
Milan Karapandža
Problem mikro partija je lako rešiv. Koalicija dve stranke , cenzus 6%; koalicija tri stranke, cenzus 7%; koalicija četiri stranke cenzus 8%; koalicija pet stranaka, cenzus 9%; koalicija šest i više stranaka, cenzus 10%. U tom slučaju bi mikro stranke nestale.
Slobodan Ratković
Stara i poučna poslovica glasi,"gdje je puno baba,kilava su djeca"!A ta "kilava djeca",to jest posljedice od nedomaćinskog i korupcionaškog ponašanja mnogih u Srbiji i oko nje, ne nastaju ni malo slučajno,nego uz amanet i po recepturama onih koji ne odustaju od pogubne devize "divide et impera",koja je na ovim našim prostorima nanijela i previš zla.Ima li šanse da se ikada opametimo?S.R.
Vladimir Vasić
tako i treba, broj stranak mora da se smanji. Demokrate su insistirale na velikom broju malih partija jer im je to odgovaralo. Sada je druga priča, sve te male stranke su postale gladne i zahtevaju mnogo više nego što zaslužuju. Mislim da će naprednjaci prvi tražiti da se ukinu ove male stranke jer se Vučić za to i zalaže.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља